Beogradske opštinske novine

БРОЈ 37

— 177 —

ГОДИНА XI

САСТАНАК ОДБОРЛ ОПШТИИЕ БЕОГРАДСКЕ Држан 8. Јуна 1839 год. (по СТЕНОГР. БЕЛЕШКАМА) (СВРШЕТАК) Ђока ДимитријевиК. — Ја се пе слнжем са разлозима г Вулковића. Комисија је оцсјшл.ч , да ће б.ити користи од тога за Београд. а н ја то увиђам и с тога држим да би требалп тај предлог вомисиски да усвојимо. Меие једино буни 41. тачка јер кад бч баш прода ш за 16000 дин. мп ћемо за 4.1 год. ко лико траје уговор да платнмо -Оо 000 дпнара друиппу. Зашто ми да се одречемо тога? Општина београдска има^е свакако више људн јер 1>е се Београд увеличати, н према томе би(.е и већа корпст и ја 1>у битп с тога за то, да се овај нредлог компспјс нрими, али само нисам за то, да се одречемо прапа које пам уговор даје Марко ВелизариА. — Ја сам ч уо да друштво сем овога нитан.а о елсктричном осветлењу, тражи продужење рока за свршаван е трамвајске лпније до Топчндора н неке измене у Јшдовршеним лнниЈама. Ирема томе ја мислим, да би најбоље било да ми ова дпа питања спојпмо у једно питање о освстлењу са питањем о трамвају. Оба ова нптања треба да решпмо тако да буде од ко ристп п ошптпии и друштву, и то овако: Они су са радом на трамвају изостали, па за то траже продужење рока. Ако бн се од љих захтсвало, да онп одмах изврше оно нашто су се уговором обвезали, опи то ие би могли изнршити н дужпи би били нлаћати општини уговором нредвпђсно казпн. Да не би тога бпло ја би прсдложпо да друштву нродужимо рек за трамвпј не до Нсвембра месеца колико онп триже иего до Априла месеца 1984 год-, а за овај уступак тражио би, да они по прсдлогу комиспје замепу 600 си алпца, са1Е0 пламених лампа и да им се у накнаду зато да само 2000 дин. годишње. Писам за предлог ксмиоије за трамвај, да за Топчидерску липију зпмени електрицитетом, јер би то зн 1чило тражпти од друштвм опо, што јс пемогуће, кад знамо да подигнутом централом пе М01 у чолпку спагу производитн. Сем тога не треба дозволити, да онп напусте трамвајску ли нпју кроз дунавски и палилуски крај. Овим начипом, било би више користи за општину него за друшво.

Раденко ДраговиК. — То друштво радн већ на томе послу 1 '/ 2 год. дана и ја нс видим да је оно што урадпло у Београду, сем што је понамештало неке дпреке, а сад наједаппут тражи. те да пзмени некс чланове уговора, те неко нла1|ан.е а ми не вндимо да је друштво оспетлпло ма једну улицу. Ја мпслим, да рад треба да се ночне и кад ми то видпмо, зна^емо да ли што треба нзме питп илп доплатитн, али данас кад још није ни једна улица осветљепа, да се одступа од уговора ја не налазнм ннкаква разлога за то и с тога сам против тог . Мата Јованови/1 — Господо, питање о трамвају п питање о елеккричпо м осветлењу то су два пнтања, која су засебиим уговорнма регулиснна и не могу се заједпо третиратп како хоће г. Марко. Мп овде п.мамо всчерас да расправимо пптање, односно извесне замене у електричном осветлењу, а што се тражп но уговору о трамвају, то јо засебна ствар Ја свакако држим, да би корисније по опнггину било да још сад изврши ову замену ла.мпи сијалпца са нламеипм лампама , јер би то сада ошитпиу јеФТиније коштало, него доцније. Из рачуна, који је г. Станојеви11 сад овде изнео видим , да је комисија годишн.ину свсла на минимум, п ја би се сложио с тим, да ако друштво пристане па то, што је комисија предложила, да се учине онн уступцп, а ако но при стану на то, онда нека се вршп онако како је у уговору стављено. Соломом Азријел — Ја просто пе могу да разумем шта ово друштво тражи, да се ламие сијалице замене пламеним ламнама. Мч још пн смо ни виделн те спјалпце, те да зпамо да ли ваљају илп не, с тога ја држнм, да опи то предходно треба да ураде, па ако не па.ћају, опда, да пх замењујемо а пре не, јерја не могу пре да кчжем да нешто не ваља, што п пе постојп. Ја сам за то, да останс како је. Цредседник — Ја ћу само у пеколико да вам свратим пажњу, да је то питање бнло ггретресапо у одбору, да ли је за општипу корпсно, да ту ствар сад расправимо илп доцније ? То је питање изношено пред одбор н у седпици од 3 Маја т. г' оно је решепо, али се одбор уздржао да копачпо решење о тој стварн донесе, док не прибави још пека дага. То је решење гласило:

„Да се решење пре извршења поднесе одбору и т. д (чнта), а то је била реч о тој замеии, да лп јо боље да се учпни сад и.ш доцннје п онда је по мишљењу комисије усвојепо такво мишљење а остало је, да се види Н1та ће коштати та замена сад. Све што се сад има решити то је, пристаје ли одбор на ту цену илп не ? Др Ма.јжо Леко — Кад је одбор у начелу о тој замепи решио мислило се , да ће нешто моћп да се уради без нарочпте накнаде , пди у крајњем случају, ла се друштву накнади трошак за већ памештане сијалнце. Али како се сад из нзвештаја надзорпе комисијс пиди , да је опшгина дужна да да и извесне накнаде друштву то мислим , да Је боље да останемо при старом угосору, а ако друштво пристаје ту и мену да учини без икакве накнаде онда добро, инач не. Узгред да напоменем, да сам н у своје времо доказипао, да за улично осветлење нпсу сијалиие Онда писам нмао среће, да се мој пред лог усвоји. Истина нисам ии за пламене тмпе, због блештећо светлости За сијалице потврђује се дакле да је моје одбачено мишљење било коректно т. ј да сијалице нису за уличво осв^тлење. Милан Еаиетанови^ — Пре него што је прављен овај уговор, бнла је одре^епа једна комнсија, која је направила програм, по коме 1>е да се уведе електрпчно осветлзње у Београду. У тој комисији бпо јс и г Деко. Расписат јо стечај у нашим н страним новинама п ту је било јасно казато, да ће бити 1000 спјалица и то лико пламених лампа. Дакле г. Деко, кад јс био ј тој комиспјн ои је требао онда да каже, да је он са свим против сијалица. Онда је о томе требало говооити, а не сад пошто Је то уговором већ утвр !)ено. Др. Марко Леко — Факт је да сам бно члан комисије али сам био против електричног осветлења. Милан КакетановиИ — Главно јс, да сте билп члан, и да сте потпнсали онај стечај за 1000 сијалица. Др. Марко Леко — Као противник елетрпчног осветљења нисам могао утицати на то, како да се стечај распнше. Вило је од мене позванпјих који су се требали о томс бринути

полит Калевит, који је на позив Ђорђев дошао у Купиник: јер је тада Србима и требало више образованијих, внших свештеника, за чврсту одбрану православља од католицизма, који јога тада поче по мало помаљати своје оштре црне зубе. (') Даљи живот бившега деспота Ђорђа припада црквеној историји, а ми сада констатујемо само: да је после Ђорђа. наследио српски деспотскн престо млађп му брат Јоваи Ст. БранкоаиИ. Ожењен кћерју војводе Дм. ЈакшиКа, деспот Јован могао је имати, кад је ступио на деспотски престо 38-40 година. Посланик млетачки на угарском двору, Севастијан Ђустинијаније, који је За Јована много распитивао и интересовао се, хвали га у једном извештају својој влади, као човека врло храбра, лична, „да може дићи до 2 000 лаких коњаника, да је велики властелии над Србијом, која је потчињена круни угарској, и да ће о Ђурђеву-дне доћи на сабор у Угарску."( а ) (1) Е п § е 1 V. Н. : А11§'. Д?е1Шк1;огхе, В, Ш. одсек бевсћ. л г . 8егу. 8. ч52. (2) Н о в а к о в и ћ С т. (по Макушеву1: Носдед. Вранковићи, стр. 72. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

играгае вигае улогу Змај-деспота Бука. Јер оно јако истицање и учествовање кнеза Павла у свима иоследњим борбама с Турцима дуж обала Саве и Дунава, и неспомињање десиота Ђорђа, без сумње је значајан појав у животу ондагањег народа српског. Па можда је то и узрок скоре иромене на деспотском ирестолу. Зна се, да деспот Ђорђе није све до смрти своје уживао звање српског деспота. Може бити, осећајући сву тежину одговорности, коју је са тим чином на се узео, а уједно разумевши и свој тежак ноложај, да није у стању играти улогу Змајеву међу својим сународницима — највише је имао разлога, да се деспотског звања одрече у корист свога мла]јег брата, и да свој мирни и тихи темпераменат посвети на службу Богу и вери православној. Истина, животоиисац Максимов, друкчијенам објагањава узрок те промене, да је био у несвргаеном, или свршеном, али наскоро несрећно раскинутом браку деспотову са краљевом сродницом Јелисаветом — за коју се јога и не зна, да ли се бага и венчала за Ђорђа, или не. Али и поред свих тврћења г. г. Руварца и Новаковића, који и сами нису с тим шггањем

иачисто, ми остајемо лри своме: да су то све летописни украси, и да ћемо у томе иитању јога дуго, може бити, лутати само ио области хипотеза. Кад је пак деспот Ђорће оступио с нрестола, не знамо тачно. На повељама, на којима су за његова деспотовања потписивалн се и брат му Јован и мати Ангелина, последњи нут се налази потнис њсгов као двсмотсс Кавс1ае, г. 1496. кад су браћа дала Хиландару неке милостињеШ) Већ на доцнијој дииломи манастиру Свигмену (Свимент.) од 23. јула, 1499. г. налази се иотиис само брата му Јована као деспота, и матере, без неговога имена: ,милостиеју божиеју госиогја де< иотиц% Ангелина и син наш милостиеју божиеју деспот И оан ", одакле се види, да тада Ђорђе ннје био вигае десиотом, и да се морао закалућерити негде у мс1)у времену година 1496. и 1499. Витковић( 2 | од некуда дознаје, да је бага: „1497. Ђорђе Бранковић уступио деспоство брату своме Јовану, закалуђерио се и под именом Максим постаде митрополит". Њега као и више других Срба у Срему закалућерио је софијски митро(1) М 1 к 1 о 8 с ћ 1 с ћ Гг. <1г : Мопшиепи БегМса, р. 542. (2) Гласник сри. уч. др. кш. 67. стр. XXX.