Beogradske opštinske novine

БРОЈ 38. града, позван тач. 6. чл. 36. закона о општинама нонова и то последњи пут н ар е ђ уј е: 1.) Да се дворишта одржавају у чистоћи; 2.) Да се нужници и помијаре држе и уредно дезинФекују карболом и галицом као прописаним средствима; 3.) Да се улице три пут у одређене дане чисте, и 4.) Да се коров и травуљина испред и у плацевима, испред кућа на улицама, по двориштима и баштама сече и уништава. Овом се приликом напомиње грађанству, да ће се са непослушнима поступити по § 326 крив. закона, у вези са расписом г. министра унутрашљих дела од 7. Јула 1886. год. СБр. 3907, а казна је по тој закопској одредби до тридесет дана затвора или сто педесет динара у новцу. Имена свију кажњених изнеће се на јавност преко „Општинских Новина". АБр. 9057. Од суда општине вар. Београда, 14. Авгуота 1892. године.

НАР1ДБА Онштински суд нриметио је: да се разни одпатци покупљени са ђубришта, као што су: коске, старе крпе хартије, стакларије и томе подобно носе по свима варошким тржиштима и улицама ради продаје. Како је ово противно санитетским прописима о одржавању чистоте, којаје један од најбитнијих услова за здравље становништва, то суд оиштине вар. Београда позван чл. 36. зак. о онштинама за одржавање санитетских прописа, н а р е ђ у ј е: да се продаја и куповина ових одпадака може вршити од сада само на друму вишњичком и нигде више.

ЂУРАЂ КАСТРНОТО СКЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА написао ј^ИКО<ДА ЈЗУ х ЛИЋ. (С једиом генеалошком таблицом) (Темат награ1,ен првом вндовданском наградом општине београдске.) мото; Свзендербег је срца Обилића њкгош. Битку зааоче десно крило млетачко и то они копљаници, што стојаху пред осталом војском. Ну кроз кратко време загазе у бој и друга два крила. Битка је била с обе стране врло крвава и упорна. Међутим, док су се они на крилима клали и убијали, дотле они што беху у средини, с обе стране, само су мирно посматрали борбу, не улазећи у њу. Али кад Танусије опази, да се ненријатељ чврсто држи, и кад виде да је сва спла непријатеља што према њему беху

— 358 ч/ \/\ /ч/ ч/ч /ч/ чА/Ч/~ —л/^/ч/-^ - ; ч/х/ч/"—г—ч/\А/ —ч/\/\/ ч/ч/ч/ чу Ко би противно поступио овој наредби казниће се по § 326. крив. закона. Од суда општине вар. Београда20 Авгуота 1392. г. АБр. 9231.

0 Б 3 Н А Н А Према објави управе водовода Бр 1723 од 17 Јула т. г. до сада су од управе водовода добили уверење да мо^у вршити инсталацију водовода по кућама ова лица: 1. Игњат РудлоФ и Нидермајер; Миланова ул Бр 2, кући Ивковића. 2. Петар Трпков; Обилићев венац Бр. 22, кућа Андрејевића. 3. Пегар Ј. Петровић; Миланова улица Бр. 8, кућа Марка Лека. 4. Ганц и Комп; Кнез Малавова ул. Бр. 58, кућа М. Богићевића. 5. Вилхелм Баганц ; Вук Караџића ул. Бр. 15, кућа В. Радуловића. 6. Радовап Петровић инж, сиомнничка ул. бр. 7. 7. Ђорђе П. Наслас, Васина ул. 8. Ђорђе Мајзнер инж. Београдска ул 9. Петар Ковач машин. у држ. лабораторијуму. 10. Антон Матуш бравар, ул. Два јаблана, бр. 18. 11. Ралко Гођевац и комп. на Сави. Извештавајући о овоме грађанство, управа водовода чинк понова пажљивим сопственике кућа на то, да само онима поверавају грађење водовода, који имају уверење од управе водовода да тај посао могу радити. У исто доба управа водовода скреће пажњу сопственицима кућа, да је сваки онај, који се нрими у каквој кући водовод да гради, дужан пајпре начинити скицу (нацрт) како мисли и где водовод да по ложи, а за тим и детаљан предрачун по што ће тај рад извршити. Кад се инсталатер погоди са сопствеником куће, дужан само у оно два реда Срба, што сгојаху као бедем пред осталима, договори се са својим ОФИЦирима, да и они уђу у бој, — па онда нагрне на непријатеља. Овај се у почетку јуначки држаше, али будући бројем куд и камо слабији расне се најзад и пређе у помоћ десном крилу, које се још храбро борило. У средини сад остадоше све сами сељаци и нератоборни људи, који, видевши се без и каке одбране, нагоше бежати. Њихови вођи, Андреја Умој и Симеон Вулкатањо, не хотећи од срамоте да беже, буду ухваћени и заробљени. Та погибија у средини регаи битку. Најпре поче уступати пред Мозом и Дибранцима дево крило, док на послетку са свим не окрете леђа и не побеже у Скадар, а за тим се поколеба и десно. Али на њему беху Срби а они се не дадоше лако разбити. Узалуд је Скендербег ударао на њих са свом жестином, они се истипа морадошс и сами повући за осталима, али увек у најлепшем поретку.*) Тако победа и овом приликом остаде на странн Скендербеговој. Како вели безимени писац, то је било 23. јула,'•''*) *) Шептаи Шопа,* 119. **) ЊМеш.

ГОДИНА X. је инсталатор скицу са предрачуном поднети управи водовода на нреглед. Ако управа водовода нађе да цене нису велике, овериће и скицу и предрачун и тек тада ће моћи ипсталатер приступитн раду. Кад цео посао изврши дужан је инсталатер о томе известити управу водовода, ради прегледа и иепитивања извршеног водовода и иошто му управа водовода изда уверење, да је посао добро извршио, може му сопственик исплатити погођену суму ; При погађању треба сопственик увек да тражи од инсталатера, да за извршен- посао и за употребљен магеријал гараитује бар једпу годину дана, као и да је за сву штегу, која се услед рђавог материјала и рада зато време покаже, одговоран ипсталатер. Ове обавезе, пајбоље је, да ипсталагер стави у своме предрачуну, који ће потписати. 20. Августа 1892 год. Бр. 2100. УПРАВА В0Д0В0ДА

НАРЕДБА Како је наступило време, када се на овдашње пијаце у великој мери доноси и продаје разно јесење воКе, зелен и остало ааврће и како се ови производи од сгране грађанства у великој количини купује и гроши, услед чега су се почеле гомилаги велике гомиле ђубрета по приватним двориштима и црелазити у трулеж, чиме се ствара повољно земљиште за развијање оних честецв, коЈе куже ваздух, те се отуда могу изродиги разне заразне болести, то је суд општине београдске, — водећи строго рачуна о здравственом стању својих грађана, а увидевши да концесионари за изношење ђубрета нису у сгању да испуњавају услове предвиђене уговором, — раскинуо уговор са овима у намери, да би се слободним Што се тиче броја погинулих и рањених. у томе се писци не слажу. Али по што безимени писац тврди, да је он од самога Данила Ђурића чуо о губитку млетачке војске, то ћемо ми њему најрадије поверовати. По њему Млечићи су имали мртвих две хиљаде сго шесет. Што се пак тиче губитка победилаца, два су, вели он, била гласа. По једнима, они су имали двеста осамдесег а по другима три стотине шесет мртвих. Ко је од њих б зиже исгини, тешкоје одредити. После те славне победе, Скендербег похита Дајну, готово уверен, да ће му се он предати чим дозна како су Млечићи прошли и чим спази, колико у њега има заробљених непријатеља Али се у нади љуто превари. Дајњани остадоше упорни као и пре. При свек том он угиша гнев и показа се према непријатељима веома благ и милостив. Све заробљенике пусти кућама својима а задржи само Симеопа Вулкатања и Андреју Умоја, које пошље у Пјетрабјапку. Знајући добро, да рат с Млечићима овом победом ни из далека неје свршен и. шта више, надајући се, да му они тек сад могу постати опаснима, он намисли, да се још боље утврди и спреми за сваки случај. У