Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 36 __ бра ове године држати другу ОФерталну лицитацију за пабавау горње количиЕ:е дрва, позивајући све опе који се желе ове набавке примати да иоднесу своје оФерте у којима. ће би!и тачно означено : да пристају онштини излоаену количипу дрва по условима набавиги и предати, са назвачењем цене за кубпи метар, са предајом где опшгина место одреди. Сваки нонуђач пре но што ОФерат преда дужан је потнисати општинске услове, се назпачењем, да их је прочитао и да но њима лицитира. Кауција се са оФергом у 1800 динара за српске грађане, а за стране поданике 3600 динара у готову повцу или вредећим државним харгијама предаје на сам дан лицитације депозатару члану суда г. Јоци Илићу. Услови могу се видети сваког радпог дана за време канцелариско а и па сам дан лицитаје у књиговодству општ. суда. Од суда општ. Бгоградске 21. Августа 1292. год. СБр. 14604.

РЕДОВНИ СЛСТАНМ ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по стеногр . велешкАмд) Држан 13. Јула 1892. године.

Председнш. Отварам седницу и молим вас да чујете протовол прошлог састанка. (Секретар прочига Прима се) Еоста Б. Жијаилови ћ. Дали су концесионари за изношење ђубрета, оглобођени (јд таксе трошаринске ? Председник. Јесу. Ја сам то наредио. Коста Б. МијаиловиК. Ја мислим да би онда требало ослободити од тога и механџије, јер и они взносе ђубре из својих авлија да би ворош била чистија. Председник. Нека ми се јаве па ћу и њих ослободити (чује се: баш добро! таво и треба. удадба добро стављена у год. 45., а с тиме и да је наш навод по њему оправдан. Али сад да се вратимо опет току самих догађаја, који се за овим десише и да их нређемо летимице до оних, за које имамо доста поузданих докумената. Мир, који Арбанији донесе одлазак Муратов у Магнезију, не потраја ни из далека онако дуго, како се сваки и с доста разлога надао и могао надаги. Једва прође два месеца|) откад се искуспи султан предаде слатком левентовању, а у Једрену букну неки јаничарски метежи и почине но граду таких покора, да се било боЈати страшних последица. На позив својих присталица, великог везира Халила и беглербега Узгура и Исакнаше, који иознаваху врло добро његову велику искусност, Мурат одмах похита некадашњој пресгоници својој и брзо угуши буну, која се беше распламгела свом силином својом. Ну дошавши и по трећи пут на престо, њему се више не силажаше с њега. Мухамед отиде у Магнезију, Халил добије нре-

■ј-) Наттег, Шз!. <1е Г ешрп'е оШтап, 1 I., стр. 175. прим. 1.

— 344 Др. Марко Леко. Пре но што пређемо на дпевни ред, молим г. Председника да нам каже зашто једно купатило на Сави још стоји па оном месту, које одбор није одобрио. Хгео би да знагх каква је го сила, која може да нркоси одлукама одбора беогр. оиштине. I Председник. Господа одборници ће се сетити да смо ми одобрнли били да илиџари могу наместити купатила инже к ђумруку I док је вода велика а кад опадне да их врате на одређена им места одбором. Како ; је вода опала ми смо наредили и Нестор Миловановнћ је послушао те је нлиџу преместио али сопственик „Оријента" то није учипио пего је се жалио против наредбе општинског суда управи али је управа, од била жалбу. Ја сам предузео све да они или но паредби раде ; или се казне, а дотле сам им забранио да раде А Одави\1 Ја налазим да је добро урађепо што пије допуштено да овај ради на месту које није одређепо за купање. Др. Марко Аеко. Задовољан сам с одговором г. Председника, видим да је рађено све, што се могло урадити. Молим да ме сад о још једном предмету саслушате Концесионар за електрично осветлење почео је но вароши да подиже неке балване за спровод жице за електрично осветлење. Свакоме то пада у очи и пико не може да одобри подизање тих сграшила по вароши. Надзорне комисије за електрично осветљење дужпост је да води рачупа о томе раду али како од чланова ко- ! мисије нема у месту пикога осем г. Ђоке , Станојевића то мислим да би се у овако ванредној прилици могла комисија допунити ; с још два члаеа, нпр. г. Одавићем и Се- ј лесковићем, па да се на време предузме \ све што је пужно и што се према уговору ! може предузети, ге да се спречи подизање оних еакарада по вароши. Цредседник. Мени су се доиста жалили : грађани на ово и молили су да се ови спро- ј водници замене згодпијима; питали ме што , се ови памешгају ? Ја сам им изјављивао да концесионар пма права по уговору да употреби подземне или надземне снроводнике, ако ово последњз не би било онасно по саобраћај. С тога и ја налазим да надђашњи свој утецај место Саганос-паше, који буде одаслан у Баликезријј), и све иође по старом. Први поглед Муратов наде сад на јужну страну Балк. полуострва, па се ! од ње, до смрти му, више и не одвоји. А ту беше и Арбанија с неустрашивим својим Скендербегом, с којим он имађаше да рашчисти старе рачуие и због погибије Алипашине и због оног његова непријатељскога. смера пре битке на Варии. И гако, само на неколико месеци по доласку своме на престо, он већ беше тврдо решио да опет покуша срећу с тим старим непријатељем и да му се освети за обе нанесене увреде. Ну осим тих личних побуда у тој одлуци његовој, без икаке сумње имале су доста утецаја и жалбе нашега деспога Тзурђа, кога је свакако мпого пекла штета, што му је беше нанео пос-е битгсе на Варни Скендербег, враћајући се натраг својој држави.ј) Али успех турскога оружја и сад не би ни мало бољи но први пут под Али-пашом. На Арбанију навале год. 45. и 46. узастопце два најбоља вођа турска — македонски Фи-

Ц) ПјМ., стр. 2 Г| 5„ -ј-Ј Деспот Ђурађ.

ГОД1ША X. зорна комисиЈа треба да размисли о овоме. Што се тиче одређења иових члапова у одбор, ја држим Д1 то није потребно јер су г. г. Др. Леко и Станојевић ту. Ја ћу лакле нозвати надзорпу комисију, да она узие го у оцену и види могу ли остати ти спроводпици или пе? (чује се иримамо то но да се у комисију одреди и г, Селесковић) Примам да и то буде. Филии Васиљевић. Зашто је се стало с оним кооањем код „два бела голуба". Председник. Један од сопственика жалио је се што се пивелација тако врши да његово имање, које је оп подпгао по претходној дозволи општинској, добија сад други положај. Услед Је жалбе ова је ствар упућена на опену комисији која се тим питањима бави. А. Одавић. Ја мислим да би та комисија требала да се ножури с овим јер је ова улица раскопапа и треба шго нре то питање да се решп. Т. СелесковиТл. Комисија је свршила свој рад и ствар је о овоме пред г. Министром Грађевииа. А. ОдавиК. Ја бих молио да се ионови молба па г. Мин. Грађевина да брже реши ово питање. (учипиће се). Мијаило Ђорђевип. Зграда Кујунџићева порЈшена је и оне рушевине још и данас стоје не дигнуте. За што? Председник. То је имање под масом. Имало је се ваздан муке око тога да се та рушевина подигне али је нанослетку остало на томе да општизска власт то изврши и исплати па накнади из масе. Сад је ствар на извршењу код иалилулског одељка. Сад молим вас да чуЈете о уверењима (Секретар прочита молбе иојединаца. Сад изволте чути лицитације. Прва је лицитација за грађење калдрме у кожарској улици (Секретар прочита. Одобрава се). Друга је. о грађењу канала у бари «Венецији" (Секретар прочита). (Одобрава се). Прошле седнице одобрено је да се она места у бари „Вененији" носпу земљом која би могла бити легло заразе. Ради тога ево се нредлаже одкопавање Чардаклине улице које ће коштати 1800 дии. (чита) Ја вас модим да одобрите да се то може рузјј) и храбри МустаФа паша, први, — как« вели безимени писац — 10. октобра с девет хиљада, а други 17 септембра с десет хиљада, и оба бише до ноге потучени, тако да им и самима једва осташе гааве на раменима. Сломљен тим узастопним и страшним погибијама, Мурат не смеде више ни помишљати на какав успешан нов поход и одлучи да остави Арбапију на миру све до боље прилике. И доиста. ми га од ове последње погибије на готово за чигаве две године не видимо више ни једанпут на тој страни. Ну Скендербегу као да ни сада не беше суђено да проживи које време на миру Мишицом и храброшћу својом застрашивши Турчина толико, да се више не смеђаше надати никаком успеху, он се зарати с онима с војима можда никад неје ни помишљао да ће некад доћи до сувоба. Тај пови непријатељ били — су Млечићи, ти лувави и лакоми Латипи, који се пе могу похвалити да су увек живели на миру ма и с једним од околних владалаца. ■)"(■) Гл. Наттег, Шз1. и т. д., стр. 113. и 251. врим. 1.. Стари га биографи Скендербегови зову Ф е р и с о м, ади смо ми мислиди да је боље задржати оно име, што му дају турски извори.