Beogradske opštinske novine

БРОЈ 39

ли који друг па и цео уговор? И ја би волио, да комисија каже: за ово пове!»ање, које ће бити десет пута веће тражи се толико повећање годпшње ци«>ре за осветлење, па да то решимо. него ли да дајемо накнаде у укидан.у појединих тачака у уговору. Ја сам за то, да се понуда друштвена понововрати комисији те да опа оцепи колико да се у новцу илаћа, алн да се уговор ие дпра. Пои Таса Каиетан-СаасиА — Врло бн рђава практика била, кид бн се >говорједан, који још није почео да се извршује, почео да крњи и то, могу слободно рећи, нч штету општине, јер жртва, коју тр;1жи друшт^о, з.иста јо зиатна, кад се узме у обзир број годпна, за које уговор важи и за колико би општина имала хаспе. Давати и поред тога друштву неке накнаде, то би била дупла добит за друштво а дупла штета за општину. Ово што рече мој поштовани друг Одавић, врло је умесно. Ако ми још сад у почетку пашега рада почнемо да крњимо уговор, ко зна, шта ће од њсга остати, нарочпто ако би дошли л.уди, који би хтели да се играју с интересима општине. За та сам мишл>ења, да комисија опет проучи то шгган.е, па да ако буде потребно учиннмо и веКе жртве у новцу а да не дамо да се крњи ма и једна тачка уговора. Никола ВулковиК — Трећа је седница, како се о овоме говори, а ннкако се до резултата не долази. Штудирајући мало више то питање, ја сам увидео, да смо се доста удадлцц од правЦа* у коме треба да се реЈГава. Овде је друштко покушало да чл, 19. уговора протумачи онако, како је за њега корисно, а не како он мора да се разуме. Молим, да са прочнта тај члан, па да видитс. (Г. Љуба Јовановић чита тај члан, који Јоворн о замени лампи сијалица пламеним). Ја дакле, господо, разумем, да је опшгина по овоме члану дужна да накнади друштиу материјал утрошеии око инсталације и замене сијалица пламеним лампама и рад око тога, али нпкако и рад око одржавања. С тога рачун од 26 хиљада динара нема нпкакна оправдања, а тако исто нема места ни накнади од 100.000 динара, о којој је било речи , јер ће они, 1»ј капитал који утроше урачунати општини кад буде предузеће откупљивано; а разуме се, да имају права да наплате и интерес* на тај капитал по споразЈму. Иамера је друштва, дакле, јасна у томе, да онп хоће да се тај члан обори. Шта се меие тиче, а и свију вас, ја мислим да смо свн за боље осветлење, аш то осветлење да се постпгне у границама

у Турску, јер краљ Матија Корвин хтео је њих иовести собом". Од ослобо1)ених области босанских састави Матија две бановине. јајачку из доњих крајева са главним седиштем у Јајду; и сребрначку од војводине Усо^зе. са седиштем управе у Сребрнику. Прва бановина имала је да брани Турцима улаз у Хрватску, а друга у Славонију.^ 1 ) Херцег Владислав добије од краља, за учињене услуге, град Веселу Стражу, са целом жупом Ускопљем; а град Прозор са жупом Рамом. Матија га још као и сина му уврсти у ред угарских барона, с тим да га потпомаже у ратовима, кад их год у овим крајевима буде водио с Турцима. А врховну управу над целом освојеном Босном повери Матија одличном хрватском великашу Мирку Заиољи, поставивши га доцније и за бана хрватскога, те тако усредсреди одбрану тих блиских земаља у једне крепке руке. Остави затим у Јајцу и осталим градовима јаку посаду, па се врати у Будим, водећи собом и заробљене јајачке Турке,

(1) К1аЈ1с Уј. : Р оуј . Вовпе, стр. 341 — 342. — 8шј!Нк1а8 Т.: Роуј. ћгу. Књ. I. стр. 633—634. — Н а ш т е г V. Ј.: Оезећ. <1. озт. Ке1сћез, В. I. 8. 480—481. — Ј5 п& е1 v. Н. Ј. : А11§. ЛУеНМз^опе, В. III. одсек везсћ. у. 8егу1еп, 8. 427—428. — К а 1 о п 1: ЕрНоше сћгопо1о§. 1 II. р. 408—409.

— 189 -

уговора и за накнаду која је умерена и која има своје основице у уговору. С тога бпх ја предложио, да се изјави друштву, да се прима боље осветлење но с тим, да се чл. 19 задржава онакав, како он гласи а не, како га друштво тумачи, и да ће се друштву плаћати интерес и можда н ануитет на утрошени капптал око ове замене чрц набавци матсријада али ннкако и за одржање предузећа. Др. Марко. Љко — Г Вулковић је погодио, да је главно тежиипе овога питања н у томе како ће се чл IУ. уговора сматрати. У овоме чламу стоји, да општина београдска може, ако хоће велике лампе да употреби место малих и обратно. И повластичар је у том случају дужан, да на чове лампе троши онолико електрпчне енергије, колико је требао да троши на оне, које замењује. Трошкове, око те замене има да поднесе општина, н ништа више. Ако иак нема, да се изврши никаква замена као што је овде случај пошто сијалпце нису још намештене, онда нема се шта доплаћнвати. Општина плаћа концесионару само за осветлење а не и за инсталацију) Исто тако ако у новпм пламеним лампама има да се потроши исто онолико електр. енергије, колико |е потребно било за пројектоване сијалице, онда п у том случају према уговору, није општина дужна никакве накнаде да даје друштву. По себп се разуме да н о уступању чл. 41, не може бити говора. Председник — Комиспја је своје мишљење предложила друштву, међутим друштво сазнав за то мишљење, 5. јуна упутило је акт комисији, по коме је комисија 8. јуна донела овакво решење: Надзорна комисија за електрично осветлење, на свом састанку претресло је и примедбу српско француског друштва, односно замене лампа сијалица нламеним лампама, и решило је да и поред тих приме^аба, остане при свом ра ни.јем решењу, т. ј . да се годишње повећа сума плаћања осветљења од 80 на 85000 динара а да се укине чл. 41 и 42 уговора, међу тим, чл. 23. да остане у важности Марко ВелизариЛ — По захтеву г. Марка Лека да нам друштво без накнаде замени ополико светлости у ламнијонима колнко нам даје у сијалицама, упоредивши цене за светлост што добнјамо од једне лампе и једне сијалице на један сахат, изашао бп овај рачун: свака се лампа плаћа за сахат 0-40 дин. и сијалице 0.03 дин.

да му увеличају крунидбени тријумФ 29. марта 1464. год. Алн са овим није свршено ратовање око Јајца. „Ја сам учинио почетак, те се сад може лакше лек пронаћи за рану, која је задана хришћанском свету, тиме што је пала Босна" пнше краљ Матија папи, жалећи му се, да му оскудица у новцу није дала даље продужити срећно ратовање. С тога се сада папа озбиљно потруди да европске владаре покрене на крсташку војну, спремајући и сам велику Флоту. Али од свега тога не би ништа. Времена крсташких ратова су већ прошла била, те је и овај покушај ревноснога Пија II. само један жалосни знак опадања вредности папских опроштајница грехова. Због тога напрасно умре 15. јула 1464. године.^ 1 ) Међутим у Босни је у то доба већ у велико пламтео ратни огањ. Пад Јајца и већега дела Босне дубоко уједе султана за срце; те се чим грану пролеће 1464. г. крену к Јајцу. Са 30 000 јаничара, снабдевен свима ратним потребама, појави се јула месеца под самим градом. Почне га опседати, и тући му бедеме из великих топова, које испод самих зи(1) 8шјс1к1а8 Т.: Рот. Нгуа! кљ. 1. т.рсбЗб.

^ ГОДИН А XI. кад се то подели добијамо број 13, а то значи да једна лампа вреди колико 13 сијалица. Сад кад 600 (сијалица) поделимо на 13 добили бн бро 46, то значн да би нам друштво морало без накнаде заменнти 600 сијалица само са 46 ламапа, док нам оно нуди 130 ламапа и за то тражи накнаду. С тога не слажем се са захтевом г. Марка већ са г. Вулковићем, — Друштво мора или да нам сврши посао, до 3. Августа, (јер видим, да оно свдки дан намешта нове сијалице) или да пристане на наше погодбе, за ову нзмену због које смо у погодби. Ако мн узмемо то, што је г. Вулковић казао, да ће друштво коштати замена око сто хиљада динара, онда бн ми друштву рачунавшп 6Ј° интереса имали да плаћамо годишње свега 6000 дин. и 1000 дин. амортизације, што бп чпнило 7000 дин. Ми би дакле могли друштву одговорнтп, да смо во.чш да дамо 7000 дин. годишње соега на уложенп капита .1 и на амортизацију п ништа више. Не пристане ли оно на то, онда нека сврши посао у уговореном року. Председник — Кад је већ реч о року онда је место, да вам прочитам једно писмо од друштва, које смо добили вечерас, којнм тражп, да му се призна продужење рока због тога, што је у преговору са оиштином нзвесно време продангубљено (чита писмо.) Др. Марко Леко — Рачун г. Марка Велизарића аогрешан је; г. Марко изгубио је из внда, да је члано.м 17. уговора, регулисан однос из међу великнх и малих лампи. По том члану једној пламеној (велнкој) лампи одговарају 6—7 сијалица а још кад се узме у рачун, да нам се сад не пуде пламене лампе од 1000 свећа, већ слабије онда п за такви број сијалица имамо права да тражимо једну такву слпбпју пламеиу лампу. Однос између малих и великих лампа, који се из овога рачуна може извести, такав је отприлике и у новој понуди за замену и према томе за ту замену, на основу уговора, нисмо дужни никакву на1 наду друштву да плаћамо. (Чује се: да се стави на гласање.) Андра Одави/1 — Ја сам се у своме говору оградио и казао: да мн није иознат рад досадањн ни комнсије ни друштва, тпч пре, што нисам био у седницама у којима је ова ствар објашњавана, Ја сам мој говор свео на то, да

дина лијаше. Великог везира Мухамедпашу, пошље да освоји остале градове, који се Матији беху предали, а сам продужи опсаду Јајца. Своју војску иодели на три реда, у сваки ред стави по 10 000 људи, јуришајући тако на бедеме. кроз тоновима отворене бреше. „Сваки дан бивао је јуриш по неколико пута, а обећавао је султан и велике награде својим јаничарима. Дубоки подземни прокоии дигоше најзад неке делове зида у зрак, а неке опет топови развалише. И жене и деца и сваки живи, рмзмахао је руке, да се зидови испуне и однепријатеља одбране. Већ се један јаничар успе на бедем да развије султанов барјак, вргнувши мађарски барјак, док се један наш јунак с њиме ухвати и оба се у бездан стровалише. Већ се од мртвих телеса турских и српских јаме око града напунише, и засмрдеше, када, дође глас, да граду долази у помоћ краљ Матија," који је скупљао војску код Футога, кренувши је одатле к Јајцу тек септембра месеца. Из неких писама млетачкога архива(') дознајесе, да је краљ тек 11. септембра прешао Саву са 17 000 коњаника, 6 000 пешака и 7 000 крсташа.. 20 000 војника узме Мирко Запоља, и пође (1) М а к у ш е в А. у Гласнику срп. уч, др, кш. XVI (II одел.) стр. 161. и 162.