Beogradske opštinske novine
■ —
ГОДИНАХ. и њему новце повратити, ако зато није знао, ако је пав знао, опда губи што је нлагио, а ствари ће се уништити. § 333. Да се казви новчано од три цванцика до три талира, или затвором од једнога до тра дана: 1., Ко незрело воће или босган продаје ; 2., млекари, који у млеко воду сипају; У првом слућају незрело воће или бостен одузеће се и бацаги, а за продато незрело воће или бостан узете новце продавац ће повратити. У другом слућају млеко ће се просути, и за продато такође продавац ће повце повратити. § 334. Да се казни у н&вцу од 10 до 30 талири или затвором до 30 дана онај, који офовне сгвари и лекове без дозволења полицијске власти држи и продаје. Отровне ствари и лекови одузеће се и продати за рачун државне касе. Осим тога ако је он такве ствари предао, и ако су од туда зла сљедсвта произашла крпвац да се преда суду. § 335. Да се казпи у повцу до 10 талира: 1 , Ко уводи рибу трује као и онај, који жварно у трулеж прелазећу или тровану рибу продаје. За продаву рибу новце да врати купцу, а риба да му се одузме и баци ; 2...... и т. д. § 369. Новчаном казни од 10 до 20 талира да ее казни: 1. 2 3., касапи и топачи који се усуде месо од нездравог марвинчета продавати, или који нездраво или покварено месо, које је почело заударати или је упљувано, или са свим мршаво продају ; 4., касапин, који не би у свако време довољаог и доброг меса имао : 5 и т. д. § 372. Новчано од 5 до 15 талира да се казне. 1., механџије, гостионичари, који нездраво или покварено месо купује или деку ; 2., механђије који непечен леб продају, у ком саучају морају вратити и новце залебкоји им се натраг пошље, иа ма овај и начег био ; 3., мехапџије и сви они, који пиће точе, ако нездраво и иокварено пиће продају или ово шкодљивим стварима Фарбају и кваре. 4 5 6.. механџије и пекари који ексичан леб продају. У случајима под бројевима 1., 2., и 3., означенима имају се сваки пут опи шкодљиви предмети одузети и одбацити, а у слуачју под бројем 6., озпаченом, одузеће се леб на ползу шпитаља, апсеника, или општинске касе. § 373. а., ко отвори дућан или какав занат, и у опште радњу за коју је одобрење нужно, отпочне радити без надлежног одобрења, да му се затвори дућан и радња забрани А ко отвори почем му је
— 233 затворен или ночне радитр занат или радњу пошто мује забрањења, да плати од 5 до 20 талира, и опет да му се дућан затвори а радња или запат забрани, §. 374., Механџије и пекари који што приме да испеку пак прегоре, или недопеку или покваре, да плате ономе чијаје ствар онолико, колико она кошта и се да казне у | новцу од једног до шест цванцика. Тако ће се казнити и кад се коме што с фуруне однесе. §. 382., Затвором од три до трндесет дана, или новчано од три до тридесет талира да се казне 1., 2., 3., 4., Продавац, који у брашпо, маст, ло), ' восак, сир и тим подобна друге ствари мање вредности умеће, смерајући на већу добит; 5., Продавац који би у брашно, жито и гим подобна, одозго бољу робу метуо, а одоздо лошију; 6., 7., 8., 9., 10., Стварп под бр. 4., и 5., одузећесе; па према својству истих или уништити или ако се оне пречишћењем или иначе употребљивима учинити могу, употребиће се или продати на ползу болнице.
Из правила о држању и продавању отрова и огровних ствари игд. да цоменемо следеће одредбе: §• 13. Јела, пића, носластице несмеју се бојадисати са бојом које садржавају метале (изузимаЈућн гвожђе) гумигути, покринску киселину и унилин. §• 14Играчке дечије несмеју се бојадисати са бојом и нрепаратима, који садржавају: арсен, антимон, олово, кадмијум, бакар, кобалт, живу, (изузимајући чистог цинобера) цинка и гумигути. Употреба других металних боја за бојадисање тих ствари дозвољена је, само морају се ове боје превучи Фирнајзом, који се не да лако отрти и који може да издржи сваки утицај влаге. §• 15. Боје, које служе за бојење порцеланског и лончарског еспапа и о којима је била реч у претходном §-у морају бити на тим стварима угорене. §• 16. Бојење уметничког цвећа бојама, које садржавају арсеника, забрањује се. §. 17. Најстрожије забрањује се бојење соба, тапета итд. са бојама, које садржавају арсеника, ма да се ове боје и импрегнишу еа ваквим Фнрнајзом. У § у 19. истих правила прописано је, да се сваки онај, који противно истим пра-
БРОЈ 22
вилима носгупи, казни према члану 25 закона о уређењу сапитетске струке и о чувању народнога здравља са недесет до трисга динара. Поред ових одредаба примењиваће се у специјалним случајевима и друге одредбе, које код нас постоје а овде нису нарочито поменуте као и које би се з& време евентуалног трајања ове наредбе прописале. Овом приликом гребало би нашим овд. продавцима и препродавцима обратити нарочиту пажњу, да приликом куповања своје робе траже начина да се увере о исправности купљене робе, јер опај код кога се нађе да неисправпу робу продаје, одговоран је за сваку неисправносг робе. На крају овога извештаја потписани имају част предложити одбору општине вароши Београда, да изволи решиги: 1. Да се од наплаћене трошаринске таксе на млеко врати млекарима такса за опу количипу непродатог млека, коју врате и из вароши изнесу, али само под тим условом, ако се докаже, да враћено млеко одговара прописаним захтевима доброг и чистог млека. 2. Да суд опшгине вар. Београда изда наредбу о контролисању промета млека, вина, пива, ракије, сирћета, уља н посуђа. У истој наредби да се помену и остали главнији предмети, који подлежу санитет. конгроли, и 3. Да се објве и&весне одредбе из казненога закона и правила о држању и продавању огрова и отровних ствари, по којима ће се казнити сви они, који се издате наредбе не би придржавали. 19. Априла 1892. г. у Београду. Чланови комисије. Др. Марко Т. Лено. Лааар П. Дашковић. В. №!. Тодорови1|. др Павао Поповић,
ИЗВЕШТАЈ о количини воде воја је потрошена на чеснаша у Веограду од 12 Априла до 1, Маја 1892. г.
| Тек. број
ВОДА ИЗ
Рад двевно сати
Количива воде за 15 дапа у литрима
Примедба
1
Општ. бунара
8 2 м.
1,350.000
2
Вар. извора
24 сат.
3 ,039 .020
3
Вулб. пзвора
24 сат.
1,035 510
Свега за 15 дана литара
5,424 530
О Б Ј А В А
Ради осигурања калдрмисања у варсши Панчеву, које је на 11.476 фр. 36 новчиКа предрачуњеио, и ради набаве за о раву калдрме и друма нушни 300 м. 3 обичног камена држаће се 30. Маја (11. Јуна) 1892. аре аодне у 10 сахати у великој мађистратској дворани мииуендо лицитација .