Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI.

У остадом ваша је ствар, иа ретите како хоћете. Димитрије, Милојевип. Ми истина добијемо мусгре и цене нам се понуде по њима врло јеФтине, ади после видимо да се добија ђубре. ја бих био за то али да се строго нази нри примању, па ако не одговара мустри да се од бацује. ,)а мислим да треба да се у условима означи мусгра, број табака и тежина риса и ако хоће ко да се нрими од одборника. кад се материјал испоручује, нека се нрими, а ја се тога примам те. да ие допустим да се место бољег потура лошије. Илија РајковкЛ. Зна се колико табака има један рис, а и тежина је од б, 6 и више Фунти утврђена. То тако долази пз Фабрике. Но ви/ г. ]\[илојсвићу, нисте с тим артиклима радили па за то и незнате то. Председник. Пристијете ди на оно што рече г. Симић: да се материј д набавља за (3 месеци и да то врше три одборника. који ће имати да се уверавају да ли материјал у свему одговара ностављеним условима ? (Прима се тако!) Члан суда, СимиИ. Чита даље протокол држане лицитације о оправци возова у погледу ковачких и колареких послова (одобрава се) • !а тим: о набавци гаса. (Одобрава се) Носле: о набавци 25000 кила мекиња за волове који су онштинска својина. Јанаћко Константиновић из Смедерева нуди ио 7 лии. 100 кила. Лано је било 12 дин. Милија Јаковљ виЛ Ја држим да је цена врдо скуна за то што су данас мекиње 5 1 / 2 и 5, 65 ин. 100 кила. Саасоје (ЈтевановиЛ. Изгдеда доиста да је ова цеиа висока п[)ема цени жита, али ви ва.ља да имате на уму да рок иеноруке траје годину дана те ми незнамо шта ће бпти до године. Друга би ствар бида кад би смо узели мекиње од еад па за 3 месеца, а друга носле године и у току године колико кад треба. Ја сам за то да се ово одобри. Милија ЈаковљевиЛ. Ја би модио да ми се ,<аже колико кад има да да? Члан суда ('и.миЛ. Колико затреба опшгини и колико опа хтедне да узме до ц< Ј ле количине 25000 кила. Стојан ПајкиЛ. Има ли извешћа колико је иотрошено ирошле године та количнна трсба да се одреди према броју стоке и прошлогодишњем утрои'ку а не на памет. Председник. Да оставимо онда ову лицитапију за други пут. Члан суда СимиЛ. Чита лицитацију у смену за давање под закун права за вађење иеска са обала савске и дунавске. За тим чита услове. (Дена изишла 10000 дин.) Павле Цветк виЛ. Ја могу да потпуно појмим да је општина у праву да да под арепду песак који се вади на Сави и Дунаву, али не могу никако да разумем да ее наилаћује и на песак који се доноси са сгране. Кад један трго вац илаги ђумручину, плати обаларину, иа најзад и место где му лежи иесак, онда ја неразумем шта се хоће још од њега?/ Ми хоћемо да укра птавамо Београд, а оваким поскупљивањем материјала, ми то страховито отежавамо. То је не оправдано. Љуба МарковиЛ. Не само што није право, господо, наплаћивати ову таксу на песак са стране с тога шго је он већ оитерећен оба -арп ном, таксом за место и ђумручином, него то нијс ни оиравдано јер ми нашим песком ие можемо да подмирујемо наше техничке потребе те га морамо увозити и са сгране. >' осталом тај је песак и бољи и ми га са тога узимамо и не би требало да га нреоптеретимо разним таксама. Глиша СтојановиЛ. Ја држпм да не треба одобрити ову лицитацију вс|, д])жати нову. Председник. Овдс има да се реши: хоћемо ји да наплаћујемо таксу и од страних пескара или од наших само То је замашно Цптање Гчујс се: са стране ие трсба нанлаћивати). Др. Никола X. НиколиЛ. Ја миелим да ми немамо права да наНлаћујемо таксу на песак који се увози са стране него само на онај који се са савске и дунавске обале увози у варопг као наш песак: (чује се: да се избрише оно: ко.ји се уноси са стране!) Павл" ЦветковиИ. Лањске године датје био несак нод аренду исто тако као и ове године, УРЕДНИШТВО

— 32 —

ади кад су се грађани жалили, одбор је оборио ту таксу и осгало је то: да се на дуаавскп пе сак наплаћује Одбор је роководило ири решавању то, што ти увозачи са стране плаћају ђумрук, трошарину. кантррију општпни и д]). Драгутин ПетровиИ Ја мислим, гоенодо, да дангубимо око овога иитања. Оно треба да буде тако урађено, да и једна и друга врста песка подједнако нлаћа —-• и она која се увози еа стране, и она, коју нам природа сама пружа. За што да онај који довози иесак са стране, да га може дати јевтииије од онога који га вади иа обади? (То би значило ни више ни мање него да ми гами одбијемо једак приход који нам природа иружа. Павле ЦнетковиИ. Г. Иетровпћ иита: за што да се даје концесија страним пескарима ? -5а то што они плаћају обаларину, илаћају за оиштин ски нлад, док д ]»уги то не чине. Онштина дакле има од њих користи — а не како се мнслп да они ништа не дају. Председник, Има користи, али мање него од других нескара." ('теваи ПвковиИ. Сада је два динара кубни метар иеска, а ако се ова такса удари биће и већа. Је ли то ираво и је ли могуће толико нлаћати несак, оцените сами. Ја налазим да не треба. Само ако би ово остало овако, онда би мала била аренда о I 10000 дин. Требала би да буде 20000 дин. Дим. Милојеви.И. Па, госиодо, пошто нас окружује овде и (,'ава и Дунав, то ми имамо довол.но нашег псска за вађење, да нам онај са стране и није погребан. У осталом ако неко хоће да довуче и иесак са стране; нека то учини али нека и илати. Неби било ираво да онај са стране може да га да јевтиније него онај који га вади ту на обали. То је есиан. Кад браћа Ђорђевнћи донесу дрва, нека илате, кад иесак, нека плате, иначе ено им Саве и Дунава па нека ваде. (чује се: пије тај несак добар за све нотребе). Па ако није овај нееак добар као колубарски, нека се просеје па ће се доби ш онаки какав из Колубаре. Ако не баш исги квалитет, оно нрпбдижно исти Ја управо и незнам од куда би онштина могла нодмиривати своје потребс, ако не овим нанлатама аренде и т. д? Сшгсоје СтевановиИ. Ја еечудим да извеена госнода ■— у место да бране интересе општине — тврде: да опшгина нема тогд ирава наплате аренде на песак увежен са стране. Ми смо затзкли да. је ово општина наилаћивала (чује ее: није.') Ја држим да пмамо овога ирава а баш и кад би нам ово било у нитању, ми не треба овако олако да га нануштамо Ми хоћемо да ослободимо таљигаше, хоћемо да је јевтиније месо и много друго што шта, и онда од куда ћемо да прибавимо телико поваца колико нам треба за плаћање патролџија које уирава вар. Београда тражи, ад куда да подмирујемо друге иотребе? Ја миелим даклс да морамо водиги озби.вно ра чуна о нагпим ириликама и иотребама и да се ие смемо тако олако одрицати иојединих својих права, која нам доносе материјалне користи. Глиша СтојановиК. Ја би молио да се изнесе и нрОчита нротокол лањске лицитације о томе неску. Ако остане ова такса, ја тражим да се нонова лицигира јер сам уверен да ћемо добити 5000 дин. више Председп"к, Ево вам протокол. (Члан Симић ирочита) Одобрава ли се ова лнцптацнја^ (Не с добрава се). Или.ја 1'ајковиЛ. Ја мИслим да би било бол>е да се избрнше из услова такса од кола иеска него да се сгааи на мегар јер коламогу да буду мала, ередња и велика, а то није све једно. Драгутин ПетровиИ. Ја мислим да је ова ствар врло важна. Ово је такса на кола, а кад хоћемо на метар да рачунамо, можемо п тако — јер имамо права на то. Др. Никола X. НиколиЛ. Ми треба да имамо и то на уму да због великога снега може да буде понлаве, и да мн морамо доносити песак са стране, те са тога не смемо га преоптеретвти такеом јер је и тако велика цена песка. Председник. Одобрава ли ее ова лицитација или не? (Не одобрава се) Сад долази иитање: хоћсмо ли увретити овде само наш несак или и онај са стране. Стављам питања: ко хоће и песак са стране, казаће — за; ко хоће само наш несак, казаће против ! АДМИНИСТРАДИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПНП

БРОЈ 8.

Уевојено без песка са стране. Предс •дник. Члан општ. Суда г. К. Симић има један предлог односно мерила и наплате таксе за мерење. Изволите чути. (Г. Симић чита). Од стране трговаца, господо има мпого жал ба због ове таксе и сад Управа в. Београда тражи да општина одговори за пгго је то. Стеван ЋурчиЛ. Гоенодо, ја сам потпуно за то, да се овај предлог усвоји. Нигде на свету нема, да једна земља на своје домаће производе удара извозну царину, осим Србије и Турске. Свака држава иде на то, да олакша саобраћај трговини и гледа да се извозом увећа благостање народно. За то ја у интересу српске трговине одобравам овај предлог и мислим да би било ираво да га сви једногласно усв јимо. (Усваја се). Председник. Усваја ли одбор овај предлог? (Усваја једноглаено). Ја еам вам господо послао свима у ирепису буџет оиштинеки на нроучење. То сам учи нио с тога пгго пмамо кратак рок за решење истог. јер је држав. Савет. оставио рок најдаље до 20 јануара. Да би се за време овај буџет решио и ноелао, молим вас да одредите једну комисију да га ироучи и одбору нодиеее. (Усваја сеј. Добро. Изволте кандидовати чланово за комисију. ]\1оје је мшиљење да уђу ови одборници: г. г. Марко Стојановић . Стеваи Ђурчић, .Буба Марковић инжињер, Павле Дветковић и Димигрије .Чило јевић и то тројица да могу иуноважно радити. Уеваја ли одбор ову кандидацију? (Ус.вајаЈ. Пошго је већ доцкан то закл.учујем седницу • Састанак је овај тра.јао до часова ио подне.

Кљижевни оглас

Изатпла .је иа шгампе књига ИРО НАСТРИОТИЂ - СНЕНДЕРБЕГ ИОТОРИЈСКА РАСПРАВА написао јчгикола ЈЗ улић. (С.једнои генеалошком таблицог.т; Цена | динар Књига јс ова награђена од онштине београдске ирвом видовданском наградом од 1892. г. према оцени академиског савета Вел. Школе као ваљана и ко]>исна књига. П])еп1тампана је из подлистка „Београдских општинскпх новина" о грошку општине београдске.

Изашла је нова књига ОД СРЦА - СРЦУ ппше Јан. М. Веселиновиђ КГлуотровао С. Никши^-Лала сл пег слика и плустр. корицама Добричине — Па^еник — Робијашица Пустињик — Божи^на радост Цена 1 н, и<> дин. на 5 књига једна бесалатно Место новаца могу се послати м марке. Књиге шаљемо поштом о нашем трошку. ПЕОГРАД Књижара В. ВаложиЂа

А СУДА

Власник Општина Београдска

ЈПтампарија Петра Ћурчића, Обилић. венац бр. 14

Уредник Урош КузмановиЋ