Beogradske opštinske novine

БРОЈ 32

озпачпла у сво.мо акту којим уиоди у дужпост садањи одбор. Комчснја је свршила рад н ја вас молим, чујте љепо мишљење. (Секретар прочита. Мљење јо да се спи позпвају осем Николе Поновића). Прима лн со опо мпгаљење? (прима). Изволте чути мншљење комисије о одређнвању осе за Дунавску улнпу. (Секротар прочцта). Ово јс било пзнесено прсд се.шицу олборску 19. Септембра [грошле године и од'ор је одлучио да се ствар да другој комисп.јп којп ће проучптп ствар н дати мпшл>ење. Комнсија је сазипана, алп се није могла скупптп ма да је решено да од 6 може 3 пуноважпо решавати Шта сад да се ради па да се сврши ствар (да се позове иста комнспја да ово што пре сврши) Грађевинско одељен,е поднело је предрачун о нивелнсању цариградскс улице т. ј. онога парчета од каФане код „Албапеза" до , Коларца" н предлаже да се одобрн тај рад. (Секретар чита). Примато лн оио? (Ирлма се). Дунавско коло јахача јавља мп писмом да ће 6. Јупа приредити овдс велику трку на Бањичком пољу, па шнљући програм о томе мо.ш да му се п од стране општине укаже какпа помоћ. Ви знате, господо, ко.шко та кола јахача утичу на одгајивање добрих грла стоке. Са тога је помоћ врло оправдана. Ми смо му ту н лане чиннли само не знам ко.шку. Требало би се и сад одазвати прома средствпмч молбн друштвеној јер потиомажућп њега, ми тиме посредно потпомпжемо подизање н гајење коњарсгва у нас. Мора сс нризнати овом приликом да је код нас врло незгодан и непријатап положај Финап сијски пс у опште него у партијп пз кога бп се ово плаћало. Ми би смо овс нздатке пмали да чипимо из партнје на ненредвнђене потребе, а то је, како сам вам објаснио, већ исцрпена и мп морамо да јако жалнмо што не бп смо могди одазвати се овој молбп како би и колико би требало. Са тога ако се у опште еложите да друштву дате помоћ, треба н да решите нз које ће се нартије платитп. Могло бп се, па прнлику решитн: да се из уштеда свих партија буџетских подмири издатак који буде одобрен Др. Марко .Јеко — С обзпром па стање општ. касе, које нам је свима познато, мислим да се због других много пречих потреба, овај нздатак не одобри.

често говорс о неком његовом познанству и пријатељству с Турцима; помињу изреком његово побратимство са Лли-бегом, оним истим „војводом од Смедерева". По томе може се претпоставити, да се Вук добро познавао и живео заједно са Алибегом, баш у Смедереву, имајући може бити чак и неку нпжу власт од Али-бега над Србима у смедеревском санџаку. Сул тану је требао мир у Србији, морао је своје покорене поданике ма у чему задовољити, како би му биле одрешене руке за друга освајања српских земаља. А у томе је могао само тако успети, ако је поред Али-бега наместио на управу смедеревскога санџака, наравно са потчињеним положајем, и једнога потомка деспотске лозе, који је тада био у његовој царевини. Да је овако, сведоче нам и други докази. Летописац српски вели: „/>' лето 1485. ирестави се Воук десаот, владев • кс • лет. и ('). Одакле би изашло, да је деспот Вук, деепотовао још од год. 1459. Енгел, говорећи о узроку преласка Вукова у Угарску, вели како се краљ Матија хвалио ночетком год. 1465. <1ег ТигИбсће Ка18ег Идт <1 п г с "ћ с1еп 1)е8ро!еп уоп 8егтГеп Ег1е<1е ап^е(1) б а 1'а г 1 ћ Р. (1 г.: Рат&ку, стр. 52.

— 135 —

Андра ОдавнЛ — 0 цел.н коју оно друштво постиже, нећу да говорпм Она је позната довољно. Нагласићу само да ми морамо да дамо помоћ јер је апгажована овде и наша част и, јер смо и ранијих година давали. Мн треба, господо да водимо рачуна и о угледу наш» општине и кад је општппа пожаревачка могла дати 1500 дин. колу јахача, треба тим пре да да општина београдска. Ја сам за то да се да, а ко.шко — то да се реши. Али мислим да нетреба силазитп испод 1000 линара. Соломон АзЈтјел — Ја мислим да би 1000 динара било много, али 400 доста је. Љуб. ЈовановиЛ — Уеићам и сам потребу да се да али како у партији на непредвиђене потребе пема в.пше кредита за овај цпл>, то, ако се може нека се реши да се да из Јштеда разШ1 х буџетских партпја. Овај случај даје ми повода да рескирам учииити један предлог, који, и ако истина лема непосредне везе с овпм, има ппак врло тесне везе с љпме Мени се чшш да би требало да се нешто ради и нађе лека овом стању створе ном, без наше кривице, од наших претходника. Ми не можемо целе године остатн оаако везанн у раду п да стојимо пред задацима, што пх има мо да остварујемо, забезекнути и ништа више, За то бих ја био мпшљења да се стави у дужност комисији која је састављала буџет, да проучп стање садањег буџета и да на.м каже каква излаза може битп. А ја не верујем да закон није предвидпо ма какав излаз. Ако баш не би бпло никаква лека, скупштпна је ту. па се и преко ње може што свршити само ваља знати шта се п због чега хоће. Мп никако не сме.мо остати овако, лишени сваког излаза. Лредседник — Ево одредаба V закону о оп штинама које говоре о свима појављеним слу чајевпма " општини а нарочито о буџету и издацима у опште (читај. Ђока ДимитријевиИ — Да ли може овде да помогне што Државнн Савет па да му се упути предлог? Марко Велизари/1 — При састављању буџета мн смо најпре предвндели све приходе па смо према истима саставили буџет расхода хода. Сад кад се од буџета прихода одузело 28 од сто прпреза, настаје питање, чиме да замеппмо тај прпход? Сазватн збор да опет ОдОћо!:еп ћ а 1) е."(')' Не би ли се из ових речи могло извести, ако не баш да је Вук имао у Турака деспотску власт, а оно бар, да је имао неко ниже звање у државној служби турској над Србима у Србији ? Прво зближење Вука ГргуревнЈш "са краљем угарским, јесте један врло важан историјски акт, који је имао судбоносних последица, не само по Србе у Угарској, који су у овоме човеку први пут после свога преласка тамо угледали, достојног потомка Бранковићеве лозе, веГ и по саме аспирације краља Матије на пољску и чешку круну, за које се надао да ће их моћи добити, захваљујући јунаштву Вукову и његових храбрих Срба. Породнца Бранковићева лишена милости краљеве још од онога сегединскога сабора 1.458. год., а такоће и добара својих у Угарској, први пут сада, преко Вука Гргуревића, ступа у измирење са Матијом. Онога, којн је од тога доба заузео био на угарском дврору место Бранковића, нестало је, на доста недостојан начин, једнога краља српског. Времена су мржње прошла. И сада су пријатељи поново могли један другоме стиснути прпјатељ(1) А11§еш. Т^еШпв^опе, В. III. одељак Оезсћ V. 8егУ1еп, 8. 445.

ГОДИНА IX

бри ова.ј прирез, било би доцкан, јер н кад бп га одобрио не би се могао уз порез прнкупити, других нзвора иемамо н онда на.м пе остаје друго но сачекатн нзо буџет. Раденко ДрагојевиИ — Ја мислпм да о заслузи тих установа нема шта да се говори јер су те прпзнате. И ми бп радо учппили помоћ и ове године какву смо н лане учипили, када смо имали 50 - 60 )00 динара кредита у партпји на непредвиђене потребе. А.ш сад нпје лако. Дошла је бнла после нас друга струја, друга врста одборника која каже: нећемо калдрму, нећемо нотпомагање приврде, нећемо осветлење пећемо ништа! и тн су људи смањили постојећу партију на 15000 дииара! Тиме су један део грађана задовољили и мн сад немамо могућно стн да то исправимо Ја држим дакле да и ово друштво и сва друга хуманитарна друштва, треба да се на ову годнну претрпе а до годпне боже здравља Лредседник — Ми морамо ла жалимо што смо постављени у немогућност да помоћ учинимо како би смо желели према задаћи коју ово друштво има. Но иошто потреба постоји а појављиваће се и нове то да ли би сте ви пристали д« учинимо предлог Државноме Савету и да му претставимо целу ствар н немогућност да радимо на нишим радовима, ако ово овако остане. И ако Државнп Савет реши по нашем предлогу: да се нови издаци могу чинити на рачун буџетских уштеда, онда да их и паређујемо. Ако би Савет донео оваку одлуку онда би смо имали да пазимо да буде у нстшш уштеда по поЈеднним буџетским партијама. Милутм МарковиИ — Треба.ш би у предлогу кој 1ј се буде слао Савету поменутн и ванредне приходе од старе вересије ако ови нису у буџету предвићепи. Председник — Вапредни приходи предвиђени су у буџету и нема се шта сад наглашавати Савету; једино, ако нриходп ти буду што већи, гоће бити боље. Никола X. ПошјвиЛ — У прошлој години био је буџет на непредвнђене трошкове 72000 динара и ја мислим да бн и то био довољан мотнв за Савет те да нам одобри кредит којн будемо тражили, кад му се каже да је сад само 15000 дин.

ску руку. Вук Гргуревић је, без сумње, био такав човек, који је изазвао ову прву поправку у понашању краљеву према Бранковићима; којиједао наслутити сва она јунаштва, којима је доцније овековечио своје име и име својих земљака. Срби у Угарској без сумње су овог тренутка, угледав пред собом импозантну личност, па још и потомка своје старе династије, били најсрећиији и најрадоснији. Ако им је и била клонула снага и охладила се нада на боља времена, сада се наново иренула, букнула пламеном још веће радости, још већег одушевљења за своју ствар. У Вуку Гргуревићу су сада они концентрисали све своје леие нланове; он пм је сада био њихов идеал. Очекивати је било само, да ће га Матија ирогласити одмах за деспота над свнма угарским Србима. Ади тога још није било. Краљ се бојао, као што смо напоменули, концентрисати снагу српску у једној тако важној личности, али ће га на то најзад нагнати много доцније, незгодне ирилике. Давши му <Јланкамен за обитавање, краљ Матија овог пута уздиже Вука само до на степен угарског магната.(') поставивши га још уз то за војводу његовнх (1) Н о I! а к о I! и ћ С т : Последњи Враваоии.Уи, < тр. "0-