Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 38. IV. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд, АБр. 9344, 9410, 9408, 9409, 9247, 9376, 9295, 9346, ;9393, 9345, 9234, којпм се траже уверења о владању и имоввом стању извесних лица, одбор је изјавио, да су му Жавојин Радовановић, Танасије Васиљевић, Живко Драгојевић, ТВорђе Цветковић неаознати ; да је Тодор Чорбнћ доброг владања и доброг имовног стања; да су Миле Јовановић, Марија ж. Вула Николића доброг владања и сиротвог имовЈ ног стања; да му је Јоца Јовановић неиознат; да се суд иредходно увери о владању и имовном стању Ђорђа Петровића па извести одбор; да је Ванђел Николић доброг владања и доброг имовног стања, да суд пошље истражном судији да б.;иже опредеди лица Јована Дпмитријевића и ћетра Павловића, за која тражи уверења о владању и имовном стању, као и да му се препоручп, да у буд)ће тачио означава лица, за која тражи уверења. V. По прочитању молбе Стојана Ђорђевића тежака овд. СБр. 15184, којим тражи Јверење о свом породичном односу, одбор је извајво, да ће му се уверење издати кад накнадно поднесе боље доказе о својим наводима. VIПредседник износи одбору на мишлење молбе, којим се траже уверења о сиротном стању. По ирочитању тих молбп АБр. 9395, 9413, 9412,9411, 9379, 9374, 9373, 9375, 9364, 9332, 9358, 9341, 9342, 9359, 9357, 9310, 9301, 9298, 9286, 9302, 9220, 9121. 9190, 9192, 9236, 9429, 9431, 9430, СБр. 15210, 14962, 15119, 14925, 14959,15035, 14828, 14880, 15198, 15071, 14942, 14861, 15238, одбор је изјавио мишљење, да се суд претходно уверн о имовном стању молилаца Васе Т. Димитријевића, Марије Адамовић, Јелене Ђ. Дуке, Јована Крагуљевића, Николе Перовића, Петра Станевића, Емилије Петровића, Томе Шерића, Новице Драговића, Љубомира Недељковића, Босиљке Антоновића, ДрагоЈа Д. Еотдајића, Власкоја Д. Котлајића, Лепосаве Антоновићеве, Душана Рајковића, Загорке Натмовићеве. Перке Јовановићеве, Мидорада Д. Ракића, Богдана Јов. Јовановића, Емилије Н. Стојковићеве, Стевана Ђорђевића, Данице Стаменковића, Л.епосаве Стаменковића, Ружипе Адексића, Наталије Радовпћа, Јулијане Милићевића, Даринке Радовановића, СоФронија Јованослимо, биги узрок то, што Је то писмо млетачке господе датирано 10. октобра а Мијатовић ,]е осим тога неким случајем превидео оно ^иапгшп асгЊШб, што се види и из тога, како је он наштампао те речи у своме Деспогу ТБурђу.*) Узрок пак том наглом одласку било је то, што је султану био допро глас баш у го време, да се Хуњади најозбиљније спрема, да опере част окаљану погибијом на Варни. Бар за то имамо потврде у турским изворима, јер уједном изреком стоји : «Тек је султан хтео да побере користи од својих нобеда у Арбанији, кад алн му стиже глас да нреко Београда иде на н> велика сила угарсва" и т. д.**) Ослобођен тако изненадном срећом од 1 толике опасвости, Скендербегу је дакако било најпрече, да се одмах врати својој војсци и да сврши једном несрећне задевице с Млецима. Али дошавши под Дајно, обузе га грдна туга на несрећне гдасове с којима га дочекаше своји. Ствар је била у овоме. Кад су Млечићи по одласку Скендер-

*) Деспот ТЈурађ II., 118. **) ЗЈелуешЛаушз, 562. В, Деспот Ђурађ II. 117.

_ 360 вића, Мелке Тодоровића, Стане Милошевпћа, Александра Вујића, г Боке Авпзовића, Марије Дракулића, Мплана Костпћа, ЈосиФа Марковића, Савете Петровића, Двмитрија Максимовића, Саве Јовановића, Танасија Милошевића, Гаје Мнле- ј тића, Васе Војиновића, па тек онда да пм изда ! тражено уверење. VII. ј Према одборској оддуци од 19. Авг. 1892. г. АБр, 9078, председвик подноси на решење извештај Управе водовода односно коштања бушења цеви у режији општинској и објашњење | о понуђеним ценама Б. Булпја. По прочитању тога извештаја АБр. 9268, ј одбор је после поимепнчног гласања са 17 гда- ј сова претив 7 (један није гласао) решио, да се бушење цевв водоводних уступи Бенцнону Булију као заступнпку А. Б. Кепига према његовој понудн и предлогу управе водовода а по цени и то : за свако бушење цеви са намештањем гарнптуре п осталим радовима око бушења по де- ; сет дннара а без намештања гарнитуре но | осам динара и четрдесет пара.

65. ВАНРЕДНИ САСТАНК 81. Августа 1892. год.

Председавао иредсединк г. Мчлоа. Р. Маринковић; од одборника били г. г. М. Ј. Марковић, Ст. Чађевић, Љ. Јовановић М. Јовановић, М. Капетаиовић, М. М. Петровић, Ђ. Ж. Нешић, Ђ - С. Поваковић, Р. Драговић, Др. М. Т- Леко, М. М. Ђорђевић, К. Петровић, А. Ј. Одавић, В. М. Тодоровић, К. Б. Михајловић, С. Вељановић, С. Азријел. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 27. Августа 1892. год. ц цримљен је без измена. II. Одборннк г. Ст. Чађевић рримећује, да одборско гешење од 27. Авг. 1892. год. АБр. 9368 односно уступљења бушења цеви водоводних Бевциону Булију, засгупнику А. Б. Кенига, није законито с тога што тај посао, према вредности његовој, треба да се да на израду путем јавне лицитације. На примедбу ову, председпик је одговорио, да је поменуто решење законито јер је овај посао дават на лицитацију, и пошто је лицитација неповољно испала, примљена је понуда Булвјева. бегову били дознали да је у граду Балецу остала само малена посада и да Скендербега више' нема код ње, беше им пала на памет мисао да нападну на тај град и да га поруше, јер увиђаху да ће им он пекад бити велика сметња. Како им пак обичај никад не беше нападатн огворено, то они и сад одлучише да ударе на посаду у граду изненада. Али ма колико тајно да су они ковали те планове, опег Марино дозна за њих, — како вели безимени писац, од рођака Петра Спана, — на време. Знајући пак да су зидине Балецове још влажне и слабе, те да не ће моћи издржати непријатељекога напада, он намисли да се тајно повуче са својом војском к Дајну, што за тим и учини. Кад Млечићи дођу пред тврђаву, видећи Је тако нему и тиху, побојаше се у први мах да ту не буде какве преваре, али дозпавши за тим од ухода да у њој нема ни живе душе, нагрну унутра и стану је рушити и палити, те је за час претворише у прах и пепео. Не мање жалосган глас био је и овај. Кад је Скендербег одлазио на Турке, за главног старешину посади код Дајна био

ГОДИНА X. По саслушању овога одбор је одлучио, да се ово објашњење пре^седипка општпне прпми к знању и у [записнпк сгавп, задовољпвши се истим. Ш. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 9460, којам се траже уверења о владању и имовном стању извесних дпца, одбор је изјавио, да му је Пет&р Павдоввћ непозват, а да јеЈован Дамитријевпћ хрђавог вдадања а слабог имовног стања. IV. Председник пзносп одбору па мишлење молбе којпм се траже уверења о сиротноме стању. По прочитању тих молби АБр. 9529, 2428, 9490, 9489, 9488, 9487, 9491, 9443, 9463, 9446, 9472, 9478, одбор је изјавно мпшлење, да се суд предходно уверп о имовном стању молплаца Обрада М. Адамовића, Анке Илићеве, Василије Јовановићеве, Ракиле ПфаФ, Милана Апђелковвћа, Драгутина Л. Анђелковића, Јелене Тасићеве, Љпосаве Главинићеве, Вдадимира Павличевића, Дпиитрнја Михајловића, Милапа Бурпћа и Драге Петровића, па тек онда да им изда тражено уверење. V. Одборник г. А. Ј. Одавић пита, да ли је готов предрачун и плап за насипање баре вевецпје, по коме би се имао тај носао да да на израду путем 1авне лнцитације. Председник одговара, да је и план п предрачуп говов и да ће се пзнетп одбору у идућој седници на одобрење. VI. Одборнак г. Коста Б, Михајловић замера' што је у општинскпм вовпнама изашао оглас, да се набавља сеио за општинску потребу путем ОФерталне лнцитације, кад је одбор решио, да се куповином од народа ова потреба подмири. Председник изјављује, да ће се ова погрешка у идућем броју иоправити. VII. Председник износи одбору на решење предлог грађевинског оделења, да са нивелета у Кастриотовој улвци према мишлењу стручне комисије измени. По прочитању тога предлога ГБр. 1789, и мнења стручне комисије ГБр. 1774, одбор је решио, да се нивелета у Кастриотовој улици изје оставио синовца свог Хамзу. Ну овај кодико беше храбар и одважан, толико је био и бујан и неразмишљен, а то би узроком велике несреће и за а и за Скендербс.га. Хотећи ваљада, даобрадује стрицао повратку каком лепом новином, њему беше пала луда мисао да освоји од Млечића чувени град Дривасто. Узалуд су га остали вођи саветовали да то не чиии; он беше жељан славе и осгаде при својој намери. Не имаЈући пак ни код Дајна бог зпа колику војску а не емејући га оставити без и каке посаде, он узе са собом само три хиљаде и ако све најбољих војника, па се тако упути Дривасту. Кад га Дривастинци опазише, мислећи да има огромну силу, они се у први мах веома уплашише и јурнуше у град, затворивши капије и довукавши на зидине све ратне махине, да би могли одбиги непријатеља, ако би напао. Али опазивши за тим, како је пепријатељска војска мала, страх им се свима преокреге у ирезирање и подсмех. Међутим и Хамза бегае стигао под Дривасто. Уздајући се ваљада много у своју храброст или непријатељев страх, он, при свој својој немоћи, пошље Дривастинцима посланика с поруком, да му предаду град.