Beogradske opštinske novine

тересе уступања регулационог Фонда ои1птини. Препоручује одбору да преддог прими, како не би министарство нредузедо да на други начип дође до овог плаца. — Раденко Драговић је за прздлог пошто би зидање ове зграде бидо јемство, да ће прзстоница бити увек у Београду, а желео би да се и „пагаин чајир" и друга поменута земљишта уступе општини у накнаду. — Мата Јовановић. Прима у начелу предлог с тим да се одреди комисија да извиди имовно стање регулацијоног Фонда, иошто није рад, да се уступи марвени трг без равне накнаде. — Ђока НешиЂ је мишљења, да наје потребна комисија и да би требало примити понудЈ одмах, ношто држава може и без накнаде одузети ово земљиште па ма какво мишљење дала комнсија. — Милутин МарковиЂ. У подужем говору и са разлозима препоручује одбору да прими понуду одмах пошто то захгевају интереси општински. Вели, да је регулациони фонд довољна накнада за марвени трг који, кад би се у новцу нроценио, пе би много вредео. Осим тога, подизањем грађевине за скупшгииу, варош ће се улепшати и уштедиће се општин трошак око тога, пошто је и сама била намерна, да на томе месту парк нодиже, а марвени трг ван варошв измести. — Никола Вулковић доказује, да је овај фонд требао да буде у општинским рукама још од свога почетка. У осталом слаже се са предлогом само би желео, да се одреди комисија по ранијим мишљењима као и да извиди, да ди би опппина са регулацијоним фондом имала да прими и каквих обвеза. — Веља ТодоровиЈ1 пристаје чак, да се марвени трг уступи држави и без накнаде, пошто ће општква имати доста користи, што ће су ту подићп скупштинска зграда — у Београду редовпо држати скупштинске седнице. Но кад већ држава нуди извесну накнаду, онда тим пре пристаје, по с тим да комисија прегдеда и оцени стање Фонда. Ово предлаже да нема никакве везе са уступањем трга. — Председник изјављује, да нема више пријављених говорника с тога ставла на гласање. По свршеном гласању преддог буде примљен са 16 гласова против 9. -- Председник износи одбору на решење понуде Светозара Јовановића и Јоргаћа Јоваповића за изношење ђубрета из кварта савамалског и врачарског. Том својом Лонудом моле да им се изношење ђубрега не уступа само за ово кратко време, но за три године, пошто имају да утроше извесан капнтал око набаве стоке, кола, људи. Ако им се уступи за три године право извлачења ђубрета иди управо за 34 месеца они нуде 1500 данара, ако би после општина мало друкче удесила таксу за изно-

шење ђубрега у корист њихову, пошто веле врло им је дуго остојање из тих квартова до Карабурме, онда они пристају да за то време даду општини 2500 динара. Пошто је укдањање ђубрета из вароши врло важна схвар моли одбор да шчо пре реши. — Никола ВулковиЋ предлаже, да онштина не тражи никакве користи од изношења ђубрета и да тражи људе, који ће овај посао тачно вршити па да за то општини пишта не плаћају. У здрављу грађана види већу корист по општину но у н еколико хиљада динара шго опшгина сада иаа од изношења ћубрета. — Мата ЈованоеиЂ слаже се с нреддогом Вудковића. — Соломон Азријел предлаже да се за сада уступи за годину дана, па да се у току ове годипе изведе предлог Вулковића. — Председник нредлаже, да се подовина прихода од изношења ђубрета употреби на контродисање ових концесионара да тачно врше саоју дужносг. — После овог одбор је усвојио понуду за 1500 дин. за годину дана и предлог нреседников одпосно употребе прихода од овога. По овоме је одбор одредио комисију која ће са пуномоћницима вишњичке оншгине одредити границу агара београдског и вишњичког. Пошто је одбор овластио суд онштипски да пропише нова нравида трошаринска према нацрту цариника београдског, и пошто је одобрио да се за стрводере сагради барака на Дунаву, састанак се овај закључен у 12 часова пре подпе.

држан 12- Марта 1892. г. у Баограду. Председавао председник Милов. Р. Маринковић — Председнж Пошто има довољан број одборника, молим да саслушате протокол прошдог састанка (Секретар прочита и после примедбе Ђоке Димитријевића, која се усвоји, протокол се прими.) Молим да саслушате уверења о владању и имовпом стању разних дица (Имена лица и одлуке одборске означене су у протоколу од данашњег.) Молим саслушајте једну лицитацију. — Секретар прочита протокол лицитације за израду друма, који везује шабачки и крагујевачки пут. Понуђеп је рад за 18.492 дин. (Настаје кратко конФерисање и обавештавање са инжињером. — Ћредседнж одобрава ли се ова лицитација. (Одобрава). Међу хитним стварима имам да вам прво саопштавам о привременој позајмици код Народне Банке. Ја вас молим да чујете акт Народне Банке у овоме. (Секретар прочита: Дакле, из овога писма Народне Банке изволеди сте чути једну малу разлику од нређашње погодбе - По пређашњој погодби ми смо морели унапред нлаћати

| интерес тромесачни; сад нам Народна Банка чини услугу и не тражи нам ингерес свака три тесеца унапред него после. Тиме се општини много користи, друго остаје све по старим погодбама, које смо већ утврдили са Народном Банком остаје да ми приход од трошарипе предајемо њој на текући рачун, а она да пам признаје 6°| 0 интереса, како је раније уговорено. То сам сматрао за дужност да вам саопштим ради знања. — Еикола Хаџи-Поаовип А како стоји ствар, што се тиче зајма? — Председник Па у ранијој је погодби утврђено да се зајам, који је учињен код Београдске задруге посгенено пренесе на Народну Банку, па да и плаћање буде пренето на њу. — Тока, Нешић Ја бих молио да се раније писмено Банчино нрочита, ношто нас има нових, којима није познато (Секретар прочита). — Председник Као гато сте дакле чули, једина је разлика између пређашњег и садањег стања у томе што се по пређашње ллаћао интерес раније а сада ће после тромесечног рока. Осим тога, обрачун камате по свакој меници задавио је много посла и Банци и Кредитном Заводу и Задрузи и општини, и с тога Банка налазк да је боље да се посао овај вршн по текућем рачуну. Али и од тих правила о раду по текућем рачуну она чиии извесну концесију за општину. Она, као што се зна прима менице новчаних завода ади с иетвртином вредности нобије их, а општина, прима по номиналној вредности. Осгале одредбе споразума утврђеног између задруге, општипе, Банке и Кредитног завода остају и на даље. (свршића се)

Т -А. ЗгС О Е за јавне забавз у општини београдокој I. а) За свирање муш. оркестара ио ваФанама,. баштама и т. д. од концерта до 5. д„ б) За свирање са певањем вештака од 1 концерта 5 в) За свирање аженсвог (оркестр) Дамен-Капеле 20. II. а). За игранку у локад 1-ог реда ..... 15 д,. б) За игранку у локал. П-ог реда .... 10 » в) За игранку у локал. Ш-ег реда .... > III. а) За панораму на дан 5—10 д. б) За разпе представе и показивање вештина,. дневно 10—50 , в) За менажерите и музеуме . 5—15 г) Циркус од представе 10— 20 » д) За забаве „Тингл-Тангл" т. ј. (певање, свирање и нредстављање) од вечера .... IV. За друге врсте забава које овде нису предвиђене ре шаваће општински Суд засебно. V. За воду на савској пумпи. а) Буре од 3 акова 00-5 дип. б) Вуре од 6 авова 00-0 „ в) Буре од 9 авова 00*15 »

50— ,

УРЕДНИШТВО И АДМИНИОТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА.

Власник Онлтина Београдска

Парна штампарија Народно Радпкалне Странке.

Уредник Урош Кузманови^