Beogradske opštinske novine
БРОЈ 27
— 105 —
ГОД1ША IX.
аосчћ, Коста Б. Михајловић, Р. ДраговиЈ.. Ј. Ђуровић, Коста Петропић, Ф. Васиљевић, С. Ј. Азријел, М. Јовановић, Мих. М. Ђорђеви)"!, М. М. Ђорић, А. Ј. Одавић, М. Ј. Марковић, Др. Павао Поповић, Др. Марко Т. Леко Ђ. С. Новавовић, М. Јадковић, М. П. Бопчвћ, М. -Капетановић, Љ. Јовавовић. I. По прочитаљу акт.ч истрлжног судпје зл вл'рои! Бсоград АВр. 3452 и 3442, којим се траже унереља о владању и пмосном стаљу пзпесипх .шца, одбор је изјавио, да му је Аркадпје СтеФапоппК надинчар н.епозпат, да је Ппкола Ми лосављевић каФеџија доброг рладан.а и доброг имовпог стап.а и да је Наталнја жепа Браии■слава Поповпћа проститута р!),авог владаи,а и доброг пмовпог стапп. II. Продужеи је поједппачнн претрес тарпФе тро шарнпске и послс попмепичпог гласања за сваку 1103ПЦИЈУ поособ, одбо]) јс решпо, д.ч се још н 1 следећп предметп оптерете трошарнпском таксом.
општински послови. Цена хлебу. Суд општипе вар. Београда решењем евојпм од 1. Јула ове год. а према средњој цепн жита, одредчо ,је. да цена хлебу за прву половину меееца Јула буде деветпаест пара, а да се по вароши н; одаје леб по двадесет пара у тежппи од хиљаду педесет и три грама Цена ова вреди од 2. Јула закључпо. Ово се Ј 'авља грађанству ради знања и управљања. Исправка. У општпнским повипама од 20. Јупа ов. годиие штампапа је тариФа за паплаћивањб обаларипе (казукарине). У последњом члапу ове тариФе трсба додаш ово: .Њом се замењује досадања та риФа од 15 Јупа 1890 год. АБр. 957", што је случајно при штампању изосгало.
најклаеичнијег доба ерпеке прошлости, које је препуно прекраених врлина и јуначких узора српеких. Ну колико је с једне стране похвална тежња наша, то.тико је задатак којег се лаћамо, због своје превелпке важности, тако тежак, да су наше младалачке снаге још и сувише слабе, да данашњој генерацији српској представе то класично доба српскога херојства у оној светлости, како заелужују сени хиљадама бораца српских изгинулих за слободу домовине своје, док су нам сачували ово, чиме се данас китимо и дичпмо. „Али наука — вели један патриота српски --- нпкад не би отишла напред, кад не би било људи, који ризикују да иду докле могу, ма да знају добро, да својом снагом далеко отићи не могу", С тога и ми покушавамо загазити онде, где још нико није загазио; писати оно, што још нико није покушавао у целини представити, изнети данашњој српској генерацији онај живот наших иредака за време од кад неста и последње сенке српске државне самосталности на целом Балкану, па до доба, када ћенијални Милош удари чврсто први камен темељац :>т зидан.е нове зграде Душанове државе. То је дакле, ни више ни мање, него исго-
О Б Ј А В АОпштини београдској иогребио је осам коња за теглење терега. Коњи треба да су високи 165 до 170 с. м., у обиму до 185 с м.. јаки, рчзвијепи. меспати, да су потпупо здрави, без икаквих мапа, да пису старији од 7 и мла) у и од 5 год. Попуђепи коњи имаће издржати 8 дапа пробе. Од суда општине вароши Београда, 7. Јуна 1893. год. СБр. 9049.
САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ Држан 3. Маја 1893, год. (110 стеногр. велешкама) (наставае) Мика ВанновиК — Ја сам закључно из говора г. иредседпнкова да оп тако рс1)И навалице прима на себе моралну одговорпост на неуредности, за хаос, некаквога чпновника којп је радпо на сппсковима. Ја налазим да личпо председник апсолутно не може да буде одговорап за тај посао и чудим сс да може бранитп чиновппка чија неуредност прп саставу спискова гласача заслужује (_ваку осуду! Није овде у питању 2—3 човека ве1| 600 грађана којн су одбијрнп од гласања само с тога што нх није бпло у списковима. Толико су строго проппсане казне законске, ако сс неком бесправпом да право гласа, илн коме правном гласачу ускрати, да би ваљало тјозбиљннју пажњу обратитп, на правп.шост спискова. Код пас се пак погрешке У сппсковима дешавају ђутуре — еп тааае Мн протестујемо већ десети цут зашто су списковп пеуреднп п опет нпшта. Истнна грађани пмају права да прегледају списковс, п да у извеспоме року траже допупу њихову, али ретко ко то чини, рачунајуКи да га мора бити у списковима, кад је испупио своје грађанске дужности. Мени смешпо изгледа, да у Веоградској општшш не може у томе поглсду да буде правнлности док 6.000 правнпх гласача нсбн долазило надлежпом господипу п тражпло да их у списак уврсти
рија готово целокуиног сраског народа од 1459. иа до краја 1814 год. Ну, ограничени насловом ове теме само на један правац политичког живота српског народа, на: „Српске устанке противу Турака, у вези са народним сеобама у тућину од 1459—1814. године," ми смо се морали умеравати у представљању културног живота народног за то доба, остављајућм вештијем перу да изнесе доцније потпуну слику иело^у шог жнвота српског народа за то доба. - Ради лакшег прегледа ми смо ову расправу поделили у дча дела. Први део обухвата доба од пропасти Ђурћеве деснотовиие год. 1459 , па до половине XVII. столећа, доба, када се Турцимапрви пут ставља стална граница њихова надирања на запад, преко које међе нпсу никада више могли прећи. Дакле, ирви део обухвата расгење и напредовање турске моћи до њене кулминационе тачке, а према њој очајничку деФанзиву српских, и са њима и разних хришћанских бораца. Други део од подовине XVII. ст. иа до 1814. --- обухвата опадање турске моћи , а пре.ча њој опет растење и напредовање хришћанскога оружја, у друштву којег и срп-
Радеико Драгојевпћ је одборнцк, иа нп њега јуче у списку гласача пије бпло. Ја, дакле, нити би могао дозволити, да сз остави без казне чпновнпк, који је овпко пеисправне спискове саставпо, нити би пристао на то да се врати на тај посао чиповник, који је пређе радио, п против кога је било толико тужаба, да се морао уклопитп. Председник — Дозволите да се оградпм, да ја нисим брапио ни чиновпика, пити еам непосредно казао да сам сам крив у томе, што су списковп таквн. Ја жалпм што су спискови овакви и држпм да Бо они нспрестано оваквп и бити, ако се буду по досадањем изра1,ивали. Ја прпмам ово, што рече г Љуба Јованови1> и гледаћу да одредим јсдног нарочитог чиновника, који 1)0 све промене да држн у реду п који ћс ми одговаратп својим положајем, ако би каквчх пеправилностп у љима бнло. Тога досад није било и зато су спискови сакатп н пспали. Чиновник, који је радио на овим сиисковима, чоликојеЈуче бпо пзненађеп, што су толики грађани изоставл.ени из сппска, да је дошао код меис и казао : „Господипе председниче ја сам хтео сам да узмем капу па да идем куКи, толнко ме п сама ова ствар изненаднла н непријатно днрнула." Знајући како су спискови састављепи ја сам му веровао да је без намере опа погрешка испала. Молим вас да мојој бризи оставпте, да овај ио • сао уредим, н ја држпм да ће бити добро. Ђ. НегииЛ — Ја мнслим да ни једап од гос ноде говорпика пије погодио прави узрок ?а што су спнскови погрешпи Опп су увек бпли погрешни, алп у последње време чешће пего пре. Док ,је бнла припрема за овај збор долазпо сам чешћс пута код књигово^е и вндео сам ове мапе код самог рада. Прва мава јв што је то пореско књиговодство здружено с контролнпм оделењима, и тај чпновник ако би био кажњеп био би на правдн Бзга јер у соби у којој ради оп уђе иа дан по 20 душа. По мом сватан.у грађсње спискова псто је што и рачуиање; ометитс ме часом и погрсшка је учип.епа. С тога молим г. председника да том чипопнику да само тај посао и да му да оделито оделењс. Даље, да се пази да се тај књиговођа не мен>а сваки час. То је пипав посао и трсба људски да се ради Овај човек иије крив, крпви су и опи
ски гарабин извојева себи један слободан комад старе домовине српске. •X* * Три су главне појаве у животу ерпскога народа за то доба,које га непрестано прате. Све се три јављају одмах после пропасти Т>ур1јеве деспотовине, босанскога краљевства и Херцегове кнежевине. Прваје не толико важна, колико интересантна: ишрење територијалнога рејома сраске иећске аатријаршије. И ако Мусломани на све стране тамане и сатиру „погану ђаурску" веру, ниак власт пећског патријарха шири се све више, што Турци захватају већи круг туђих хришћанскпх земаља, тако, да су у Босни и Херцеговини чак и католици потпадали у црквеној јурибдиКцији под власт православног пећског патријарха. Тако стање ствари трајало је за дуги низ година, докле најзад неста и пећске патријарншје и њенога натријарха. Друга је појава веома значајна: нагло одметање многобројних сраских синова у хајдуке, и не чрек«дна њихова четничкг борба м домаКим неаријатељима за слободу и самосталчост сраску, за све време од ароиасти сриских држава аа до наших дана. Та је појава значајна у толико, што се на домаћем огњишту