Beogradske opštinske novine

БРОЈ 38

— 181 -

ГОДННА XI

онравке возова општинсвих, вовачво-коларсви рад. XIV. На дап 25. Октобра од 2—5 сах. по подие, — за даваи е иод завуп оправве возова општинских , сарачво-тапегарсви рад. XV. На дан 27. Овтобра од 2 — 5 сах. по иодне, — за давање иод закуп нодкивања коња пожарие чеге и воиова рабаџ. општип. возова. XVI. На л,ан 28. Октбра од 2 — 5 сах. ио подпе, — за давање под завуц оправве рабаџ. онштинсвих возова. XVII. На дан 1. Новембра од 8 —12 сах. пре подне, — за давање под завуп нлаца општинског више чесме „вњагиње Љубице". XVIII. На дап 1. Повембра од 2 — 5 сах. но подне, — за давање под закуп I и II. пећине у таш-мајдану. XIX. На дап 2. Новембра од 2 — 5 сах. по подне, — за .давање иод закуп чншћења пијаца у вар. Београду. Погодбе о овим завупима могу се свавог радног дана видети у каицеларији рачуноводства. Ко жели ма шта од овде изложених права узети нод завуп, нева означеног дана дође и лицитира, пошто положи прописапу кауцију. СБр. 12.755 -- Из ванцеларије суда опш. града Београда, 14. Августа 1893 год. у Београду. По шго на дап 2 ог обог месеца, није био довољап број лицитаната. — то ће суд општиае града Београда, држаги другу јавну усмепу лицитацију на дан 24 тек. месеца од 2 — 5 сахати по подне, у канцеларији рачуноводства овог суда за набавву 25.000 килограма мевиња, за изхрану волова рабаџиских возова опшгине Београдсве. Кауцију полажу српски грађани 200 дип. а сграпи дванут толико у готову новцу или српско државним напирима од вредносш

не потпадаше под влает сремскога деспота, сад се по свој прилици сјединио са деспотовим Србима, и организовао једноставнију а компактнију масу. Јована, као деспота над свима овим Србима признао је и сабор од 1498. г. с обвезоМ; да у случају рата даје држави мађарској један бандеријум од 1 000 кон.аникаС) (Чл. XXII. уг. зак. (1е8ро1,п8 аи!ет есрхкез тШе с1аге 1епе1)1игг). За време првпх година деспотовања Јовановог, јужне границе мађарске краљевине биле су од Турака ва миру. Јер је још г. 1495. краљ Владислав израдио, преко свог посланика Лвтра МоровиИа, од султана мир на три године уз повољне услове.Р) Турци су се тада окренули на Млечане, са којима су водили борбу и на суву и на мору, са променљивом срећом. Тек почетком г. 1500. Млетке буду принуђене замолити хришћанскс владаоце, да јој помогну савладати Бајазита. Начини се савез Хришћана, у који уђе и краљ Владислав. Напад је био управљен на Босиу, где јеврио народни покрет, што ћемо ми на свом месту ви-

(1) Стојачков и ]> А.: Черте итд. стр. 12. — Р1 с о Г Е. (Павловић ст.). Срби у Угар. I. стр. 4в. (2) Ргау: Аппа1е8 г. Нпп§. е^с. IV. р. 268. Ј о п <Ј инч «'1 Шв*. 4е 1' ешрда о!1;отаа, р. 196.

Услови о овој набавцп могу се видсти сваког радпог дана у капцеларији рачуноводства. Ко има вољу примити се ове набавке, пева означеног дана дође и лицитира, СБр. 11473 — Од суда онштипе града Београда. 7 Сетембра 1893 г у Београду. Суд оншгине Београдске, држај.е па дап 23 Септсмбра тек. год. (Ферталну лмцитацију па набаику 696 мегарских хвачи букових дрва, за огрев својих канцеларија и основпих школа а за рачунску 1894годину. Оферти имају се означепог дапа до 12 сахати тре подне поднети председавајућем судији овог суда у затвореном коверту, а снабдевепи таксеном марком од 10 дин. Кауцију полажу српски граћапи 1800 дип, а етрани дупло, у готову или српскодржавним папирима од вредности. Оферти ће се отворити исгог дапа у присуству попуђача. Погодбе о набавци овој могу се видеги сваког радпог дана у ванцеларији рачуноводства овог суда. СБр. 14662 — Од суда опппине града Београда 8. Септембра 1893 г. у Београду. Пошто одбор оншгине београдске није одобрио држану лицитацију на. дан 1 ог тев месеца, за пабавку 25.000 кгр зоби за исхрану коња пожарпе чеге, — то ће суд огиптине београдсве, одржати другу јавпу лицитацију па дан 21-ог овог месеца од 2 — 5 сахати по подне, пред каФапом вод „Босне" па Сави. Кауцију полажу срасви грађани 600 динарз, а страни двапут толиво у готову или српско-државним папирима од вредности. Остале погодбе о овој набавци могу се видети сваког дана у канцеларији рачуноводства овог суда, а и на сам дап лицигације. дети. Овде да наведемо један докуменат, који нам врло лепо илуструје расиоложење српскога народа под Турцима пред почетак овога атака здружених Хришћана. Маја 11. г. 1500. пише Ђустинијаније својој влади, о разговору што га је имао са угарским послаником, који је ишао био султану. „Осим свега, угарски ми посланик причаше, како су му док се још у турском стану бавио долаЉли многи Хришћани, т. ј. Срби, Рашани и други (8ег\-1аш. Канск) п! е! а1гег1 »гОхНгЈ г!е1 Тигсо) поданици Турчинови, иа му говорили: „Шта стојите и шта чините те не долазите одмах сад противу овога цара, да ослободите народ хришћански од невоље и робовања ?! Ми волимо далеко више сви да помремо, него да у оваком ропству више живимо! Јер не само што нам све, што хране и имања имамо, узимљу него још хоће и десетак од наших синова, отимљу нам кћери наше да се њима пред нама наслађују, а ако се противе терају их бојем да вољи њиховој служе, и иајпосле отимљу нам и жене наше на очи наше. С тога, тако вам љубави божје, дођите ви Угри сувим, а Млечићн морем, да нас ослободите од толиких нсвоља. И боље је за вас да пре изгинете, него да ова-

Ко жели примити се ове небавке, нека озпачепог дана дође и лицигира. СБр. 14.472. — Од суда оп ппине града Београда, 16 Септембра 1893 године у Београду.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРДДСКЕ Држан II. .Јуна 1893 год. (по СТЕНОГР. БЕЛЕШКАМА) Председник — Ношто има довољан број одборника отварам седницу. мо.чим да чујете заиисник (Секретар црочита). Има ли ко што да приметп ? (Нема. Усвајате ли прочитани записник ? усвајамо). Председник — Сад је на реду да свршимо с питањем о електричном оспетлењу и нонули друштва. Ви знате да се у последњој седници одборској водио разговор и да је одбор одлучио да се о томе данас донесе решење. Вама је позмато у чему Је ствар, др>штво је јавило општини како,ако општина жели да учини какву замену да то учипи сад. 'Го питање одбор је упутио комисији Она га је проучила и изнела пред оабор да је за општину корисно. Еомисија је за тим овлашћена да прорачуна хоће ли и колико то коштати општину. Комиси.ја је проучила то питање и нашла да би ову замену прсбало примити а за то дати друштву 5000 дин. гоа. и одрећи се права, које је предвиђено у члану 41 угоеора. Поводом тог питања које је во1)ено овде започео се разгопор о томе да лн треба, да при мимо ту понуду или не. Међу тим о томе је донето решење и сад треба, да се ствар сведе на то, да се види: да ли је замена снупа или не, јер је решење о замени донето а сад остаје да се каже је ли скупо или није. Марко ВелизариЛ — Ми смо прошлог пута толчко о тој ствари говорили да не би требало дал.е више ни говорити него да се гласа. Ну како има у овој седници чланова, којп у прош лој седници пису били, ,ја би молио г. ЕапетановиКа, да још једном објасни како стојп ствар, па да одмах пређемо на решен>е. Председник — Ја сам саопштио мишњење комислје. Комисија је правила рачун и она преллаже одбору да би ову замену могла општина

ког бедног стања допаднете!" И многи од ових људи (Срба), који служе султана као војници, код нас нико ие могаше чути, говораху ми: „шта стојите и шта чекате; а што не ударите на овога цара ? Та ми сви, чим би се само две војске поставиле једна према другој, окренули бисмо се, да се боримо за вас." Овако красно расположење Срба и под Турцима за ослобођење домовине, без сумње није било непознато ни десиоту Јовану, кад је највише наваљивао на краља Владислава, да уђе у савез с Хришћанима. Будући тврдо уверен, да ће илод тога савезнога ратовања бити сјајан, само ако се успе оружати добро сву војску, и иодићи потлачене Србе на устанак, деспот Јован понуди г. 1500. Млсчанима да ће уз њихову помоћ наоружати до 1 000 пешака, и 1000. коњаника све самих Срба,(') с тога нека му пошљу новаца, како би могао спремити и своје саплеменике под Турцима на општн устанак. И не чекајући на одговор лукавих Примораца, који у оваким ириликама увек воле дуго да већају а ништа да не одлуче, он пређе 29. јула 1501. г. — како бележи Ђустинијаније — Дуиав са свом (1) КаЛ ји§'Об1ау. акае!. књ. VIII. отр. 77.