Beogradske opštinske novine

БРОЈ 32

- 137 —

ГОДИНА IX

А. ОдавиИ — Да ли јс који .чпотекар олтужен што јс покушао д.ч на рачун општинс више наплати? Ђ. ДимитријевиИ — То су случајнс по грешке. А. ОдавиА — Шта погрешке ? Председник — Стапљам на гласање ову ствар (настајс гласање). (После гласања). Гласала је всћнпа за 200 динара.

Састанак држан 3. Јуна 1893 г. Предс.едник. — Пошто има довољан број од■борника отварам седннцу Молим пас да чујете записпик последњег састанка. (Секретар прочита). >Има ли ко да лриметп па овај записник ? Соломан Азријел — Тамо у решењу за преглед рачуна општннскнх стоји да је решено да суд учиин дал.е што треба. Ја мислим да је одбор донео решење да се то да адвокату да он тужп оне који су учипилн иадатак Председник. —• Прочитајте још једанпут тај део запнсника, Секретар. — Проччта. Милутин МарковиИ. — Решено јо да адво кат предузме што је потребпо те да би се от шочело потребпо исле^оње против криваца. Председник — Има лн још ко шта да примети. (Нема) Марко Леко — Молим да се прочнта још једанпут опај део о ванреднпм трошковима. Секретар — Прочнта. Др. Леко. — Мени се чипи да нпје тако решено Председник. — Ја сам вам рекао да је утрошено све што је на ове трошкове одре! ( ено, и да се непрестано појављују нове потребе, Ово јс гштиње дошло поводом оног захтева «Кола Јахача" и ја сам рекао да нема другог начина него да гледамо да штедпмо на другпм партијама н уштеде да пренесемо на гтртију непредвиђенпх трошкова а за то да се тражп потребно одобрење.

Мика БанковиИ. —- То је најбоље решење, другог пута нема па да се нзвучемо из тог стања у кеје смо запали. Председник. — Још пешто што бих могао да вам кажем у прплог овоме н то, што сам данас дознао Још у јануару месецу донесена је сличпа ОЈ.1)ка за повећање партаје на непредви^епе трошкове, са.мо нису решили да то треба да одобри Државнп Савет. Ја кажем да је овако решено, а ово сам рекао да објасним који.м је п)тем дошла ова одлука. — Немате ништа више на запнсник да приметите ? (Немамо). Усвајате ли записник ? (Усвајамо). Мика БанковиЛ — Хтео сам да скренем пажњу господипа председннка на комисију која надгледа калдрмисање у београдским улицама. Улица од Гранд Хотела опрапља се н калдрмише се земл.ом, н.(где не видех неска Тог нема нигде у свету. Питао сам ко то нма у рукама, и рекоше мн општина. Ја то не могу да разумем. Кад оскудевамо у песку, не треба онда ништа да радимо. Тамо се земљом калдрмнше а овамо наређујем гра1)анима да сваки дан чисте улице. Тако се и у Ломиној улици ради. Тамо има 10 до 20 кола земље Пнтах, шта ће то, и рекоше мн : калдрмишемо улицу. Пои 7\ Каиетан СиасиЛ — Зл то је одговоран грађевпнскн одељак. М. Банковић. —■ Ја пе знам ко је, али председпик је глава па нека надгледа. Председник, — Добро, Ја ћу узети ово да извидим шта је, п да наредим шта да се ради А. ОдавиК. — Госнодо. Можда вам је познато да је, кад се полпција снремала да нас избаци одавде, било н општинских чиновника, којп су као оцштински чиновници потписали не поверење општини, и не само да су потгп.салп, него су и самп купилн потписе Један такав чнповник купио је потписе и у кавапи код „Па риза" где се Случајно десио бно секретар Свп локосић. Он реФерише ову ствар председнику и председнпк отпусти чиновника, којн је бно хонорарпи чпновппк општнне. Да Је само потписао неповерење Ја бнх разумео, рекао бих мила му је државна служба, али оп је ишао и даље и купио потпнсе. То значи да такав човек нема вере у нама п данас тог чевека прима председ ннк поново натраг у службу. Ако председник није водио рачуна о својој части, требао је о

нашој, ту је моја част у пнтању. С тога тражим да се таЈ чиновник одмах отпусти из службе, а ако он и даље остане опда ја нећу да останем овде. Тај чиновник је г. Бешлић шсф статистичког оделења. Председник. — Ја ћу да вам на ово пнтањо одговорим и да вам објасним како ова ствар стоји. Ја сам затекао за шеФа статистпчког оделеља неког Димитрија Николића. Пеколико пута обилазио сам статистичко оделење п видео сам да тамо нпкад не долази тај Николпћ, Тражио сам да поднесе нзвештај и видео сам да он сматра да то нпје нужно да чипи. С тога сам га отпустио. На место њега узео сам Бешлића и ако је он нотппса: неповереницу за то — што налазим да је способан човек за овај рад, а оп је мени дошао лично п извинио ми се за то, што је морао да потпише неповерепицу Ја сам му рекао што је било бпло, ја тражим рад. Да г. Одавик а и остали не мисле да сам то учинчо радн својих личнлх осеВаја .ја изјављујем и сад да је то потреба, била која у београдској општини тражн способне раденике. Што се нак осећаја мојнх тиче Ја сам њему показао како сам осећао. То зна и г. Одавпћ. Што ме је нагонпло да га узмим то је оскудица у способним лицима за те послове У осталом могу да кажем да је се све то изјалавило тнме што нисмо могли добпти одобрење ој онога којц је Вешлићу н пре дао да ради и по томе то место биће упражњено докле год не нађемо способно лице. (А. Одавић: Врло добро), а вас молим да пређемо на дневни ред Секретар чита молбу СераФнма Дабића хлебара, који тражи уверење, да је усљед регула ције вароши његово имање оштећено и да му је пуждан прекоредни зајам из управе Фондова. Председник — Ово је прва молба овакве врстс, која долази на мишљење пред одбор општипе београдске. Овакве ствари до сад је свршавао општнпеки суд; али најновнјнм расписом мипиетра пародне привреде тражи се, да оваква уверења и оцене не даје само општпн ски суд, пего и одбор општински. Оваквих молбн биће од сад више. Мо лплац СераФпм има кућу, има киФану на углу Крунске п београдске улице Тамо је за три метра откопана улица и њему јс имање доведено у неред, па и опстанак иман.а и рада поколебан је. То знамо н ја а и ви сви. Што се пак тиче навода о болести, то ми

би било пршшчније, него је пробила са свим на Д1 »у гу страну. Може бити, даје и сам султан знао, какви га непрцбојни бедеми чекају на обалама Саве н Дунава, од српских војника под Вуком, кнезом Павлом и Јакшићем, кад је послао војску на Херцеговину, која је тада, услед неслоге Херцегових синова, слабо била заштићена. И краљ се спремао на отпор. Појачавшн посаде у Београду и Јајцу, сам се с војском крене октобра месеца на Драву, да заустави Турке, ако би хтели упасти у Хрватску. Ну, дошавши до Загреба, није се смео упуштати у бој, што се морао брзо натраг вратити, да угушује неке хуситске покрете у Угарској,^) обећавајући папи, да ће идуће године сам потражити Турке на Хелеснонту (с!еп 8и11ап ат НеПевроп! зеЉвк аиГ/мхнсНеп). Султанова војска лако је могла побрати лаворике у Херцеговини, што ћемо на свом месту опширније споменути. (наставиђе се) ;

(1) Е п е е 1 v. Н. Ј.: А11 §ет. ЛТеШшкопв, В. Ш. одсек в-езсћ 'V. беглјеп, 8. .429.

зом Павлом Бранковићем, који се у свима ратовпма толико одликовао [својим јуиаштвом, да се ни мађарскн псторици не устрчавају причати о љиму читаве бајке. радо присвајајућп његово иорекло својој иародности, нрометнувши оно „кнез" у .„ктуе", а одатле и у Павле „ Еињижи"!..(*| Ношто краљ не прими султанове понуде о миру, изгледало је, да ће се још исте. 1465. год. отворити рат с Турцима, негде на границама јужне Угарске. Мухамед II. је цикнуо тада гневан иа Матију: „волим умрети, него ли дуже гле(1) II а б л е је био ч ист С р б и н, родон негде, по •свој ирилици из Браничева, из села „Киниз", по ВоиФинију. Енгел (III, 444.) вели, да је он био еин пеког воденичара, и да'је толико био Сназкан, да је оцу свом сам окретао мдин. Могао је, вели, једном руком дићи пуно буре вина, а оружаног човека носити у зубима. Бонфиније га зове А х а х-от угарско-царских барона. Кад нолази у бој, обично паше по два мача, и обојиМа сече непријатеље.' 11о свој ирилици, да је титуду кнеза, добио •од својих земл.акч, још док је био у Ср.бији, какав старешина народни. Значајно је за порекло Навлово, што сви готово пољски историци онога вј >емена нигде не зову Павла: „Кињизки", већ „Кнез". А тако га зове и иапа Сиксто Г г . у једном евоме писму од 1482. године „Вх^иШет вј&птсаз^ т1Ш гесеп1ет ујс1опат 31Љ Раи1о К п е з 1 о сорјагнт 1иагит ргае&с^о, сит Гаг ,1а еогит (Тигсагиш) 81га§е е* т!егпес1опе раг4ат." (Навод у Гласнику XXVIII, стр. 46. Стојачковић А.: Черте. стр. 10.; Рхсо* Е. Срби у Угар. I, 41, примедба под 2Ј.

дати Јајце и Београд у хришћаиским рукама"(') Иа лето већ су се са свију страна кретале турске војске према Угарској, а држало се, да ће тада на војну поћи сам султан. Краљ Матија овако јавља тада Млечићима, иозивајући их у иомоћ: „Послао је већ, (султан) напред неке своје четовође с налогом, да доње пределс мађарске, што даље могу опусте, н. у повратку Београд опседиу ; ови су већ пре неколнко дана у Србији око Смедерева станили се; њима ће до ког дана еам султан и његов најстарији син са осталом војском и целом масом своје силе следовати ; он сада намерава покорити Београд и целу Србију. (Види се, да се још не држи да је проиала цела Србија док је Београд у хрипгћанским рукама), а за тим тврдињу Јајац и Босну; јер он вели, да му се не мили живети, ако за кратко време ове две тврдиње ие освоји, од којих ће му прва бити врата у Мађарску, Чешку и По.љску, а друга у Далмацију, Пстрију, Италију и Иемачку."(-) Али овог иута султанова војска није се кренула иреко Србије, где (1) 8тдс1к1 а 8 Т.: Роуј. ћгуа!.. кљ. I. стр.'636. — Ове речи Е нг е л мећеу ус.та „смедеревскоМ војводи". ('А11гет. ЛУе11Мв1.опе, В. Ш. стр. 429). (2) Гласник срп. уч, др. ки>. V. стр. 190 — 191.