Beogradske opštinske novine

ГОДИНА IX

- 116 —

БРО.Т 29

су п цепп подоводпе дубоке, то оида не може да остане опо рсшсп.е по коме би цепн подоподне ост.чле недирнуте. Измена пак у нипелети пе можо се чинити, јер је компсија иашла да је она пужна с тога, што ако би остала она нппелета, коју је Мнннстарстпо грађепине утпр дило и остало техпичко тело одобрило, онда би се долље куће у тој улици затрпале до крона, л.уди би пзгубили споје плацеее: а спе улице, које нду жељезинчкој улици, биле би стрме и саобраћај би са колима био немогућ због страхот1.е стрмеии Ви сте уссојпли откопапање и према томе мора11в се подоподне цепи епустити на доволну меру те да грађани пе добију прућу воду Треба дакле решене одборско пзменити н казатп: да се подонодне цепп спусге у дубипу на којој неби могла утицати теипература на воду. У опште подоводпе цеви у Београду полагате су у дубшш од 1 50 метра рапунато од посто јеИг^Гпс^ТТтг^^п^ц. ј^^-пгетгогу" дЈГ"раиумем п да онравдам, ка-д је треоало полагати цеви према оуду! ој нгвелети која је бнла давно утврђепа н ( добрена. Н.ч тај начин дакле мпс лнм да треба допунптц [Јешеше одборско прп коме ја писам учествовао. Др. Марко Леко — Према објашн ен>у управ ннна гра!) оделења г. Селесковића ова измена нивелете може да се изврши. еамо у колнко положепе водоводне цеви допуштају н уељед тога обЈашњен .а решсно је овако као што ^е у протокол заведено. Стеван ЧађевиК — Ја незнам да ли је могуће или пемогуће извршити то, али зпам да би било штете да се задржи садашња новелета, јер би се куће тамо затриавале. (Дује се: нексе г. Ча1)евпћ споразуме са г, Селесконпћем), Председник — Тако ће се и урадитп. Усваја те ли у осталом протокол?.. Стеван Ча/јевиИ — М ој бн иредлог био да се продужп штампање иашпх радова, које јс пре било застало. Зашто, да се не штампа наш ранијп рад. Др. Леко — 0 протоколу имао бп да кажем да ми се чини да одлука односио електр. осветлења нпје нотпуно заведена. Пстина ја нисам прошлога пута до краја оетао у седпици и незнам баш потпуно шта је решено, али се сећнм да је у предлогу друштва номенута и нека накнада због познате измене, а овде се у репи њу та накпада не помиње. Сад или би тре-

било је: да чувају краљевско пристаниште на острву Чепељу, и да дају двору краљеву по два товара воска на годину".() Села која је Жигмундо дао овим новим насел>еницима јесу: Балвашмл Изра. и ( г ) Као што се види, са учестаним насртајима дивљих јаничарских чета турских на слободу и самосталност српских грађана, бивају и све чешће сеобе у ту])ину. Али Срби се селе тамо, не у намери, да за навек забораве своје отачаство, већ да се тамо - у туђини, у миру и слободи, у друштву са многом браћом својом баве, приберу и организују, те да, ако им се укаже прилика, завитлају осветничким мачем над белнм турбанима ћелавих турских глава. Видећи тако рас положење свога народа и сам дес^^Ђураћ као да се трудио и настојавао, око исељавања. По уговору између краља Жигмунда и деспота српског СтеФана Лазаревића, од 1426. год. требаао је Мађарима после смрти СтеФанове уступити Јјеоград и Голубац са Мачвом , у накнаду за неке градове у Мађарској. Наследник СтеФанов, деспот '1оурађ Бранковић, испунио је аманет свога поочима, налазећи (1) ТЈ. Вранковић I. стр. 156. (2) Гласпик срн. уч. др. књ. 28. стр. 37.

бало опширно завестп ту одлуку н ш ако то не, онда бн ваљало целу прегшску штампатп с предлогом друштва, мпшљењем комисије, н реше њем, у општипским нопинама. Кад о свпм већнм пашпм радовама има трага, у општ. новпнама онда и код опога не треба учинпти изузетак. Милутин МарковиЛ — Г. Лег.о ннје б;:о до краја и ие зна да је предлог у начелу уевојен, а да ли ће се и у поједипостима прнмпти, то зависн од нарочпте одлуке одборске, према оцени, предлога, који ће јој комисија поднетп. Ако буде скупо казато је да се успојитн пеће. Председник — Има ли још ко да приметн шта на записник; н усваја ли се? (Усваја). Никола X. ПоиовиЛ — Зашто се не позипају сви одборнпцн у седпице, кад је изгласано поверење пелом часништву општинском? Председкш — У нарвдби, којом со општннеко часииштво уводн у дужност попменце је казано, ко пма да се Јве-де у дужност п тн се одборппци и позпвају у седнпце а пе други Никола X. Поаовиђ — До поверења могло је ее тако радпти, алп од поверења. треба ссе звагп. Стеван ЧађевиИ — Ја мислим да је оно, што смо нас пеколико потписалп, жалбу била просто Форма, међутпм мп смо епи солидарни један с другпм и постојали као једпо те.ш. 11о томе, дакле, не могу се једни иекључити. којн су случаЈпо билн отсутнн или болеенп, те нису пот писалп жалбу, а прпзиватн само оне који су нотписалп жалбу. Милугин МарковиИ — При овоме питању треба имати по моме мишљењу двоје на уму: прво акт управе пар. Београда, којпм се према саветском решењу уподп општпнска управа у дужност и само саветско решење. То је засебна радња која нма свој почегак п свршетпк, а друго треба да имамо на уму, шта узнма за оспов свога предлога г. Хаџп Половик Он каже; кад је изглаеато поверење часништву општинскои онда треба зпати свс часиике општпнске а то, господо, није баш тако јаспо пптање, те с тога ја мислим да би га треба.ш најпре нроучитн па решитн. Стеван ЧађевиК — Ја мислим господо, да решење управпно пе сме бити тако да реметн законите одредбе. Претпоставпмо тај случај, да је потписано решење од само неколпко одбор-

ту и разлога, да своје српске насеобине у Угарској још више иронгири и концентрише у једној гомили. Тако је он тада, после 1428. год., добпо у Угарској ова знатнија места: Сланкамен у Срему, Стари Бечвј и Куапник, Кулаин (Ке1реп, К\у1реп) у Бачкој. Св. Андрију , на северу од Будима, у жупаннји пештанскопилишкој, Дебрецин у бихарској жупанији, Сатмчр у сатмарској жупанији, Сердахељ у пожунској, Топчј и Тсља у обаујској, Мункач у берешкој, Рац или Хајлу, Бсвермен у хајдучком округу; Мез(-Тур и Тур-Кеве у великој Куманији, Солнок и Тиса-Варњаш у солночкој жупанији, Чонград и Арад у истоименим жупанијама, Вилагпш у арадској, Вел. Бечкерек у торонталској, Лиш.во, Тотшар, Гелец, Четертекхсл .. . „еГ р1ега^пе аНа" вели БонФиније.(') Ова деспотова добра у Угарској и сама собом Подстицала су народ у Србији на сеобу и иривлачила га к себи. Ђурађ се трудио свима силама, да тим својим населењима у Угарској да бар јачу концентрацију и организацију. Он је раштркана своја добра по унутрашњости Угарске мењао за ме-

(1) Р1со1 Е. (Павловић Ст.): Срба у Угарској, I. стр. 35., — Черте н т. д. сгр. 6.

ника с паше страпе, п да је према томо следо вало наређењс да се само онн увелу у дужност; како бн могао онда одбор да Фупкцмонише, кад неон нмао довољан број за рад по закону. То бн било и апсурдно и иа тако тумачење пе сме се наилазпш. Ја држим да управа нема овлашћења дг мења број одборппка коме је гра1)апство дало своје поворењо. Ћока Новакови& — Ја мислим да бн требала ова ствар да сс 1шоучи, али држим, да је Државни Савет ништећи одлуку полипијску учч нио спојнм актом то, да ]е вратпо пређашње стан.е, које је иостоЈало до тога доба. И нрема томе следује : да одбор целокупан нма да врши своју дужност, тим пре што је сада нзгласато поверење цело.ме часпнштву општнпском те нема разлога да се један позива а другп не по зпва. Ако у акту полицпјском стојс изрпком ПОМ" ~У ТI. .г.-г1л,гг-—,.пј'а——п.Му V ВС~у ^ \ 'ЛхТ^гуСУ*. , онда то не може бити разлог, да се не по зову п остали одборницн у седнице. Нити да се пеколико одборппка оставља а неколнко пеоставља јер онпм решењсм могло је битн по враћечо само пређашње стање, а пређашње је оно кад смо мп сви билн одборшши Никола Хаџи ПоиовиЛ — Ја мис.шм да ствар треба спршити позивањем целог часнпштва. Веља ТодоровиЛ —■ Ово питање није тако јаспо да се може одмах расправитп и за [ асправу н егову инје надлежан по моме мпшљењу одбор општинскп Државнн је Савет истина ноништио целу радњу полнцијску, као незакониту, али попиштавајућп је, он је огласио извесне одборппке као закопнте, а друге као незаконнте и ако би мн ово рсшили учиипли би неправилност п ја мислим да суд општпнскп треба да јчппн пи тање Држ. Сапету п да га умолп да нзјавп, да .111 011 сматра општинс1 п одбор, као једпо цело, као што га општ олбор сматра, п, ако се слал;е с тнм гледиштем, онда сматра лп, да се могу увестн у дужпост одборнпчку п опи, којп се на жалбп Савету ннсу потписали и за које Савег није ни решио да се мегу позвачн. Према таквом тумачену мп ћемо одборннке или позвати п.ш иепозвати Андра ОдавиК — Ја сам противаи овоме мишљењу јер ја сматрам да је општннски одбор једна целпна, једно тело н кад се такво тело, ред, сталсж, жалп, па и ако жалбу потпишу само двојнца, тројица, решен.е се доноси за цео ред 31 спе- Такап је случај с бирачким актпма итд.

ста и градове у јужној покрајини Срема. Тако је без сумње нека севернија места променио за Земун и Митровицу , која су места доцније у његовим рукама била.^ 1 ) Мађарски пак живаљ, који се у тим местима између досељених српских становника налазио, мисли се - вели г. Новаковић, — да се или претопио у многобројнији српски живаљ, или иселио у северну Угарску. Организација ових срп(•ких колонија у ово доба, била је већ толико јака, да се мађарски сабор од год. 1439. нашао побуђен, да засебним XXV. чланком своји.м ограничи власт деснота Ђурђа над његовим добрима у краљевини Угарској. „Хо8 ипа сит ЛбЛет. орега1л тпг, — велн се у том чланку ^пос! Г)екро 1: и 8 Ка8С1ае е4 Соте« СИПае (гроФ циљски) еа^егијпе. Ма§па^ев, (1от1па уе1 ро88в88Јопе8, савћ-а, Гог1а1Ша, с1у11 ;а1:е8, .о))рн1а еД аНа 1»опа гп ћос геочао I" п о-апас;"' 1пТев е! ^епепГвв ГшЈштосН саб^га, 1ог1а1Ша еГс. поп ас1\ т е 111 8 е 1 Г 0 V е 11 8 1 Г) П 8, 8 е <1 I' П О' а 1-1 8 ћ о • т 11111) и 8 р г о ћ о п о г е <1 а г е с1 е Г) еапГ".(") „Краљ као да се бојао, вели Пико, да деспот, гроФ цељски и други вели(1) Новаковић С т.: Доследњи Бршковићи, стр. -51. (2) Р 1 со 1; Е. (Павдовић Ст.ј: Срби у Угарској, I. сгр. 36