Beogradske opštinske novine

— 122 —

му да накнаду. Оваким стањем Алекса је необичпо оштећен: не да му се да диже зграду, а овамо није свршепо пптање о експропријацији. А. ОдавиК — Крајње је време да се с њим сврши. Р. ДраговиИ ■ — Ја сам слушао да се та ствар потеже од пре 3 године. Он — Алекса — хтео је да зида кућу а инжпњерп му не даду и човек сад има материјал за зидање а од имања не може да чинн никакву употребу То је гро зно Треба наћи лека а ако општини треба то земљпште нека га узме и плати, ако пе, нека допусти чонеку да зида. Немојте да уиропаш ћујемо човека. А. ОдавиК — Ја мпслим да не треба много говорити. Кад и сам изпештај тако гласн да је имање узето за улпцу, и да је остало само 4—5 квадратних метара, онда је ствар јасна. Ја пећу никад пристати да се мења регулациони план, пего нека се човеку плати. И то нека со што пре сврши. Ја сам разговарао с многима и сви ми веле да овај човек иростп пропада. М. БончиК —■ Дакле, регулациони план не мозке да се мења, општина опет нема извора; где је онда излаз ? Председник — Има новаца у регулационом ФОНДу. М. Бончип — Кад има новаца онда ја држим да он знда шта хоће па пОсле кад се стпгие са регулацном на том крају општина 1|е му откупитн и он нека дигне што је саградио, кад, велп, да му није до чекања. Мата ЈовановиИ — Овдп један поменуо, како бн ваљало изменутн регулациони план, а другп, како би Матићу ваљало одобрити да привремену грађевину подигно. Та господа говоре не знајући да јв регулационп план у тој улпци тако рећи изведен. Од железничке станице до Академије он је изведеп раније, од Академије па преко илаца касаринског видили сте да је држава већ повукла ограду до регулационе линије, — остаје само да се изврши један део, а то је онај горњи од штале коњичке касарне па до Матића куће у писарској улици. И тај део мора се извршити. Те према томе не може бити пзмене регулационог плана, јер је он више од пола изведен. Навести иак човека да зида нешто привремено, па после да руши и то неби

Једрене, да се од њих лију тоиови за разбијање хришћанских градова; када оне смирене слуге божјег олтара ни у густим и мрачним горама српским не нађоше мирна скдоништа за свршавање свете литурђије онда беше ли свима српским калуђерима и свештеницима опстанка у Србији? Не. Као намесници Христови на земљи; као утешитељи очајнима, помагачи беднима и невољнима, онп беху она звезда преходница, у коју још једино очајни српски народ полагаше своје наде на бољу будућност, и гледаше спас душе своје. Они беху покретачи свих духова људских у своме народу; они беху нрави пастири свога стада. За њихов живот и њихову службу олтару божјем беху угодније прилике у Угарској. „Добра српских манастира, која су овим насељавањима непрестано јачала н множила се, такође су била места, која су к себи привлачила српско насељавање."^) А понајпре она су привлачила к себи ове служитеље божјега олтара. Можда не вели без разлога један страни историк: „Н денергичнији део народа српског, арвдвођен иатријархом , претпоставио је иселење (ехП) ропству",( 2 ) само што (1Ј Н о в а к о в и ћ С т.: Последњи Брапковићи стр., 52. (2) Јоп^П! & г е : ННзШге с!е 1' етрке оШтап, р. 165.

било паметно Једини је пут да се експропише оно све, ја то предлажем. Председник — Ја мислим да ћете се свч сложитн с тим да се овласти онштински суд, да ово питање путем експропријације сврши и да нађе начипа да се ово накпади. Прпстајетс ли иа то? (Пристајемо). Комапднр пожарпе чете молио је да му се набави једна пумпа за црпљење воде, јер пма само једпу, која му јс недовол>на. Ја сам се обраћао управи водовода за мншљење, н унрава предлаже да се набави једпа која ће коштатн до 1500 динара. Одобрава ли се ? (Одобрава). Пои Таса Каиетан СпаснИ — Ваш за то, што сам ја био те срећс да у овоме пожару будем баш до саме ватре са станом, могу да кажем да је набава ове пумпе прека потреба. Ви знате да смо ми решили да дрваре буду ван вароши ме^утим виднмо их да су у сред Фамилпјарпих кућа, као што је била ова у Косовској улпци Човек је паслагао 10—15.000 дасака на плацу ма1п1је Кујунџпћеве, којн је узео под аренду не разбирајући ни мало што тим пзлаже опасностп околину те дрваре. Ја мислим да одбор треба да донесе одлуку да се дрваре отклоне од Фамплијарних кућа и да се та одлука одмах изврши. Код такпих и тишлерских радњи бива да људи напуне не само оно што је по авлији шушкама, пего н цсо таван п то држе преко лета остављају^н за зиму, и нпшта не треба, него једпа мала варница пепажњом окресапа, па да оде цела једпа улица О тога молнм, да се преко управе обратп пажња на ово, п да се дрваре из вароши уклопе Мата ЈовановиЛ — Овакав предлог ја не бих могао усвојитп, јер у целом свету допуштено је трговање са грађом, с даскама по вароши, по стовариштама и магазама и ово бн било врло незгодно ако би паредилн, да чо буде вап пароши, јер би једа I сиромашак тишлер морао да продангуби то.тко вреиена док би набавио је дну даску, која му је за посао потребна. То дакле нпје нпшта, а ономе другоме што помену Поп Таса ваља поклоиитн озби.вну пажњу, Председник — Питање о овоме доћп ће касније пред одбор, па 1.е се у њему расправљатп а сад молим Вас одобрите пабаву пумне. (Одо брава се). Пои Таса Каиетан СаасиИ — Поводом овога пожара елушао сам, где л,у.1и говоре благода— јдш-дш гша је он овде помешао улогу патријарха из много доцнијега доба. Зар из свега овога, дакле, не можемо држати, да су при овој сеоби играли важну улогу и српска свештена лица, било као вође, било као нај већи подстрекачи? .....Српске деспотовине више иема; и последњи комад Душановог царства заузели су Турци. Српски је народ нешто расељен у туђину, нешто разбегао по горама и пећинама, а највећи део исечен и одведен у ронство. Поља и села пуста, а варошп и градови пуни белих турбана. То је слика Србије после 1459. год. Судбина наших предака тадашњих двојака је; двојако је, јадна и несрећна. Док се они одсељени у Угарску, крепљаху надом на скори повратак и ослобођење своје домовине; и док они узалуд залагаху тамо главу и имање своје и у службу са свим туђих егоистичних интереса, само да на тај начин добију моралне потпоре за ослобођење своје потиштене домовине — дотле они који и даље осташе на своме огњишту, поднашаху Танталове муке, гледећи очајним погледом, како имропски ланци све то јаче стежу руке и ноге, како им бесни Мусломани отимљу из наручја најдрагоценије благо њихово одводећи их

ре1)И радпкалној општннској управи, која је се постарала да и.мамо водовод и довољно воде,. впрош је овом нриликом спасена од штете, која бп изнела од прилике 100 000 динара. С тога вас молим да мој предлог којим се иде на осигурање имовне безбедности сматрате као хитан. Лазар ДагиковиЛ — Ја бих желио да се о једпој ствари разговоричо у тајној седници. Председник — Претварам седницу у конФеренцију. По свршетку копференције еастанак закључен у 8 н по часова.

Састанак држан 24. Маја 1893 г. Председник — Пошто има довољан број одборника, то отварам седницу и молнм вас да чујете запнспик прошасто седнице (секретар прочита Учпннше примедбе г. г. Никола Хаџи Поповић, Радепко Драгојсвпћ и Милутли Маркопнћ, које се примише и протокол исправи). Прима лн одбор прочптапи протокол? (прима) Мо.шм вас, да сад чујете извештај компсије о избору благајника за општину, (секретар прочита) Предлаже се за благајника Ђока Ж. Нешић трговац). Прпма ли се извештај (прима се). Изабран је дакле за благајпика г. Нешић. Сад је на релу да се расправи питање о цубоку. Молим вас да чујете извештај Као што сам пмао прплнке да вам раније саопштим на питап е иекога од г. г. одборнпка, ствар о цу ■ боку овако стоји. Цубок је уступљен Цетру Мнјапловпћу још рапије ирппремепо п он је положпо био нску кауцију али није платио нпкако одобрену аренду за неколико меееци но условима. Са тога је позиван неколико пута да положи аренду али он није хтео то да урадн п мисмо морали нутем забране да осигуравамо општинско примање. То је учпњено; нован је депонован код суда колико припада за месеце; Јануар, Фебруар Март и Април а за Мај не. Положено је 12.000 дппара Право ц^бока уступљено је њему за 28.000 дин. па је у једпој последњој одборској седници пред наш повратак у општнну решено да се уступн њему и да се уговор с њиме закључп. Оста40 је дакле да ми тај посао свршимо а да захтевамо да оп уредно плаћа аренду јер ииаче не можс овако и даље ићн.

у јаничаре, и поучавајућн их на страховиту освету својим родитељима, што се усуђиваху бранити своју слободу и своје име. Али ако је лице српскога роба морало само очај изразити, срце свжога Србина пламтело је за осветом: и у оних који пређоше у туђину, и оних којн остадоше под Турцима. И једни и други очајнички се труђаху да се освете своме непријатељу, само што им земљиште њихове радње не беше једно исто. Док се они у Угарској под својим обновљеним деспотима трудише на туђем земљишту организовати и прибрати своју снагу за осветнички бој с тиранином; дотле ови овде испуњаваху мрачне пећине и густе горе, уређујући ту своју снагу за освету. Хчјдуци сраски , чији постанак истина датира из мало ранијега доба, истом су сада добили араоу и истинску улогу своју. Нештедимице крв су своју на свима местима проливали за одбрану своје слободе, али су и Турци врло скупо плаћали своју тиранску владавину над Србјом. А зар и сме друкчије бити, зар сме Србин икада духом клонути? — „Народ који је преко 250 година живео под својим народним владаоцима, кроз земље којега је протицала 400 година богата струја трговачког саобраћаја између Ви-