Beogradske opštinske novine

ГОДИНА X. Мата Јовановић. Ја са.м мишљења да из одбора треба да буде изабран и који чла^ који се разуме у врстама камена у тврдоћи и т. д. Част и поштовање изабрапој господи, али опи се у томе иослу не разуму у мерп која је потребна па да се посао савесно оцеои. С тога ја предлажем у комисију или Капетановића или Чађевића, тек један од техничара свакојако треба да је (чује се : има других који прегледају чврстипу камена). Председник. Чим је допео предузимач извесну количину камена, јасам одма образовао стручну комисију која је обишла да види да ли камен одговара мустри која је поднета и комисија Је констатовала и изјавила да Је по мустри. Ова вомисија има сад да се увери да није што год погурено од друге врсте камена а да надзирава над извршењем посла. МиЂа ПетровиЂ. У тој комисији био сам и ја. Донета су три камепа у малим коцкама и овај донесени одговара тим трима мустрама Председник. Где се год посумња, свуда се узима мусгра па упоређује. Ја вас молим да ова лица за Савамалски крај примите (прима се). А кога ћеге за Крагујевачку улицу (Мијаила Јгнковића, Милутина Марковића и Гавру Бркића). Грађевински одељак наш доставиомије како има муке око извођења регулациЈОног плана и молио је да се одреди извесан број лица којк ће бити процениоци те вршити извесне законске Формалности а да се не мсрају да свакад нарочита лица очекују и траже. Ђока Ж. НешиЂ- Ја сам цротиван томе јер свака оцена земљишга врши се тако да се одреде 2 повереника општинска и 2 с приватне стране и они бирају петога. И кад је тако ја незнам што би сад бирали масу грпђана за то ! Веља ТодоровИ'ћ. Ја мислим да би се ово питање могло рашчистити овако, ако бисмо ствар упутили оној комисији од 15 људи која има да рукује фондом за одкуп имања ван рејона па опа нека, кад буде потребно што проценити одреди дотичне грађане да то учине. Председник. Ово процењивање то је Топијај). Од осталих помињу се и ови: •Стеван Црпојевић, господар од Зетејј), Л.ек Захарија, господар од Дајна и Петар Спан господар од Дривастајјј). Ђурђа Баошића помиње само Барлеције, Тодора Круну (Согопа), господара од Београда .[Берата], Ђорђа Дусмапа (е1с) и Захарија Алтисвера ( ! ) само безимени писац, а Степана од Илирика т. ј. од Авлона и

■{■) Барледије додаје још и „са сивовима Комнеиом, Мусакијем и сииовцем Тавуспјем.« 1л1> II ,стр. 84. Ну кога стари биограФИ разумеју под тим именом, нама је са свим немогуће сазпати. У ХопФа истина у породици Топија имају двојица који се тако зову, али узети ма кога од њих за овога, то би био апсурдум. Јер један од аих (отац Еарлу Великом) умро је још око половине прошлога века, а други (унук Ђорђа, брата истога Карла Великог) год. 1415. (Гл. Нор?, Сћг., 532.). Других пак Андреја нема више нигде у свима табдицама Хопфовим, ма колико да су простране, пи у породици Топија ни у породици Аријапита. Па и по синовима Комнену и Мусакију и синовцу Тапусију, немогуће је доћи до каквога успеха, јер у ХопФа нема ни једпога члана које арбанске звачајне породице, који би имао такав пород и таког рођака. 1"ј") Барлеције и овде вели са синовима Ивом и Ђурђем. — Хопф не познаје овога другога (Гл. Сћг., 534.) 11"ј"|-) Барлеције још »са синовима Адексом, Божидаром, Вруом и Мирком.* — За све ове Хопф не зна едшта (стр. 535., 14).

— 321 особена радња коју по дужности морамо да чинимо. Човек хоће да ради, да зида и треба да зпа где, и сад или овластите ону комисију за одкуп имања вап рејона да она буде оцењивач у име општинско, или кога другог. Овде греба већи број дица за то што у разним крајевима има много да се врши и што нема могућности да се то па време обавља ако се одреди мањи број чла нова пошто ти људи могу често пута имати и својих брига и певоља и послова. Случај који је дао повода грађевинском одељењу да ово тражи то је имање г. Ивана Зечевића поштара које има у Палилули па му сад долази под улицу и он каже: дајге ми да зпам на чисто шта ћу да радим. Молио бих дакле да одредше из одбора некога који ће да кавдидује лица. Ђока Новаковић. Посгоји закон о евспропријацији и у њему се каже како се има цроцењивање да врши. По њему чланови комисије одређују се од неколико лица једпом за целу годину и они процењују, а не одређују се за сваки поједини случај, ! као што се овим предлаже. Према овоме ми сад не можемо радити нешто мимо за- , кон; на случај жалбе, одлука комисије која није по овом закону изабрапа не би могла вредити. Треба дакле најпре закон о експропријацији проучити па тек онда донети одлуку, шта да се ради, те да се нешто мимо закон не ради. Председник. Мислим да ни једним законом није забрањепо да два парца, кад се сложе, могу изабрата лица која ће да им спор пресуде. (Тако је.) Па и овде је то. У осталом овај начин се је и до сада практиковао па није било ничега. Обично су бирана лица па их је позивала власт да оцењују и што су они кавали то је и било ако су пристале на то обе стране. Но најбоље одредите лица која ће то питање проучити. (Бирају: Ђоку Новаковића, Вељу Тодоровића и Ник. Р. Поповића.) Неки Ајхнер књижевиик из Аустрије, који има уза се повећу дружипу, бави се илустрацијом важпијих вароши и градова и описом живота у њима но свим гранама развића. Те илустрације и описе износе се свету у илусгрованим свескама као што је ова у којој је илустрована мађарска варош Ивана Бојиновића само наш Теодосије-{-]. Поред ових, како веле стари биограФИ, на том су збору присуствовала и многа гос пода млетачва, али с нарочитим палогом од својих претпостављених да не улазе ни V какве дискусије и разговоре, већ само да слушају шта ће арбанска господа говорити и шта решити. Збор отвори одређеног дана Скепдербег дугом једном беседом. Ова беседа неје остала нигде забележена, те је лако појмити, да се писци који је наводе и у томе доста разликују. Али ипак главна мисао која кроз њу провејава јесте, као што се и могло замислити, у свих иста, т. ј. да од Турака прети велика опасност не само њему и његовој области, но и свима осталим кнезовима арбанским, али, у исто време, да је немогуће свакоме појединце одбијати халу азијатску, већ да је потребно да пачине међу собом савез и да се заједничаи бране. Стари се писци сви слажу у томе, да је Скендербег имао необична дара за бесеђење. Мушко дакле и озбиљно лице његово, ватрене речи, разглашена дотадања слава,

-ј-) Стр. 31.-

6 р0Ј 33 _ Дебрецин. Он је поднео попуду да и Београд илусгрује и прикаже страној читалачкој публици на исти начин као и друге до сад описане вароши. Приказ би бно илустрацијама и описима на 4 језика: немачком, Фрапцуском, мађарсвом и српском. Опис и уређење било би под надзором општине. А пошго је носао свопчан с израдама, он моли да га новчано потпомогнемо, Ја вас молим да ово питање узмете у оцену или да поверате коме од господе одборнива да он то проучи па да изнесе пред вас свестрано мишлење: да ли ово има и кавве вредпости и заслужује ли наше помоћи. (Бирају се: Др. Павле Поповић, Милан Капетановић и Љуба Јовановић.) Ја бих молио господу да ово питање свестрано проуче и мишлење о њему подпесу. Састанав закључујем. (Састанак је трајао до 9 час. у вече.)

Држан 22. јуна 1392. год. Председник. Пошто има довољан број одборника, то отварам одборску седницу и молим да саслушате записник од прошлог састанка. (Секретар прочита). Има ли ео да иримети што на записник? Сол. Азриел. Видим из записника да сам изабран за члана комисије за преглед трошаринсвих рачуна. То неможе да остане за то шго сам ја члан у сталној трошаринсвој комисвји. С тога би молио да изберете друго лице. Лредседник. То је предлог и решиће се после. Има ли ко шта на записник ? Филиа ВасиљевиК. Видим да је изабран за ту комисију и г. Св. Боторић, ја би предложио, да се другим замени, јер је болестан човек па мора да иде у бању на лечење. Председник. И то је нов предлог. Ђока ДимитријевиК. Да ли је ово стална комисија ? Председник. Па и тоје друго питање. Раденко ДраговиК. Тамо у записнику стоји да је ова комисија одређена за примање коцака. Држим да то прима само к томе сушта истинитост целе његове беседе, очараше и придобише му све слушаоце. Оеи га саслушаше с највећим одушевљењем, сагласише се с његовим мишљењем, да само здружени могу шго учинити, и после кратког већања изберу га једногласно за ирвака и главног вођу свога. У том новом положају Свендербег сад смеде смелије помишљаги на походе турске и гледати им храбрије у очи. А они га и пе оставише да их дуго чева. Што га је султан и досад био оставио па мкру, томе беше узрок нешто нагло и срећно напредовање савезничке војсве хришћапсве на Балв. пслуострву целог враја год. 48. а нешто сграх да савезници и с почетком 44. не понове напад на њ, нарочито вад би још и ослабио своју снагу, одвојивши који већи део војске за Арбанију. Али с ночетком лета страх тај поче ишчезавати. И једна и друга страна непријатељсва беху веома ослабеле и с тога раде миру. Онда Мурагу први посао би тај, да пошље па Арбанију повеће одељење једно да вазни одмегника његова. И избор паде на Али-пашу, једног од најбољих вођа његових. С крајем јуна он се већ кретао с два-