Beogradske opštinske novine
БРОЈ 3. л/ \\л.' - >/ч^ х/ч/ч-- ч/ч/\/ •-•• аа ^ • линију, иначе ће сваки бити кажњен по §-у 326. крив. зак. Од оуда општине вар. Београда, 13. Фебруара 1392 год. ГБр. 165
НАРЕДБА На препис управе вар. Београда од 10 ов. месеца ЛБр. 247. Суд општине вар. Београда, на основу чл. 36 т. 6. :;акона о општинама наређује : Да не сме ни један продавац салепа алве, шећера и т. д. улазити у станове где има заразних болести; јер је и то један начин, на који се заразе врло лако ј преносе из куће у кућу. | Оа сваким, ко се о ову наредбу ог- | реши, поступиће се по закону. Од суда општине вар. Београда ДБр. 2396 I 13 Фебруара 1892 г. у Бетраду.
РАД ОПШТИНСКОГ 0ДБ0РА ; 8. ВаНРЕДНИ САСТАНАКС .3. Фебруара 1НЈ)2. год. _ ј Пред еедавао за Председника члан суда г. Јов. Анто- | нијевић, били од члзнова суда: г. г. Д. Вељковић и Ј. Илијћ, од кметов. но;,.оћвика г. !упић; од чланова одбора: М. Ј. Марковић, М. Јовановић, Ђ. ЈК. Нешић. М-Д. Банковић, Мића ј етривић, Ђорђевић, К. Б. Михајловић, Ј. Ђурић. Н. Р. Попоиић. Љ. Јокановић, М. Ђорић, Л. Радонић, Н. X. Поповић, М. Триковић, Р. Драговић, А. Одавић, М. Петровић, Ђ. Димитријевић, Др. М. Т. Деко, Г Б. С. Новаковић, Н. Вулковић, С. Баторић, Г. Бркић, Т. Капетан-Спасић, Др. П. Поиовић, Л.. Дав1ковић, С. Вељановић, Јов. Христић. I. Прочтан је записник одборских одлука седнице држане 27. Јан. 1892. год. и у одлуци Бр. 69 учпњена је измена да се правила, о наплати трошарине на млеко и контролисању његове каквоће односи н на вино и остала иића само у погледу контролисања њихове каквоће. П. На примедбу г. Др. Павла Поповића, одборника, да у прошлој седници приликом решавања о штампању стенографских бележака није било довољно одобрника, ообор је у данашњој пуној
РАЗШИНЕ ВШЕНФЕЛСА ПРИПОВВТВА ф. ГЕРШТЕКЕРА Превод с нешачког (Настаиак 20) „Али, она нас не сме одата. Одговор Фрања брзо, „јер и онаје уживала плодове нашега рада, дакле и ова је саучесница. Што је због овога отерала онога несносног младића, господина Хајде, учинила је врло паметно, и кад дозна, да је ми можемо направити великом госпођом, сложиће се и она с нама." Павле Јохус неодобраваше главом; он је боље познавао девојку. „То она неће хтети, Фрањо, она ће радије трпети глад и несрећу, него да буде саучесница у оваком послу." »Нисам знао да је тако луда«, рече Фрања ирезриво; „али свеједно је, како она о овоме мисли, тек нас несме и неће издати, бар у прво време не а дуго се и ја небих баш ослонио на
— 62 седници својој одобрио у свему то решење одборско о штампању степограФских бедежака и накнаду трошкова. Ш. Одборник г. Светозар Боторнв. интернелише председнпштво зашто је забрањено каФецнјама и механџпјама да за своју приватну потребу могу код куие клати ситау стоку, но да морају то радити на кланици а остали грађанн да могу клати код куке. Одборннк г. Андра Одавии, нримеиује, да је приликом решавања о узимању куље под кирију Велнмира КараиешиЋа речено, да он огради своју зграду по предлогу ксмисије а да оншгина не буде дужна по истеку рока уговора вратити му зграду у стању, у каквом је пре закупа била док међутим у закљученом уговору сгоји, ^аје дужна онштина вратити му куту у првобитном стању о свом трошку. Одборник г. Никола Р. Поновић пита на чији се рачун преправља купа г. Тасе МиленковиЋа, штс је за школу узета. Одборник г. Танаспје Канетан-СнасиЋ иита шта је учињено у погледу зидања дортаске Цркве и да ли је уважавању оставке марвеног лекара Франпа Геца предходила истрага о његовим кривицама п какав је резултат та истрага показала. ПредседавајуЂИ је изјавио, да Ђе на сва ова ностављена пптања интерпеланти у идуаој седници одговор добити. IV. Одборник г. Никола Вулкомга пита председништво, да ли је и у колико извршено решење одборско о затварању дуиана и механа ван рејона трошаринског. По саслушању овога председавајуии је одговорно, да Је суд опшгпнски издао наредбу, да сопственици дуљана и механа ван трошаринске ливије у року од 3 дана исте напусте, но да су се ти грађани жалили надзорној власти протнву те наредбе. Ствар је дакле на решењу код управе вар. Београда. V. Одборпик г. Никола Вулковии предлаже да се цена хлебу спусти јер је цена брашну и житу знатно спала Одбор је одл}чио, да се ова изнесе идуиој седници на решење. I жеаски језик. За четрнаест дана бићемо сасвим готови и онда ће наша брига бити како ћемо јој се с пута склонити. Овде је да боме врло тешко тако велику количину новчанпца расту^пти." „Кад би своју радионнцу негде на друго место препели. и уверили је, да смо се оканули." „Тоне може, а одговори Фрања, „где би нашли згодније место од тога ? Вечерас морамо ону рупу занушити, и баш и кад би нас потерали, не би нас тамо могли ухватити, јер онај тајни излазак незва нико сем нас." КаФеџија стајаше код стола и гледаше у ФалзиФикат и нехотице. ФалзиФикат беше зал ста вештачкп израђен и он сам није могао да распозна лажну од праве новчанице. Није ни сумњао да би могао ових новчаница протурити врло велику количину, па да не буду ухваћени. Па и кад бп сазнали да су лажне, ко би им зчао порекло — али Роза ? Није могао да заборави поглед којим га је погледала, није могао да заборави речи: »шта сам Богу згрешпла да због вас морам ово да трпим?" Морао је и да помисли на обећање, што је њеној покојној матери дао. Пређе погледом преко лажне хартије и погледа кроз прозор, а нред очама су му играле разне слике.
ГОДИНА X \/\^'-'~ •; Ч/Ч-''-' •ч/Ч/Ч- Ч-Ч/Ч/ \А/Ч/ %/\/Ч/~ \-Л, VI. Председавајуки износи одбору аа решење молбу Јелисавете Манаковии којом моли, да'је општина Београдска пошље као своју питомицу у Загреб радп изучавања бабичлука. По прочитању те молбе АБр. 1308|91. одбор је одлучио, да се преко исте пређе на дневпи ред VII. По прочитању акта истражног судије за вар Београд АБр. 878, 1372, 672, 1395, 1346, 1351 880, 885, 990, 886,879, 342,958,662,877,1371, којим се траже уверења о владању и имоваом стању извесних лица, одбор је пзјавио, да су му Панта СтанимировпЋ, Мплан Тодоровии, Впдак Пејановии, непознати; да су Иван Стојановић , Спира Поиовпћ Косга Вујии, Ставра Петровпи, Јанко ПетровиЋ доброг нладања а спротног имовног стања, да је СоФија Ж. Димптрија ПетковиЂа доброг владања и доброг имавног стања; да му је Роза Ж. Марка Томајка непозната; да су Јован БуровпЋ, Тодор ЂуровиЋ, Вујица ОбрадовиЋ, Петар Узелац доброг влаДања и доорог пмовног стања, да је Самупло син Хескпје Пијаде, доброг владањаадаје његов отац доброг имовног стања; да су 'Борђе ПгњатовиЋ п жена му Наталија доброг пмовног стања а да му је владање њихово иепознато, да су Драгутин ЂукаповиЋ, Милан МаринковиЋ, Михајло ПетровпЋ и Ђорђе ЈевђенијевиЋ, доброг влдања а средњег имовног стања и да је Јован КнежевиЋ поштар доброг владања а сиротног имовног стања. VIII. Председавајули износи одбору на мишлење молбе којим се траже уверења о немаштини. По прочитању тих молби СБр. 1796, 1706, 1191, 1301, 1386, 1567. 1524, 1511, 1840,Д841 ; одбор је изјавио мишлење. да се молиоппма : Анки Радојчиној, Алекси Бугарском п Катарини Стојковиђ може дати тражено уверење да се суд предходно увери о имовном стању молилаца: СсФије Д. ПекиЂ, Маре М. ПавловпЂ, Ане Т. ТодороввЋа, НаЈдана БошковиЂа, Марије Т. ЈовановиЋа, Најдана ПетровиЂа и Марије Ђ. ТодоровиЂа, па тек онда да им изда тражево уверење. IX. ПредседавајуЂИ саопштава одбору, да су извесна лица изабрата за поротнике иприсутнике ,Но, шта је отац?" запита га Фрања триумФуЈући, може ли бити соље ? Аустрпјске се новчанице не могу с овим ни сравнити па је ипак требало нуна три месеца, док су их пронашли. Зар не би било грех овако имање из руку испустиги?« Брендел је међутим са спуштеним рукама и намрштено гледао кроз нрозор и најиосле рече суморно: ,.Да ти кажем нешто, Фрањо, што дуже о тој ствари мислим, све ми се више не допада. Твоја сестра не може да ме трии, то је сигурно — а Бог ће знати зашто, јер баш тако писам ружан — али је она то јасно показала. И ако она кога шда, то ћу ја бити и при таким околностима —« Али она не може тебе самог издати а да не упропасти и свога оца и свога брата", рече Фрања љутито, „и тако ми Бога, ако та несрећа буде луда да то учиии —" „Она вас неће издати", одговори Брендел, али ће се то на сасвим другп вачин дознати будите уверени." „Па зар просто из беснилука да наиустимо ово имање, што пред нама на столу лежи?" продужи Фрања. ФМоже бити да нећемо сасвим«, одговори Брендел" »сад знамо како се то ради и имамо