Beogradske opštinske novine

_ БРОЈ 32. т Борђу Секулићу и Еваци ДаБидовић може дати тражено уверење; да се суд претходео увери о имовном стању молилаца Павла Црвен- ј ковића, Милке Радовановић, Симе Илића и Полексија Хаџићеве, па тек онда да им изда тражено уверење. IV. Председник износи одбору на одобрење молбе Андреје Милосављевића звааичника одштинског и Ђорђа Л.ишаниаа пожарника, којима моле за једномесечно осуство. По нрочитању тих молби, одбор је решио, да се молиоцима Аидреји Милосављевићу и Ђорђу Лишанину даде једномесечно осуство од дужности. V. По прочитању протокола лицитације ГБр. 1889, држане 18. Јула 1892. год. за оиравку свију основних школа у Београду, одбор је решио, да се оправка сви у основиих школа у Београду уступи Ордену Анастасијевићу по укуиној цени од три хиљаде две стотине деведесет и девет диаара и трндесет пара. VI. На предлог грађевинског оделења општине београдске ГБр. 1371, одбор је решио да се зграда у којој је први и други разред женске основне школе на дорћолу као паду склона поруши а друга зграда за ову школу и за идућу школску годину под кирију узме. УП. Нредседник износа одбору на одобрање извештаје којимисијске о одређеним осама у појединим улицама. По прочитању тих извештаја ГБр. 1345, 1344 и 134(5, одбор је одобрао одређене осе у улицама Владетиној, Косанчићевог венца и Дубровачкој. УШ. Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 15. Јула 1892. год. АБр. 8462 решио, да цена лебу буде за других иетиаест дана масеца Јула о. г. двадесет пара дин. по килограму. Уједво саопшгава. дајееснаФ лебарски против овога решења поднео жалбу одбору под АБр. 8484, којом тражи да се цена лебу смањује. Одбор је одобрио решење судско односно обређивања цене лебу а жалбу еснаФа лебарског одбацио. онога што смо горе спомепули. т. ј. да до 1421. год. на прзстолу турском неје био Мурат но огац његов, Мухамед I, излази да је то немогуће. Први, који је, колико је нама пезнаго, исказао сумњу у тој ствари, био је Цамарија 1742. год, само — узгред буди речено, — он мисли, да је Свендсрбег послан у таоштво 1413., дакле у почетку Мухамедове владе. Истина он вели, да је нешто тако иоменуо и Опондано, али ми несмо имали ге књиге у руаама.*) Међутим овде да споменемо још једну погрешку старих биограФа Скендербегових. Наиме, они сви до једнога веле, да су са Скендербегом била дата у таоштво и остала три брага његова и не показују у томе ни искрице сумње. Ну у најновије време нађено је да неје тако. Деспот Мусаки изреком каже, да су с њиме отишла само два брата, Станиша и Еонстантин, а за најстаријега Репоша тврди, да се покалуђерио, па отишао на Синај, где је доцније и умро.**)

*) В 1 о е т 1 6., 1б1ог1а е!с., 6—7.

**) ... П 81§пог Сг10Уапп1 Саз(;ио1;о... &се ^иаШ-о Д§Н тазсоН... II рпто зе сћ1ато Неровз^о, е1;с.. Ееро8810 рге«1еИ;о4'п кпожо Зе вапЈа тј4а е 8е и' аиЈо и 1 топ1е 81па1 е 81 ? е Гг а 1 е е Н тогзе. 1 ј 1 ^ге аНг1 г 1 ]за(1ге П 4е4Је а1 Тигс о... Н о р Сћгомриез §тесо — готапез. 295.

— 312 IX. Одборник г. Мата Јовановић као члан повереништва за одређивање осе у другој паралелној Душановој улици по решењу одборском од 22. 1892. ГБр.И72 смено реФерише о раду повереништва. Одбор одлучује, да одборско повереништво поднесе писмен извештај о своме раду и мишлењу по овоме предмету. X. Одборско повереништво, изабрато у седвици од 1892. год. АБр. 8493 да проучи предлог г. Соломона Азријел, одборника о издавању нвграде члановима комисије, која је на истраживању воде и предходним радовима на водоводу радила, — подноси извештај о своме раду. По прочитању тога изаештаја АБр. 8494, одбор Је једногласно решио, да се члапови комисије г.г. М. Јосчмовић, Н. Н. Отаменковић, К. Д. Главинић, Св. Зориђ, Др. М. Т. Л.еко, А. Алексић Др- Л Пачу, који су па предходним радовима водовода радили, награде са дванаест хиљада динара, коју ће суму опи сами међу собом поделити према раду сваког појединог члана. Поред овог да се изда свакоме чдану писмена захвлалаица аа њиховом труду а заузи мању око истраживања воде и иредходним радовима за водовод. Новчана награда има насти на терет партије одређене за грађење водовода. XI. Одборско повереништво изабрато у седници одборској од 13. Јула 1892. год. ГБр. 1360 ради ступања у погодбу са ионуђачем железнице за насппање, подноси свој извештај. По прочитању тога извештаја ГБр. 1397, одбор је решио, да се истн у свему прпми с тим, да се распише стечај за насапање баре у страним листовима.

55. РЕДОВНИ САСТАМАК 23. Јула 1892. год.

Председавао иредседник г. Миловаи Р. Маринковић, од чланова одбора били г.г. Мих. Д. Ванковић, поп Таса Капетан-Спасић, Мата Јовановић, Милош Трпковић, М. 0. Петровић, Др. П. Поновић, Ђ. С. Новаковић, Љ. Јовановић, Ст. Чађевић, Др. М. Т. Леко, Н. X. Поповић, К. Б. Михајловић, М. Јапковић, Л.. Радонић, Р. Драговић, Коста Петровић, М. М. Ђорић, Свет. Ристић, С. Азриел, Ф. Васиљевић, М. Велизарић. • Како је пав он куд и камо морао боље позеавати те ствари од Бардеција, то ми можемо пристати уз њега без и каке сумње. Доиста је само велика штета, што су баш на том месту изгубљени листови из дела безименога писца, јер бисмо на основу његова казивања без сумње поузданије могли решити то питање. Ио што браћа буду доведеиа у двор султанов, по турском обичају буду обрезана а при том и имена им буду нромењена, Ђурађ добије име Скандербег*) или Искандербег, а то турски значи „господин Александар". Многи мисле да му је то име дао сам султан, јер у њему беше пазрео великог ј-) Ну и ако би било нравилније да га и ми зовемо према турском дзговору — Скандербегом, опет ћемо ми задржати у нас обичпији изговор — Ск^ндербег. Разлога за то има више, али ћемо ми споменути само два, као најважпија. П р в о, ои у пашем на ^оду иеје никако нознат под првим већ само иод другим изговором. Тако га зову не само народне несме, већ и сви наши књижевниди, који су што о њему писали. Д р у г о, у српском говору и оп је сам себе називао Скендербегом а не но турском изговору. За то гл. његова неколика иисма у МопитегЛа 8егМса стр. 442., 481., 482. А по што се на италијапском језику нотписивао 8сап(1ег1>е§о, то би се могло узеги, да су га Срби још онда звали онако како га и дапас зову, а не овако, како би можда било правилније. Гл. Мавушев, Историјски спомениди стр. 118., 123.. — Узгред буди речено у најновије време и код нас гаје Мијатовић почео звати као остали народи (гл. Глас XXII.) али без сумње тешко ће се ко угледати на н>.

г ОДИНА X.

I.

Прочиган Је записник одборских одлука седнице држане 16. јула 1892. год. и примљен е без икаквих измена. П. Одборник г. др. М. Т. Леко пита, зашто није досад сазвата надзорна компсија за електрично осветлење према његовој ингерпелацији о дирецима. По објашњењу председништва, да је комисија сазивата ао да се није састала због одсуства чланова, одбор је одлучио, да се за прву идућу седницу позове и г. Бока Станојевић, да да потребно објашњење. Ш. По прочитању аата истражног судијезавар. Београд АБр. 8598, 8518, 8519, 8575, 8538, 8599, 8561, 8576, 8598, 8535 и 8488, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је општински нзЈавио да су Рада Докмановић. Петар И. Јовановић и Риста Аврамовић доброг владања и доброг имовног стања, да су Коста Митић и Драгутин Миљковић доброг владања и средњег имовног стања, да је Војиолав Рашпћ доброг владања, а слабог имовног стања; да су Коста Шушман, Сретен Ристаћ, Петар Вилхелм, Стојан Јаковљевић и Љубомир Дииитријевић непознати. IV. Председник износи одбсру па решење молбе, којим се траже уверења о сиротноме стању. По протитању тих молби АБр. 8560, СБр. 52153, 12884, 12993, 13019, 12865, 12995, одбор је изјавио мишљење, да се суд претходно увери о имовном стању молилаца, Милосава Јовановића, Јованке Петровић, Велинке Миљковић, Петра Милића, Мплеве Марковића, Милоша Аџића и Драге Бошковаћа, па тек онда да нм изда тражено уверење. V. На предлог начелника среза врачарског АБр. 8541. поред ранијих изабратих присутника одбор је изабрао још и ова лица за присутнике прц ислеђењима кривичних дела: Јов. Обрадоввћа трг. Трајка Стојковића ка®, Навла Деспотовића трг. Јеремију Миливојевића (Џелебџића) бакалина, Симу ЛазаревиЂа бакал. Стевана МиљковиЂа бакалина и Благоја Ајдуковића каФ. човека: тако Је Ђурађ изгледао бистар и јуначан још у то рано доба. Да ли је то доиста било тако, тешко је рећи, али да имееа, коЈе би му бољз доликовало, за цело несу могли наћи, то ће свави признати. Како је Скендербег живео на двору султанову, и ако немамо о томе поузданих извора, ипак, према доцпијем му животу и раду, можемо са свим поуздано извести. Њему су јахање, борење и у опште све војничке игре и вежбање свакако биле најмилнјом забавом. Ну ни на душевно образовање неје он с тога заборављао. Као да несу погрешили они његови биограс&и, који веле, да је он сем турског писма знао још и арапско, грчко, игалијанско и српско, а то у ондашње време неје мало зпачило. Због тих различних врлина нема сумње султан га је необичпо волео. С тога ако Барлеције и неје сувише поуздан писац, ипак овде и њему можемо поверовати, кад каже, да је султан Скендербега у осамнаестој години поставио за санџака и послао га у Анатолију квојсци својој која тамо ратоваше. Ну за она два његова мегдана, један с некаким Татарином у Једрену а други с двојицом Персијанаца, Јајом и Зампсом, у Бруси, не можемо рећи то исто. Нарочито нас