Beogradske opštinske novine

БРОЈ 29. ^ , нугим подрумима, узима ће општ. лекари приликом санит. ревизије пробе сумњивих вина и слаће их другом одељењу државне хем. лабараторије, ради хемијсвога прегледа. 2. ЕГод именом вина, допуштено је допосити на продају само такво пиће, које је добивено алкохолним врењем из сока свежега грожђа а без икаквих додатака. 3. Боја црнога вина мора да је пореклом једино из љуске црнога грожђа. Није дакле донуштено да се вину, које се на продају износи, ма каква страна боја додаје. 4. Вештачка вина, вина од сувога грожђа и која су додацима других материја промењена, као што су гализована (додатком шећера соку од грожђа) аетиотисована (додатком слатке воде комини и прављењем вина из те смесе) шаатализована [додатком ситно измељаног калцијумкарбоната] авинирана [додагком алкохола и воде у вину] вина од комане као и куаирање [мешање] тих вина с природним вином, забрањено је продаваги под именом чистог природногвина. 5. Випа могу се бистрити искључиво само таквим срествима, која нису ни уколико шкодљива, несме се употребити, н. пр. стинса, соли других метала и т. д. Вина, која су гипсом бистрена [платровина] смеју имати у једном литру највише 2 грама калијумсулФата. Сваки нак, који је купио или поручио природно вино има права да не прими платровано вино, па ма оно имало у 1 литру и мање од 2 грама калијумсулФата. 6. За Конзервисање вииа и за поправљање вина, која су почела да се кваре, могу се промењиввти само такве методе, којима пиће неће аостати шкодљиво. 7. Укварена вина није слободно продавати, али пре но што се забрани продавање извеснога покваренога вина и са продавцем усљед тога по занону поступи, нужно је да се вино и хемијски испита. 8. Сумпорисана вина, т. ј. вина, која

ЂУРАЂ КАСТРИОТО СКЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА написао ^ИКОхЛА (С једном генеадошком таблицом) (Темат награ1,ен нрвом видовданском наградом опшхине београдске.) мото: Скендербег је орца ОбилићаЊЕГОШ. ПРЕТРЕС КЊИГА којина омо се олузкили при изради ове расправе. (Наставак). Н а ш. т е г М. (1 е Шзкпге <1е 1' етрјге ОМотап. (1ершн воп оп^те ји«(|и' а 1108 јонгб. Тга(1ш1;е (1е 1' аПеташ! зпг 1а Леих&те е^Шоп, раг М. ТЗосћех, 1844. Норјр С ћ а г 1 е 8, Сћгоп1ср1е8 §тесоготапез те<1ће8 ои реи соппиез рићНееа ауес по!;е8 е!; га})1е.8 ^епеа]о§'нр1е8 раг ВегНп. ЕЉгате (1е \\ г е1(1тапп. 1873.

_ 286 усљед прегераног сумпорисања буради садрже сумпорасте киселине, забрањено је крчмити. У опште пак забрањено је и у велико износити на продају вина, која у једпом литру имају преко 20 милиграма сумпорасте киселине. Медецинална вина [за болеснике] несмеју имати ни трага сумпорасте киселине. Ш. 0 пиву. 1. Под пивом разуме се пиће, које је .'{гоговљено из хмеља, слади од јечма и чисте пијаће воде. Упогреба других сировина мора се у промету пива јаспо декларисати. 2. Забрањено је п кажњиво: а] Употреба сурогата за горчину пива. б] Свако вештачко бојење пива, у колико би тиме било намере за превару. в] Употреба но здравље шкодљивих срестава за бистрење пива као што је калцијумхидросулфит и том иодобна. г] Употреба конзервишућих срестава, која штетно на здравље утичу, као што су салицилна киселина, борна киселина, боракс и т. д. д] Продавање укисељеног или на ма који други начин уквареног пива па и ако је неутралишућим срествима [најтријумбикарбонатом и том подобно] кисео укус изгубило. ђ] Точење врло младог и још мутног пива, које има степен превирања испод 48, а ако је иначе врло добро и бистро пиво, може имати и мањи сгепен превирања, али никако испод 44. 3 Употреба апарата за точење пива аод аритиском, забрањена је. 4. У локалима, у којима се пиво производи а и точи мора владати највећа чистоћа. Најстроже се забрањује и сваки ће биги кажњен ко се ухвати, да ниво, које у чашама заостане меша с пивом из бурета и понова крчми. Чаше пивске морају се К а с 1 6 М 1 о 8 с ћ 1 с ћ, Еаг^оуог ц§•0(1111 паго(1а 81оут.8коо-а, р 0 Гга Апс1т Сас;1сћЈп = М1о881сћ1и. Ц" М1есхј па МБССС1. Е а V а г Д 1 и Јас^иез с1е, Н181;о1ге (1е Сеог^еа Санћло^ 8игпотте 8сапаегће^, Еоу а' АЊаше. Раг-. Рат, М.БХСУП. 1ј ј и ћ 1 6 1ј., ГлаИпе о о(1по8ај1ћ 1гтес1ји јигпо^а 81ауеш1;уа 1 т1е!;аске герићћке. Кпј^а VI., IX. и X. 2аагећ, 1876., 1890. и 1891.. Макушев Вићентије, Историјски споменици јужних Словена и околних народа из италијанских архива и библиотека. Исписао —. Књига II. Ђенова, Мантова, Милано, Палермо, Турин. Београд 1882. Одштампано из Гл. српског ученог друшгва. II. одељење књ. XIV. М и ј а т о в и ћ Ч., Деспот ТЗурађ Бранковић. I. и II. Београд, 1880 и 82. Мијатовић Ч., Српски рукопис о Скандербегу. Глас XXII. М 1 к 1 о § 1 с ћ Р г. О г., Мопитешка 8ег1 )1са 8рес1ап1;1а ћ181о)1ат 8егћ1ае Во8шае Ка^чшае. ЕсПсН! —. У1еппае 1858.

ГОДИНА X. после сваке употребе добро опрати и затим увек чистом водом а не оном истом, у којој су и пране, једно два пут исплакнути. 5. Приликом санитегских ревазија обратиће се пажња, да ли се нроизвођачи и продавци.пива ових правила строго продржавају. Од сумњивога нива узима ће се редовно пробе, ради хемијскога прегледа. IV. 0 ракији и другом алкохолном пиђу. 1. Забрањено је продавање ракије и другога алкохолног пића, у коме се докаже да има каквих страних шкодљивих материја. 2. Ракија, у ко.јој има бакра раствореног из казана или луле приликом печења ракије, сматра се да је шкодљива, Али, како се готово у свима нашим ракијама обично налазе манималне количипе бакра, за које се не може рећи да су шкодљиве, то ће се само оне ракије сматрати да су шкодљиве, у којима се може бакар доказати раствором Фероцијанкалијума. Ако се дакле додатком тога раствора у ракији, којаје истом количином воде разређена, појави црвенкасто мрка боја, сматраће се да је таква ракија шкодљива. Исто тако не донушта се, да у ракији има ма каквих по здравље шкодљивих соли метала [олова, цинка и др.] и слободних минералних киселина [сумпорпе киселине]. У ракији не греба да има Фузла [амилалкохола] а у којој се наће да има више од 0 .15°|о фузла, сматра се да је по здравље шкодљива. За бојење ликера и другога алкохолног пића није дозвољено узимати анилинске или друге какве по здравље шкодљиве боје. 2. Забрањено је под именом „ариродне ракије " као под именом шљивовице, комовице, коњака, рума и т. д. продавати вештачке производе. Ракија, у којој не може јасно да се докаже специФички дестилациони продукт, који чини карактеристични буке пића, или је тај Р а ^ а 11 е 1 М. С.. Ш^кпге с1е 8сап(1егћес>\ ои Тигка е* Сћгећепа аи ХУ е 81ес1е раг —, Апетеп СопбеШег (Г Е1;а1;. РаГ18, Шсћег 1855. Р е 1; г о V 11; с Т. Сг е о г §• е 8, 8сап(1егће§ 'Сгеого'е8 Са81по1а). Е88а1 (1е ћЉћо№гар1ие га18оппее е1с. Раг18, Ете81 Еегоих, есШеиг, 1881. Сенћанин, Турађ Кастриотић Скендербег. Требевић за 1891. Стр. 55. —63. Српска Застава од год. 1891. бр. 13.. Стојановић Љуба, Српски родослови и летогшси. Уредио их —. Гласник 53. Т е о д о с 1 е, Повћста о благочестив ^мг и хр^столгобивћмт. ГеорЈи Черноевичћ, нареченомЂ Скендерх-бегх. Преписано с' подлинаго отђ слова до слова, роукого посл^днМшаго во иноцћхт., Теодоси1а . . вт. лћто 1778 месеца Јаноуар^а 5 дне. (Нар. Библ. бр. 418|8° рукоп.) Тће1пег А., Уе1ега топитеп1;а 81ауогит Ха^гаНае. 1875. 8 а 1 а г 1 к Ј., Ас1а агсћт. Уепе1 Ве1^гасИ. 1860.—62. Сем тога имали смо ири руци и ова, али незнатнија дела: