Beogradske opštinske novine

ГОДИНА X. пријавили за воду, дужии биги да означе за коју ће је потребу, али не стоји ништа о томе шта ће се радити с онима који се нису иријавили а вода им је ипак дата! Пита, да ли ће се позвати да и оеи поднесу иријаве ? — Ник. Стаменковић одговара Вулвовићу, да се овим правилником пде на то> да они који се раније иријаве и кажу зашто им треба вода, ову и добију раније а они који се не јаве они ће се позвати да то учине и њима ће се дати воде колико им треба а ако они то не означе, онда ће то учинити сама водоводпа комисија. Ако неће ко да каже коливо му воде треба, вомисиЈа ће го учинити према величини зграде и не питајући. Напомиње још, да се при извршењу тога посла неће моћи строго држати реда нријаве јер се не може од један пут квариги и прекопавати цела варош, него ће се почети с 3—4 краја и ту ће се држат.и реда док се не сврши. Послејош неких незнатних објашњења би први одељав члана 4. усвојен по предлогу г. Ђоке Новаковића. Други став овога члапа одбор је усвојио без измена. Код става трећег Др. Радовановић учичинио је предлог: да се ово измени у том смислу да вомшија вомшији може и позајмити воде, аво је овај вад кад неби имао. — 4р. Павао ПоаовиК потпомаже предлог Радовановића. — К. Главиниб. Овде су побрвани појмови. Овде је реч о снабдевању а снабдевати значи стално давати воду, а привремено давање воде ја незнам ко би и могао да спречи? Одбор је усвојио предлог г. Радовановића у томе, што је у трећем ставу додао, да се не може једна вућа из друге стално снабдевати водом. — Веља ТодоровиК је у даљем претресу ово^а члана изјавио, да је противан, аво би се морала вода плаћати и онда, вад се услед ваввог превида не може да добије. Т .ока НоваковиК слаже се с мнењем Тодоровића Ј. ЂуровиК и Мата Јовановић предлажу, да у случају прекида грађани буду дужни плаћати само за 24 сата а даље не, све дов ■се превид не отвлони. Др. П. ПоаовиЛ у подужем говору објашњује предлог вомисије и предлаже да •се уевоји, да грађани буду дужни плаћати воду и онда, ако прекид буде грајао не више од 10 дана. У случају дужег превида, да не буду дужни плаћати. М. ЈовановиК услед објашњење Др. Поповића пристаје, да превид може трајаги само 4—5 дана. Љ. Јовановић погпомаже предлог комисије. — 249 -

Н. ВулковиК слаже се са М. Јовановићем. После још пеких објашњења у корисг предлога комисије би усвојен рок прекида од 10 дана већином гласова. Последња тачка члаиа 4. примљена без измепа. В. Тодоровић код члана 5. примећује да би лужно било да се објасни, где ће бити водомер, да ли у самој згради, или у авлији. К. ГлавиниК објашњује, да то зависи од саме зграде. Ако зграда има подрум, онда је најбољи подрум. а ако га нема или аво лежи дубово у авлији, онда ће се морати направити један нарочити бунарић у воме ће стајати водомер. То је оно право воје управа водовода и хоће да осигура. Може сопственив да тражи да му се водомер сгави далево али се у интересу општине то не може допусткти. Н. Вулковип је мишљења да треба да се водомер на оно место намести, воје вомисија одреди у споразуму са сопствеником. В. ТодоровиК предлаже да се дода да ће се наместити водомер по споразуму са сопствеником али на самом улазу. Н. Стаменковић признаје да је та допуна коју је предложио В. Тодововић добра. Свавојаво добро је да се споразуме вомисија са сопствеником вуће, али место воје сопствепив изабере може бити само на граници плаца. а не дубље у њему. Др. П. Поаовић предлаже, да се овај члан усвоји по предлогу са додатвом Тодоровића. После певих објашњоња односно места за водомер би примљен члан пети са додатвом В. Тодоровића. Седница је завључена у 9 час. у вече.

држан 14. Априла 1832 год. Председник отвара одборсву седницу и моли да се сад не чита записник док се не сврши цео правилнив. (Усваја се). После овога би усвојен члан 6 без измене и дебате, а вод члана 7 је Мића Петровић у дугом говору доказивао, ваво је наплаћивање тавсе на воду штетпо по грађанство, пошто ве.ћ сносе трошарину. Мата Јовановић одгова^а Мићи Петровићу и довазује да би мисли његове, кад би се у дело привеле, много више шкодиле грађапству, него ли предлог да се вода по овој тариФи наплаћује. Коста ГлавиниА гакође одговара Мићи и довазује му, да би много штешије било, кад би се вода поскупила а трошарина смањила, јер је вода исто гако важан артикал као и лебац. Уверава, да се у целоме свету на овај начин вода наплаћује. После извесних објашњења беху све тачке члана 7 усвојене до оне у војој се одређује тавса за механе и ваФане.

БРОЈ 24. _ Код ове је тачве предложио Милош Трпковић, да се механе и ка ®ане власиФицирају и према гоме, да се и тавса одреди. Коста ГлавиниК вели, да ваФане и ашчинице треба натерати да троше воду што више, јер те радње штеде воду на штегу здравља и недрже чистоћу. КаФане и гостионице имају и своје ловале и дају и сганове па и на те станове се плаћа такса, а ова такса овде разуме се само на онај простор у коме се радња обавља. После говора невих чланова одбора, воји су махом тражили објашњења о предлогу вомисијсвом, би тај предлог усвојен без измена. Мих. ЂорђевиК предлаже, да се и бозаџије онтерете нарочигом таксом пошто и ни гроше доста воде. Овај предлог би усвојен и бозације буду увршћене међу ликерције и ашчинице. Код тачке, где се одређује такса на штале, предлаже Никола Вулвовић; да се и овде учини подела, јер није право да сиромах воји има једног воња плаћа вао онај, воји има 5—6 воња. Андра ОдавиК слаже се с Вулковићем. Ђока НешиК противан је подели. После објашњења г. К. Главинића и Св. Боторића одбор је усвојио ову тачку како је предложена а загим и све остале тачке овог члана без измене и дебате. Седница је закључена у часова у вече.

Држан 15. Априла 1892. год.

Председник отвара седницу. Прочитана је лицигација за полагање тротоара у „Марковој" и „Пиварској" улици (Одобрава се лицитација) Председник извештава одбор да је ужа лицитација наређена од стране одбора између Француског друштва и Стојана Костића предузимача за валдрмисање догераним каменом Фишегџиске улице. Друштво није дошло на лицитацију но вели: аво се прими што смо понудили — добро, а ако не, ми смаграмо да је ситан посао и нећемо да подносимо другу понуду. На Стојану је остало грађење калдрме са дотераним ваменом по 7Т5, лоаљеним 319 дин. а макадам по 2*35. Француско друштво понудило је по 7 с дотераним каменом, а с 4 паре мање с ломљеним и макадам али наје поднело кауцију ни дошло на ужу лицитацију. После невих малих објашњења одборје уступио грађење ове валдрме Стојану Костићу по ценама воје је па лицитацији понудио. Председник извештава одбор да се је варошви суд на основу завона о пороти који је своро обнародован, обратио онштинсвом суду тражећи, да се избере 80 поротнива за варош. Решено, да председништво вандидује лица за поротниЕе.