Beogradske opštinske novine

БРОЈ 13. Фил. Васиљевић. Ви знате да је тај Светислав и раније износио нечистоћу у бурадима па није било против њега гужаба из грађанства. Још је ишло боље него сад. Сад се извуче вода из нужнива с машином а нечистоћа остане. Иик. ПоиовиК. Пристаје ли одбор да се упути комисији једној те да све ово прегледа ? (Пристајемо). Председник. Кога желите у комисију ? (Николу Р. Поиовића, Љубу Јоваповића). И да се држи према њиховоме мнењу лицитација или да они одреде шта да се ради па гако и да буде. Н. Р. 7/оаовмћ. Још вечерас да се реши да се не ослобођава од лицитације нико. (Прима се). К. ГлавиниН. Моје је мишлење да се уговор закључи на 3 године. Председник. Добро и то ће се ставити у услове. Сад чујте другу лицитацију. Секретар чита лицитацију односно набаве канцел. материјала. Понудио је ЈеФта Павловић јеФтиније с 69°/ 0 испод предрачунске цене. К. Главини^. Мени не иде у главу од куд оволика разлика између предрачунске и ове понуђене цене ?! Изгледа ми нешто невероватно! Мора бити да се нису податци о ценама прибрали како ваља. П редседник. Ви знате да сви трговци који раде с тим артиклима имају своје мустре и цене. Ми смо на основу тих цена направили предрачун и одредили мустре. Цена је као што видите, испод очекивања јеФтина. Андра ОдавиК. Молим вас да видимо какве су цене, какви су рачуни, јер то изгледа чудновато и скоро немогуће. Жилутин МарковиК. Ја би хтео да знам да ли ће те мустре остати овде под печатом или не. Нредседнж. Мусгре ће остати код нас цод печатом, а односно цене он од предрачунске цене иде на ниже. (Чује се : да се прими). Усваја ли се ова лицитација ? (Усваја). Чујте лицктацију о давању права на наплату Фијакериске таксе. (Секр. прочита). Усвајали одбор ову лицитацију? (Усваја). Чујте трећу лицитацију за набавку јечма и зоби. (Секретар прочита). Усваја ли одбор ову лицитацију? (усваја). Коста Главиник. Ја би молио предходно за једпо питање. (Предсен. изволте). Становници крунске улице жале нам се да је се та улица почела раскопавати још у Јуну месецу и још није свршена. Становпици немогу да дођу до својих кућа од блата, а нема ни. осветлења. За што се то досад пије свршило. П редседник. 0 томе питању могу да одговорим оволико. Предузимач има да носи земљу из више улица. Тамо је свршио и остало је још мало. Но да би стаповници те улице имали удобан пут ја сам ндредио пре 15 дана нашем инжињеру да направи стазу од камена те да им се олакша за ову зиму, јер је тамо много било одконавања. Да ли је ипжињер ово извршио немогу вечерас да кажем, док не питам инжињера. К. Тлавцни\\. До аре три дана није. УРЕДНИШТВО

- 156 Шта више грађани се жале, да су правили сами привремени тротоар, а инжињер дође па им поквари. Молим вас г. нредседниче да паредите, да се све шта треба учини и људима осветлење да. Ћ.редседник. Добро наредићу то и без тога. Сад чујте по молби Начића што је наплаћена мерина за швајцарску. Онда је нанлаћена, а сад министар каже да се врати. Молим вас да то одобрите. (Усваја се). Прошле седнице остављепо је нитање о зелепом венцу за данашњу седницу. Молим вас да саслушате молбу и да донесете одлуку. Но молим вас пре тога да вам саопшгим На узети повац од задруге за водовод плаћа се иптерес и с тога је нужно да решите на чији терет да падне тај интерес, да ли на трошарински приход или из ошнтинске благајне. (Чује се: из трошарииских прихода). Добро. Усваја ли то одбор ? (Усваја). Е сад молим да прочитамо молбу друштва за улепшавање савског краја. Оно је поднело више молаба досад и ако желиге да прочитамо последњу од 24. Окг. 1891. год. (Чује се : да се прочита). Добро. Чујте. (Секретар нрочита). Ђока Новакови\1. Молим вас да се прочита и она молба, да се види, шта они траже, јер се из те садање молбе не види нингга. Ђока Димитријеви^. Кадје прва молба дошла ? Председник одговара. Ту се у истој износи велики укор на одбор. Непријатно је да се овде овако што чује, кад је ова ствар први пут пред одбор. Ту се помињу речи насторче итд. ја то одбијам од одбора. Раденко Драгоши\. Ја чујем где одборник помену реч „пасторче". Грађани тога краја заиста послужили су се својим правом и тражили су са неколико молаба досад и те све молбе овде нису саслушане. Да би се задовољили грађани доцнаје постао је и закон где се каже, кад траже пијацу 300 грађана, мора им се дати. Грађани су по овом закону тражили, али им ипак ни до данас пије дата пијаца. Према оваком поступању општине грађани сасвим имају право да се послуже речју „пасторчад". Ћока Димитријеви^. Господо ја у начелу немам ништа против овог тражења, но само сам хтео да одбијем од себе и одбора ове неоправдане прекоре. Иредседник. Овде су све молбе друштва и могу се прочитати. Што се тиче закупа, ја не могу друго да кажем, него да на зеленом венцу има општина свога имања. Сад да ли она то сама држи, или даје иод закуп то је све једно. Ако би одбор нашао, да се то право пренесе на кога другог, оп то може учинити. Коста ГлавиниК. Господо. Мени је жао што ћу у моме говору морати да замерим друштву. Ја се господо потпуно слажем са г. Ђ. Димитријевићем, да одбор није заслужио такав прекор. Ја нисам на чисто каква по именце права имамо о слободној пијаци. Ми знамо врло добро, да је овај одбор општински гледао, да извуче пијацу из оних ћумеза где је била и довела је на отвореном простору. Ми знамо, да је одИ АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТ1

ГОД0НА X. бор радио како да учипи услуге и одбор је све чинио и учинио да кажем и против закона, те дао закупцу да подигпе грађе ■ вине. Дошао је закон о слободној пијаци. Ја тај закон разумем овако: ако у ком крају треба пијаце и молбе од 300 грађана, онда им треба дати пијацу и да плате гаксу. Немогу да разумем тако, да је закон хтео да пе њаате таксу. Сад имамо закуцца и казапо је да мора да плати аренду, а он има права да наплаћује онаку исту таксу од других. као што се наилаћује на великој пијаци. Потоме или суд нанлаћивао таксу или закупац то је све једно. Друго је пак ово, што друштво тражи, да му уступимо приход од те пијаце на корист његове касе. Општина може и то да учини, али она због тога има да поднесе жртве према заеупцу. Ако пристане друштво, да пдати оно, што би општипа платила, онда му се може уступити. Но свакојако друштво нема права пити је то умесно, шго чини одбор^ оваке неоправдане и бесмислене прекоре. Ћока Пиколи\\. Ја молим да се прочига њихова молба. Милутин М аркови\х. Из ове молбе која је прочитана, ми не можемо да видимо шга треба да учинимо зеленовенчанима. Ако се хоће да тамо буде слободна пијаца, то је питање решено и ми имамо акт од тога друштва са зеленог вепца којим нам изјављује захвалпост па томе и нашем решењу. Што неко мисли да слободна нијаца није остварена док има закупника наплате таксе тамо, то је погрешно, јер то питање о слободпој пијаци нема никакве зависности од нитања : ко ће нанлаћивати таксу са пијаце. Ни друштво ни ма ко друг и нема нишга да нам пребацује односпо пијаце. Ми смо то питање уредили на задовољство становника тога краја пре него што су они то очекивали и пре него што смо и могли по ондашњем закону. Са тога ја као одборник не могу цримити тај прекор у молби тим нре нгго нам је то исто друшгво изјавило своју захвалност. Што се тиче питања о гакси, ми не можемо овде дага расправимо. Уређење тога наша је ствар, и ми можемо наплату таксе на свим нијацама да дамо иод аренду, као што смо је овде и дали. Ја сам слушао пре седнице жеље овог друштва и на основу тога говорим али мислим да би боље било да се молба прочита те да видимо шта се све хоће. Р. Драгови\\. Нећу Уа говорлм о цељи овога друшгва него као грађанин онога краја ја ћу да кажем да ми нисмо добили слободну пијацу већ једно парче земљишта коЈе је дато под закуп. И тај закупник може сада да тера ћеФ с онима који тамо дођу да што продаду ; може да каже једног дана; ја ти данас наплаћујем 10 динара а сутра , — пишта. То дакле није слободна пијаца. (Свртиће се)

СУДА.

Власник Оплгтина Београдска

Парна штампарија Народно Радикалне Странке.

Тредншс Урош Кузманови!