Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI.

— 26 —

БРОЈ Т.

По прочитању тога швештаја одбор је рсшио, да се пријем иојединих делова железнице изврши ионова строго нрема проиисаним иогодбама у извештају комисијском иод Абр: 9038 1892. год. изјавпв предходно своје иотпуно поверење у раду г. Т. Селесковића управника инжињерског оделења. Пријем овај да шврше г. г. Светолик Поновић и Љуба Марковић одборници и Влада Марковић инспектор жељез. дирекције а у присуству г. Т. Селесковића, који ће нримати од комисије усвојене делове железнице. IX Председник извештава одбор, да је актом својим разрешио од дужности надзорну водоводну комисију, по што јој је нрема прави лима прописаним од одбора општинског п]ш иочетку рада око водовода, рок дејствовању исгекао. По пгго радовп око спајања кућа са водо водом још нису довршени и но што према уго вору са општином 0. Смрекер има радове на водоводу да доврши под надзором и руковањем надзорне водоводне комисије, то предлаже да од бор изабере другу надзорну водоводну комисију. По саслушању овога одбор је решио, да се недовршени радови на водоводу продуже и доврше под надзором и руковођењем надзорне водоводне комисије, којој да су чланови: г. г. Н. И. Стаменковић, нро <Ј>. Вел. ЈПколе као нред седник и г. М. Јосимовић прОФ. В. Школе и А. Стевановић реФерант министар. грађевина. 0 хонорару и кругу рада ове комисије да се у идућој седници решава.

5. Ванредни састанан 6. Фебруара 1893. год. Нредеедавао председник г. II. Татић, од одборника били г. г. Мих. Нав.товик, ЈБуб. Марковић, Сима Николић, Милија Јаков .Ђеви)!, Наум Младеновић, Влад. М. Дииитријеви!!. Мпхајло Михајловић, Стојан Пајкић, Светолик Нопови)1, Јов. Риетић, Стојан Златанови!,, Гргур Миловановић, Андра Ђорђевић, Др. Ж Иетровић, 1Т. С. Цветковић, Алекса Стевановић, М. Ј. Антула, С. Г Б Јорговић. Глиша Стојановић. I. Прочитан је занисник одборских одлука се. днице држане 29. Јануара 1893. год. и у одлуци књиге Бр. 45. учињена је допуна да се издржа вање за два месеца седми и оеми Јелиеавете

Ц1Р СИМЕОН-СИНИШ& (зижт А њ ЗИ.Ћ. 1 ПАЛЕОЛОГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВД. НАПИСАО РАДОСЛАВ АГАТОНОВИЂ

(Са 'јелном земљдкисном картом) (НАГГАДИЛА опшштина ВЕОГРАДСКа ДРЈГГОМ видовдднском НАГРАД0М) „Ргаеејриши шипиз аппаНтп гоег, пе унЧи^ек 8Ј1еап1:иг, иЦпе ргагјв 010118 <ас1т(1ие ех ро81егНа*е е( т&пна. те(иа 8Н." ТасН Апп. Ш. Ш. сар. 65 В О ^ Велики основалац знамените владалачке српске династије Немањића, која је кроз две стотине година, давала Србији најмоћније и најзнатније владаоце, није само био велшш и знатан српски владалац тиме, што је ујединио српске земље у једну целину, и што је Србији основао нову и знамениту династију, већ и тиме, што је он ирви из

Манаковић има рачунаги за путни трошак и школарину. П. По прочитању акта исгражног судије за варош Београд, АБр. 589, 760, 665, 714. 75о 590, 658, 668, 715 и 779, којима се траже у-верења о владању и имовном стању извесних лица одбор је изјавио, да еу му непознати: Станиша Ровчанин, сдуга и Максим Херцог калФа: ла су доброг владања а сиротног имовног стања: Тошо Предић, Мика Савић, и Војислав Ђорђсвић ; да су лоброг владања и доброг имовног стања Ми лаи Арсенијевпћ, Бранислав Поповић, Коста И. Јовановић, Јоца Илић, и Никола (Николица) Мијаиловић касаппн. III. Пре седник износи одбору молбе на мишљење којима се траже з т верења о сицотном стању и нородичном одпосу. По прочитању тих молби СБр. 21132, 1571, 1228, —• о бор је изјавио мишљење, да се Ма рији Џимићки и Гроздану Станковићу не може дати тражено уверење : да сс Мидуишу Поновићу може дати тражено ) верењс. IV. По прочитању протокола лицитације СБр 1151. држане 24. јануара 189Н. год. за набавку нотребне количине зобиијечма и накнадних по нуда Мијаила Ц. Тодоровнћа и И. Лицикаса, одбо ј > је одлучио, да се како лицитација тако и накнадне ионуде одбаце и да ее држи ужа лицитација између накнадних ионуђача и Мирка Кићановића а да се ночне лицитирати од најни же понуђене цене, пошто нрелходно лицитанти положе кауцију. V. По прочитању протокола лицитације СБр. 1587. држане 3. Фебруара ов. год. за давање под закуп права наплате таксе за вађење и ношење меска са обале савске и дунавске и накнадне нонуде Ђорђа Стојковића рибара СБр. 1886. одбор је одлучио, да се како лицитација тако и наннадна понуда одбаци и да се држи ужа лицитација између накнадног понуђача и 1'адована Ангића, а да се почне лицитирати од највише понуђене цене, пошто предходно лициганти положе кауцију. VI 11о ирочитању нротокола лицигације СБр. 1150, држане 24. јануара 1893 год. за давање своје династије, као њеи основалац, обележио и нравац спољне политике Србије, коју је политику она имала у будућности да водн на Балканском полуострву, ако хоће да буде силна, чврста и снажна. Јер Немања не задовољи се само тиме, што је све раскомадане српске облати довео под један скиптар, већ је гледао, да своју жупанију увећа новим нокрајинама, Тежеђи тој идеји, Немања је одмах увидео: да му је једини пут отворен на југу, на византијско царсгво, које још тада, услед разних узрока, спољних и Ј нутрашњих, поче показивати знаке болесна органпзма. Чим би се каква прилика указала, да се границе српске државе могу на југу проширити, на рачун царства византијског, Немања одмах успешно врши свој план и присаједињује од Грка заузете градове и области својој држави. Али исто тако, чим би био нагнан, да попусти још онда јачој сили византијској, он одмах враћа те исте градове, ну ипак не напуштајући мисао: да згодном приликом своју спољну иолитику настави у истом правцу. Наследници Немањини, ма да су пред собом имали обележен правац те спол>не српске политике, нпак, нешто због својих упутарњих непри-

иод закуп чишћења нијаца за 1893 год. и на кнадних понуда Милана Павловића овд. џамбаса СБр. 1881, Здравка Петровића СВр, 1882 и Ђорђа Дебељевића СБр. 1883, одбор је одлучио, да се како лицитацпја тако и иакнадне понуде одбаце и да се држи ужа лицитација између пакнадних понуђача и Гаје Јанковића овд. а да се почне лицитирати од најниже понуђене цене, понгго предходно лициганги ноложе кауцију. Да се у погодбама за ову лицигацију нред види, да ће се чишћење нијаца на овај начин вршити донде, док се не проиишу правила за одржавање чистоће у вароши. — Да суд оппггински ш;о нре нодне е одбору нредлог о овоме. VII. По ирочитању иротокола лицитације ('!>]>. 1830, држане 6. Фебр. 1893 год. -!а набавку по требне количпне мекиња одбор јс решио, да се набавка ногребне количине мекиња за исхрану волова рабаџијских возова општине београдске у 1893 год. устуни Мити Г. Пегровићу, овд. трговцу за пет динара и деведесет и четири наре дин. од сто килограма. VIII. Одборник г. Драгутин ЈК. Петровић, као иредседник новеренишгва за нреглед свих оппггинских рачуна, нодноси извсшгај, којим предлаже, да одбор одобри, да члан овог поверени штва буде Светозар Ђорђевић иензионар овд. као шго јо раније било реигено, пошто је 11. Љубишић изјавио, да му званични послови не допуштају да ову дужност врнш. По нрочитању тога извештаја АБр. 823. одбор је решио, да Светозар Ђорђевић овд. пензионар буде члан новереништва за прегдед свих општинских рачуна изабратог у седннци одборској од 28. децембра 1892. год. АБр. 12250. Ово ре шење важи од првог Фебруара 1893 год. пошто г. Светозар Ђорђевић од тога дана ради на нрегледу рачуна. IX. Председник износи одбпру на решење акта протопрезвитерата београ ског, којима се тражи, да се изаберу црквснн одбори за све парохијске београдске цркве По прочигању тих акта АБр. 12214 и Г48 одбор је одлучио, да за сваку нарохијску цркву лика, а нешто због догађаја, који се дешаваху у суседним нм земљама, нису отво рено и слободно смели нриступити извршењу намере Немањине. Тек потомак Немањин знаменити краљ српски, СтеФан II. Милутин, могао је план Немањине политике да изведе у приличном обиму његовом, па чак и да носле тако сре^ног успеха, зачне у себи и другу мисао, коју његов прадед није могао имати. Освојивнш многе грчке градове и области по Македонији, Милутин је одатле бацао желше иогледе још и даље на југ и југо-запад, заустав,1>ајући се тек на данашњем Златном Рогу, и гајећи у себи мнсао: да сам заседне на иресто царева византијских, којн тада својим дворским и династичкни борблмг, беху довелп престо цара Константина скоро до на ивицу пропасти. Како је краљ Милутпн успео, да ту своју знамениту мнсао осгвари, о томе нам је из исгорије нашс врло добро познато. Овде је доволшо само да напоменемо, да и ако је он умро, не и.шрнмпшш потиуно свој план, ипак његова мисао не нропаде, већ ју наследи ијош јаче к срцу прпгрш његов унук, највећи, најзнатнији и најславннј и српски владалац Цар Душан. Јер ова ; , ио-