Beogradske opštinske novine

БРОЈ39. потребне мере, да би се што боље могла укдоизти свака појава заразе. Парочито пав обраћа се пажња грађанству и овом приливом, да се строго придржава свију општинских наредаба односно одржавања чистоће, јер као што је познато чистота је првобитни услов за сузбијање заразннх болести. Ова се последња напомепа чини с погледом на § 326 крив. Законика у веги са расписом г. Министра унутрашњих дела од 7. Јула 1886 год. С. Бр. 3907. и према тсме сваки онај, који не буде одржавао чистоћу, казниће се са тридесет дава затвора или сго педесет дип. иовчане вазпе. Из канцеларије оуда општине вар. Београда АБр. 2713- — 9. Сзцтембра 1392. г. у Београду.

О Б 3 Н А Н А Управа водовода дозпала је да се неви од овлашћеиих инсталатера за инсталисање водовода по кућама, нуде нојединим сопственицима кућа, да им израђују нланове њихових зграда ради ипсталисања водовода и за израду тих плановч траже од сопственика куће нарочиту награду. Управа водовода овим обзнањује сопетвеницима вућа, да опи за израду тих плапова пису дужпи никакву нарочиту награду давати инсталатерима, нити су соаствениии ку\\а дужни да иодносе украви ма вакве нланове, већ је то дужан подносити догичан инсталатер, воме сопственив вуће уступи инсталиеање водовода, али за израду тога плана инсталатер нема права нанлаћивати нивакву нарочиту награду. У исто доба управа водовода јавља овим сопствеппцима вућа, да ће у току идуће недеље обзнанити мавсималне цене за извршење инсталисања по кућама. Бр. 2450. 18. Септем. 1892. год. У Београду. Тправа водовода.

КАСТРНОТНТс СК.ЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА написао р.ШКО-ЛА :(€ једном геиеалошком таблидом) (Темат награђен ирвом видовданском наградом онштине београдске.) мото; Скендербег је срца Обилића ЊЕГОШ. Међутим он као да је сад, но одласку султапову, опет био почео притешњавати Млечиће. Изгубивши и по други пут наду да ће што учинити с помоћу турском, ови опет беху покушали да дођу са Свендербегом до ваког мира. И доиста, већ 10. сетембра*) исте године, цроведитор њихов *) У ШаФаривову и Љубићеву издању то иисио госиоде мдетачке има датум 10. октобра, али како нама изгледа, то мора бити ма како иогрешка месго 10. еетембра. Разлога да тако мислимо има иовише. Тако н. пр. идећемо мало доцније, како је Скендербег с млетачком >

— 366 /V" \/\/\/ ЧА/Ч'" '" ' \/\А/ ~ Чу\/\,'"~ -,/N/4' •чА/\/ '~ \/\/ V/ ~ч/ О Б 3 Н А Н А Ирема објави управе водовода Бр 1723 од 17 Јула т. г. до сада су од управе водовода добили уверење да мо^у вршити инсталацају водовода по кућама ова лица: 1. Игњат РудлоФ и Нидермајер; Миланова ул Бр 2, кући Ивковића. 2. Петар Трпков; Обилићев венац Бр. 22, кућа Андрејевића. 3. Петар Ј. Петровић; Миланова улица Бр. 8, кућа Марка Лека. 4. Ганц и Комп; Кнез Малавова ул. Бр. 58, кућа М, Богићевића. 5. Вилхелм Баганц ; Вук Караџића ул. Бр. 15, кућа В. Радуловпћа. 6 Радовап Петровић ипж, сиомнничка ул. бр. 7. 7. Таорђе П. Наслас, Васина ул. 8. Ђорђе Мајзнер инж. Београдска ул 9. Петар Ковач машип. у држ. лабораторијуму. 10. Аптон Матуш бравар. ул. Два јаблана, бр. 18. 11. Рапко Гођевац и комн, на Сави. Извештавајући о овоме грађанство, управа водовода чини нонова иажљивим сопственике кућа па то, да само онима поверавају грађење водовода, који имају уверење од управе водовода да тај посао могу радити. 5- исто доба управа водовода скреће пажњу сопственицима вућа, да је сваки онај, који се прими у каквој вући водовод да гради, дужан најнре начинити скицу (пацрт) како мисли и где водовод да но ложи, а за тим и дегаљан предрачун но што ће тај рад извршити. Кад се инсталатер погоди са сопствеником куће, дужан је инсгалатор свицу са предрачуном поднети унрави водовода на нреглед. Аво управа водовода нађе да цепе нису велике, у Арбанији имао је од њих заповест. да гледа — ако га се ни на воји начин ае господом на послетку дошао до мира у Лешу 4. октобра. По том миру Скендербег је, норед других ствари, имао да дооива од госиоде млетачке сваке године но 1400 дуката, па онда 200 товара соли и т. д. и т. д.. Сад настаје питан>е: Ако су господа млетачка 4. октобра — а у таЈ дан не може се носумњати, јер је и словима казаво: сИе циагЧо тепбхз ос(о1)пз — доиста начинила мир са Скендербегом и то тако новољан по њега, каква би им оила потреба сад да опет с њим иреговарају о томе? Даље, за што би му сад нудила само 600 дуката, кад је прпи иут било уговорено да му дају 1400 и т. д.? Мијатовић даје и на то некакав одговор, али који је без и каке вредности. Он вели овако: „У осталом влада је млетачка живо желела да до мира дође. Ово нарочито од како је чула, да је турска војска одступила од Кроје не свршивши ншпта озбиљно противу Скендербега. С овим су истина "втомбра у Дешу мир потписали; али су се бојали, да он ослобођен од опасности од Турака, с нова не удари на млетачке градове." (Деспот Ђурађ II., 84.) Ово не би "огло ваљати ни онда, да је султан био одступио из АрбаниЈе при крају сетембра, како мисли Мијатовић, а камо ли онда, ако је — како смо ми доказали — то било Још ири крају августа. Јер ако је султан био отишао из Арбаније и при крају сетембра, то би значило да су Млечићи начинили мир са Скендербегом само из страха, да се он сад на њих не окрене, али се ни из далека не би могло протумачити то, да су се они бојали сад, 10. октобра, кад су већ били начиниди с њиме мир, и то Још како повољан мир. А после, ако су се опи доиста сад бојали, да се он пе окрене на њих, зар би му онда нудили само 600 дуката годишње место пређашњих 1400? Нама се бар чини, да би то био прави аисурдум. — Али Да писмо то доиста неје било датирано 10. окгобра већ пре тога, као да могу доказати и друге ствари. Ако смо добро протумачили оно напред, да је т. ј. већ писмом Венијријевим од 24. августа било Јављспо млетачкој госноди, да је Мурат отишао из Арбаније, онда би већ и самим тим наше тврђење било доказаво. Јер у одговору

ГОДИНА X. овераће и скицу н нредрачун и тек тада ће моћи ипсталагер приступити раду. Кад цео посао изврши дужап је инсталатер о томе известити управу водовода, радн нрегледа и испитивања извршеног водовода и ношто му управа водовода изда уверење, да је посао добро извршио, може му сопственик исплашти погођену суму ; При погађању греба сопственив увек да тражи од инсталатера, да за извршен посао и за употребљеп материјал гарантује бар једну годину дана, као и да је за сву шгету, која се услед рђавог магеријала и рада зато време нокаже, одговоран инсталатер. Ове обавезе, најбоље је, да ипсталатер сгави у своме нредрачуну, који ће потписати, 20. Августа 1892 год. Бр. 2100. V ПРАВА ВОДОБОДА

О Б Ј А В А Суду општине вароши Београда потребна је једна кућа за смештај кварта варошког управе вароши Београда са овим просгоријама : 4 простране собе за смештај капцеларија; 3 просгране и једна мања соба за смештај жандарма ; једна кујна и један магацин за смештај ра?них ствари. Кућа треба да је по могућству у средини вварта варошког и при земљи. Позивају се соиственици кућа, који би хгели дати своју кућу под завуп да поднесу пријаве, у којима да наведу : у којој је улици кућа и колива је закупна цена. Пријаве ће приматн у суду општинсвом г. Димитрије Ј. Јанвовић рачуновођа до 1. Октобра т. године. 0д суда општино вар. Бзограда 4. Оштембра 1892 г. АБр. 6960.

може опроститити — да начини с њим мнр с допустом, да му може обећаш и годишњи млетачке господе на то писмо стоји овако: »А(1 &сМш 8сапДег1)е8-ћ1, 1п1е11ех1гаи8 циа.пг.пш зспћШв (1е Тигсћо, ^ио(1 аћ ејик оргевзГопе зе 1еуауН (Нш13818 ТигсћЈз Јј. рго циоИће1 1'огШ1с10 оссира^о е!с. е! пп11а сиш 1рзо бсапЈегће&о расе уе1 1геи§иа &с1 ;а, (Јиае ге8 заЉ арег1о ш(11С10 езг, Тћигсиш јрзиш а(1 јрзшз 8саш1егћеЈ ;'М гишаш геуегзигшп еззе, уепатШ^ег 1рве ЗсапДегћедиа ас1 4 е ( е п в 1опешзиаш е1геспрега1опет1осогпт з и о г и т р е г Т и г е ћ о 8 осспра4 огиш р о 1; 1 и в г а с а г е (1 е1)е1, ^иаш а4 оКеизЈопеш пов^гат; е 1 V о 1 ит и 8 ... Ч и о (1 8 1 а П (ј и а т у 1 а т . .. V1 4 е 118 р о1 81 ћ П е т г е а и с е п (1 ]" Т и г с ћ и т а а г и 1 и а ш 8 и а т п1ћП рге4егтШа1г8 1(1 зоШсИапЈат е1и8 иН1 тат гигпат с 1 еуег81оиет". И сад настаје питање да ли су господа млетачка такав налог, а нарочито оно што смо иодвукли. да ли су, кажемо, могла слати воме проведитору читав месед и више иосле примљепог писма? — Даље, да би се објаснила гако иагла промепа у жељи господе млетачке, т. ј да 4. октобра, ираве мнр а 10. октобра већ да га кваре, морало би се мислити, да је за то кратко време или Скеидербега била задесила каква несрећа или да се ма шта веома новољно њима било догодило; али је то и једно и друго са свим непознато историји. Шта више чак се цоуздано зна, да је било баш са свим па против. Познато је да су Млечићи у то време били у свађи и са Деспотом нашим Ђурђем. Међутим оп је до 6. сетембра био у запетим одЈ носима с Босанцима, и за го су време Млечићи били на миру од н>ега. Ади тог дана он до ноге потуче Босанце, и тако су Млечићи имали сад и њега да се боје. Доказа за тим за наше тврђење имаће без сумње и у томе, што господа млетачка у том свом писму говорећи о размирици нашега Деспота с Босанцима веле само: „сопзМега^а асШе... е! сопШсћ! поуМпз ћаћНо 1п 2еп1;а а §епШи8 повМ.ч, е! ћеНо еНат. ^ио сит зегетззто ге§;е ВозвтМе 1 т р 11сг1и8 еа!...", а не спомињу изреком његову иобеду над Босанцима, пгго јамачно не би било да им је она била позната, т. ј. другим речма, да су писмо доиста вослала 10. октобра.