Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI.

— 112 —

БРОЈ 29

VIII. Стакло и стакларија. 44 (Јтавло за прозоре у таблаиа, 100 клгр. 2 дип. IX. Колонијални и јужни ироизводи. ВоЛе јужно. 45. Л имј 7 нови , иомораоџе, китре, еврејске јабуке, парови, смокве, ротчићи, ораси кокусови, какао у љусци или праху и зрпу, лешпиди, маслине, сем кестеља 100 клгр. 5 дип. 46. Све остало јужпо воће, као: анапас, шљиве суве Француске и остале подобпе, сицилијански ораси, пистаци]е, пињоли итд сем бадема у кори и без коре, суво грожђе, урме, 100 клгр. 15 дип. 47. Бадем у кори к без коре, суво грожђе урме и кестење, 100 клгр. 3 дип. Зачинци. 48. Простикао: аиасон, бадијап, бибер, галгаит, мајорап, пајгевирц, исиот, салеп, капули или мирисавци, капра, ким, мак, лорбер у зрну или лисгу, коре од лимуна или поморапџе, коријандер, ђумбир, ингберп, II т. д. Овде долази и паприка тучепа нли самлевена 100 клгр. 8 дин. 49. Бољи и то: мушкатн или индиски орах (орашчићи), цвет од лимуна, помо • ранџе, цимета и мушкатпа, цимет и каранфил , од 100 клгр. 50 дип. 50. Најбољи и то: вапила, шаФрап и шаФраника од 100 клгр. 100 дип. Разни јужни ироизводи. 51. КаФа од 100 клгр. 2*50 дип. 52. Сурогати каФе (цигура) , од 100 клгр. 5 дин. 53. Чоколада и сурогати чоколаде, од 100 клгр. 10 дин. 54. Шећер без разлике, од 100 клгр. 50 пр. дин. 55. Пиринач од 100 клгр. 1 дин. X Хемиски производи. 56. Хидраулични креч, гипс, цемент без

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У В Е 3 И СА НЛРОДНИМ СЕОБШЛ 7 Т7ХИН7 од 1459.—1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДБА ДЕЛА' НАПИСАЛИ ј 3 . ^Д гатоновић . и ЈТ. ЈА. ј^паси-к.

(Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом. видовданско.ч наградом оишт. београдске). Мото : — „Пора намт. перестатб 6нтб умннми чуЖИМЂ УМОМЂ и славними чужои славон)" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се ту!)ом славом). Карамзин. 11 Р Е Д Г 0 В 0 Р (наставак) Али сећање на већ једном уживану слободу и жива свест сриског народа није дала нашем народу, да дуго сноси црне

разлчке и креч обичап, од 100 влгр. 25 пр. дип. XI Уље, маст и масни производи. 57. На зејтип за јело без разлике, од 100 клгр. 2 дин. Масти и други масни ароизводи. 58. Маст свињска и гушчија ила од других жпвогиња за јело, од 100 клгр. 30 дин 59 Свеће стеарииске, нараФинске, церезипске, палметипске и т д., од 100 клгр. 2 дин. XII. Разно 60. Лимунада, сода и опа што се у вароши израђ }'је, од I сиФОна 5 пр. дип. 61. Једпа кола дрвеног материјала што пређе преко ђерма, од 1 кола 1 дип 62. Једпа кола сељачка с дрвима, од 1 кола 20 пр. дии. 63. Једпа кола товарпа до једпе тоне, празпа чезе, таљиге, Фијакер, шго улазе у варош и на кола товарна до једне топе, натоварепа предметима неподложним трошарини, кад са савске или жељезпичке стапице улазе у варош, од 1 кола 20 пр. дин. 64. Кола преко једне топе кад улазе у варош, у случајеиима под бр. 63. предвиђепим, од 1 кола 60 пр. днн. 65. Од коња товарна, од 1 коња 10 пр. д. Дара се рачупа по тариФИ царипској Члап II. Оиштина ће прописати како ће се вр шити реекспедиција и повраћај трошарипе. Члап III. Кола са рапом, сувим шљивама и кожама из Грбије на жељезпичкој сганици ослобођавају се. Члап IV. Озпачепа такса иод бројевима 63. и 64. Чл. I. паплаћиваће се п опда ако кола буду патоварепа предметима који подлеже и који пе подлеже трошарипи. дане новога ронства. Хаџи Продан у Тамнави даје 1814. године ирви знак живота нашег народа, покушавши да га ослободи; али му покушај беше неуспешан. Ну све вође у борби за ослобођење Срба брзо баца у засенак Таковски Јунан, који 1815. године подиже нов рат за ослобођење. Придруживши војничкој способности и способност увиђавна државника, он најзад и усиева у тој борби, и полаже сталан темељ данашњој краљевини Србији, одакле 1|С се временом морати најзад ослободити и остали синови нашег народа, који, по несрећи, и данас сносе тешки јарам туђински. % •X- % У излагању судбе Срба у овом мало пре поменутом периоду (1664-1814.) морали смо, ради разумевања, представити, према потреби, догађаје који се збише у суседним државама, с којима је у врло тесној вези и судба нашег народа, јер се иста не да ни представити, без познавања тих догађаја. Што се поделе тиче, управљали смо се према важнијим моментима, који су од пресудна значаја по Србе. После дигнућа друге опсаде Беча, Срби у два, са свим независна, правца војују против Турака,

Члап V, У Члапу I. под III. побројапе животнње разумевају се живе или мртве, по неолерапе и пеочупане. Ако су одерапе илн очупане, опда ће се паплаћивати такса као па сирово месо озпачено под бр. 19. истог члапа. Члап VI. На увоз наведених предмета из страних држава трошарину ће ову наплаћивати царипарпица београдскаједповремепо, кад наплаћује па њнх и државпе дажбипе. Из новаца аз пето прихода царипарпица ће задржати за своје указие и неуказие посленике по два на сго, а остатак предаваће управи градске трошарипе. Ова гариФа ва^и од дана кад је Краљ потиише. Нашн мннисгрп уну|рашњпх дела п финапсија нека изврше овај указ. 17. Јула 1893. год. у Беогруаду, АЛЕКСАНДАР с. р. Министар унутрашњих дела, Св. Милосављевић с р. Министар финансија, Др. М. В. Вуји^ с. р.

РАД ОНШТИНСКОГ ОДБОГА Х1ЛП. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 4. Јула. 1893 год. Председавао председ. г. Милован Р. Марннкопи}ј од одборника били г. г. Никола X. Поновић, Илија 'Борђевић, М. М. Ђорић, Ј. Ђуровић, Мил. Ј. Марковић, Лазар Радонић, Сава Вељаповчћ, Др. Марко Т. Леко, М. Јовановић, Мих. М. Ђорђевић, С. Ј. Азријел, М. Велизарић, М. М. Петровић, Ђорђе Наранџић, К. Петровић, Дим. Р. Гајић, Мијајло Јанковић, Ф. Васиљевић,

и то први с Иесаревцима продиру дубље у Турску, а други с Млечићима ослобођавају далматинско приморје; с тога смо то засебно и представили. Доцније (1718.) Млечићи силазе с позорнице и Срби ратују само с Ћесаревцима против Турака. Око половине XVIII. столећа, кад М. Терезија, заузета заплетима на западу Европе, напушта источну политику аустријску и поклања више пажње вери својих поданика, тежећи да их све обрати у „јединоспасавајућу" веру римо-католичку, па због тога гони Србе на унију, онда наступа покрет међу пресељеним Србима - сеоба у Русију , те смо и то засебно представили. По смрти М. Терезије, Срби се и даље боре с Кесаревцима против Турака, док најзад сами на своју руку, у почетку овог столећа, не устају против давнашњих диндушмана Турака. Колико смо према својим слабачким силама могли, ми смо урадили, не обзирући се што је и време од иеколиао месеци, које нам је стојало на расположењу, и сувише кратко за темељну израду ове теме. Ако се појме огромне тешкоће око прибирања материјала, растуреногпомногобројним томовима страних књига разне