Beogradske opštinske novine
ГОДИНА ^Х. Услови могу се видети сваког радног дана за време канцелариско а и па сам дан лицитаје у књиговодству општ. суда. Од оуда општ. Београдске 21. Августа 1892. год. СБр. 14604.
ИЗВЕШТАЈ о количини воде која је потрошена на чесмаиа у Веограду од 1. Августа до 16. Августа 1892. г.
! Тек. број |
ВОДА ИЗ
Рад дпевно сати
Количива воде за 15 дапа у литрима
Примедба
1
Оншт. бунара
16-45 м.
2,713500
2
Вар. извора
24 сат.
1,428 192
3
Вулб. пзвора
24 сат.
588 384
Свега за 15 дана литара 4730076
РЕДОВНИ САСТЈШАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по стеногг . велешкАмл) Држан 6. Јула 1892. године. (СВРШЕТАК) Веља ТодоровиК. Господо, овде није рађено како треба са законске стране. Овде се каже да ће полициЈска власт од 1. Јула отпочети да руши кућу о трошку општине, ако се дотле не Јави шта се мисли, међу гим нама се то тек сад саопштава (Пред. С&општено је раније и ви сте решили да пигам управу какву треба зграду с колико просторија и т. д.) Али није нам, ако се не варам, саоишгено Формалпо решење о рушењу, а кад тога нема, нема ни завонског основа да се рушење сме предззети. С гога је најбоље да ми одредимо комисију од извесног броја лица а полицијској власти да јавимо да нам треба да да Формално решеље према 3'жону те да противу њега, ако хтеднемо, можемо употребити законска сретства. ЈЕвроии сад не.јс била бог зна колика. Према броју који је Мурат извео на Варну, може се закључити да је пеје било више од шесет хиљада. Али онда ни савезва хришћанска војска не би била много мања.-Она је и поред све неверносги Палеологове, могла, да је Ђурађ хтео, имати на једно аедесет хиљада, јер су сами Угри у боју код Варне имали већ двадесет и пет хиљада. А зар ■се с таком силом неје могло рачунати на сигурап успех ? Та погледајмо само како је текао сав бој на Варпи, па ће вам одговор сам доћи. А после — да запитамо још једанпут — откуда је Деспот баш за цело могао знати, да Палеолог доиста пе ће послати никакве помоћи, па да не ће подићи пи остале хришћанске пароде под Турцима против ових како је био обећао ? Проучивши, дакле, са свих страна карактер Деспота г Бурђа и нрилике у којима се налазио у ово критично доба, ми не можемо пристати ни уз једно од поменута два мишљења о узроцима, који су га нагнали да се реши на то, да не улази у рат с Турцима: нкти ћемо их објашњавати перФидношћу и саможивошћу његовом нити пак претераном мудрошћу и увиђавношћу. И против једног и нротив другог мишљења
— 337 V, — \/\/Ч/ ч/\/\/ —\/\/\/ \/\ /\/" \У\/Ч/ ~Ч/ 1 Филиа ВасиљевиП. Пошто се види да ми ту зграду морамо рушити или оправљати то би најбоље било да нађемо другу кућу у коју ће се канцеларија сместити па ћемо по оправци видети шта ћемо. Веља Тодорови\х. У овој згради станује кварт већ толико година и она је била добра а сад не ваља! У то треба сумњати и гражити Формално решење а дотле не присгати ни на рушење ни на тражење другог локала за канцеларију. Може бити да ће комисија, коју одредимо, изјавити: да кућа, после незиатне оправке може и даље да служи и онда што би смо се излагали трошку? Председнип. Ми истина нисмо добили Формално решење какво добијају обични грађани, али смо добили званичии акг, што толико исто значи Само мени се чини да ми не бисмо могли да се у овој ствари жалимо министр/ како је ово решење донео кварт, за који је касациона власт управа вароши Београда. Наша жалба дакле не би била од помоћи пошто се види да кварт и управа имају једно мнење по овој ствари. Веља Тодоровик. Ја знам да се нротив решења квартовних власти у админ. споровима може подносити жалба министру, а у кривичсим истражном судији. Имали би смо, дакле и доста времена и изгледа да ћемо уепети ако комисија да мнење да кућу не треба рушити. Пргдсвдник. Дакле ви хоћете комисију? (Тако је.) Па кога ће те у њу? (Тошу Селесковића, Др. Хаџи-Лазића, Раденка Драговића, Др. Павла Поповића и Илију Таорђевића). Вами је познато, господо, да је г. чинистар унутр. дела у једноме своме распису обратио пажњу свима властима, н>ро чито онима које су на великоме додиру пограничном, као што је Београд, да се побрину о предохрани од болести а нарочито о предохрани од колере која се појавила у околини црног мора и која може лако да се пренесе и на наше земљиште. Ја сам већ нешто по томе наређивао али да би се шго већа чистоћа и дезинФекција могла вршити, потребно је да ми ставите више средстава на расположење јер су дата сретства буџетом већ на измаку.
навели смо, како нам се чипи, доста разлога. По иашем је мишљењу узрок гакој одлуци Деспотовој била његова — неаолитичност и пеувиђавност. Јер доиста, да је он био дубок политичар и увиђавнији, зар му пе би падо на памет, да ће он, у случају ако Угри победе, бити у исто такој непр^лици и незгоди од њих, као што би био и од Турака у нротивном случају? Зар он неје увиђао да би у том случају био потвбнан сав темељ на коме је српска полигика почивала и који је, без сумње, био куд и камо тврђи но да се она ослањала на Турск\ ? А ако је то све увиђао, чему онда да припишемо онаку одлуку? Зар не неполмтичности и бојазни, да не изгуби престо, који је с толиким жртвама тек био задобио? А онда би био оправдан гпев Хуњадијев и оне речи његове Деспотову посланику: „Госаодине Дмитре, твој је госаодар весео што се на сухо извезао\"~ј') Или је он можда доиста мислио — како Халкондила каже — да ће у случају, ако би се ствари добро окренуле по Владислава, и Угре, ове лако моћи умирити новцем ?||) Ну ипак име ће Деспотово у иеторији -ј") Деспот Ђурађ II.. 18. 17.
6Р0Ј 35. Председништво дакле предлаже суму од још 6000 дин. за набавку средстава ради дезинфекције јавних места и општинских зграда и школа. Др. Марко Т. Леко. Хвала г. Председнику што је одмах предузео извесне мере, да се варош од заразе, којд , нам прети, сачува. Из наредбе о дезинФиковању нужника видео сам, да се поред карболне киселине препоручује и галица. Пошто је галица само дезодоришуће а не а дезинФекц. сретство, то би било излишно грошити новац за галицу кад у крећу имамо далеко јевтиније срество а у исго доба, које и дезинФикујући деЈсгвује. Место галице предлажем да се унотреби креч. За ту цељ узима се креч у виду тако званог кречног млека и прави се гашењем извесне количипе крећа и додавањем толико воде, да се добије кречно млеко, у коме има 20 од 100 креча. Таквом течношћу коју треба употребити ускоро пошто се начини, може потпуно да се дезинФикује пужничка нечистоћа, ако се наједан кубни метар нечистоће баци нет килограма кречног млека и с печистоћом добро измеша. Председник. Нисмо никакво сретство набављали за општинску, по смо само препоручили грађанству оно срегство шго је тамо прописано, а то су: карболна киселина и галица. Сад ако доиста ово што препоручује г. Л.еко стоји у шта ја не сумњам онда се може и креч препоручити, Др. Марко Леко. Не мислим, да се сад одмах овај мој нредлог о упогреби креча као дезинФикујућег срества, прими. Ми ће мо већ због овог предмета у опште морати бираги стручну квмисију, па нека она и о овом мом предлогу каже своје мишљење. Веља ТодоровиК. Најбоље је да се одреди једна стручна комисија, па нек она одреди које је сретство најбоље, па то и препоручити. Она нека одреди и цену гим сретствима, па ми одмах да одобримо. Др. Милан Радовановш. Ми говоримо о сретствима да дезинФекцију. То је лака ствар. Но ми иемамо што је најглавније а то је апарат, којим се то врши, а треба га набавити, као што се препоручује. Ако њега не набавимо онда бадава што говоримо. Ја предлажем да се одреди ко. мрчати само тај Факаг, што неје хтео да пристане на рат прогив Турака, али никако не и онај, што Скендербега неје пропустио кроз своју земљу. Немају право стари Скендербегови биограФи што му и за то понаособ замерају, јер је та његова друга одлука била само природна последица прве. Шта више у том другом случају доиста се огледа његова мудрост и ирозирљивост. Јер кад се он већ био решио да не улази у рат с Турцима, је ли могао пропустити Скевдербега да прође кроз његову земљу и да иде против Турака? Одговор је врло лак. Неје могао, јер би, у несрећном по Хришћане исходу битке, он имао пред Турцима да одговара онако исто, као и да је био раговао с њима.