Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI

— 220 —

БРОЈ 43

Но и поред овнх цена моћиће друштво уговорити са претплатницнма нарочвте цене како за осветљење тако и за осталу употребу стрз'је. Овако уговорене цепе одредиће се према броју лампа односно према количини тражепе струје за сваки поједини случај, али те цене не могу бити више од горе утврћених појединачних цеиа Чл. 9. Наплата утрошене струје вршиће се месечно и у сгану иретплатника пре ма поднесеном рачуну. Еоличипа наплате одредиће се било по ранијој погодби, било ирема стањима контера, а та ће се стања прочитати увек у присуству претплатпика или његовог застунника и забележити чиповпик друштвепи у књигу коју ће чувати претплатник. Ако друштво иЛи претплагник неби хтео ирисуствовати читању сгања контера, читање ће се извршити на позив ма које стране у присуству једнога члана надзорне комисије. Ако претплатпик не плати свој рачун ни носле тридесет дана рачунајући од дана кад му је тај рачун подпесен, друштио ће му сфују презинути (пошто га о прекидању струје три дана рапије писмено изве сти) и тражити судским путем наплату за већ утрошену струју (чл. 39 уговора) Чл. 10. Ако се струја прекнне у случајевима предвиђеним чл. 53 уговора друшгво не ће бити дужно да плати својим прегилатницима никакву оштету, осим да им врати новац за сгрују коју би они унаиред платили а из горњих је узрока пе би утрошили. Друштво задржава право да кроз спроводнике не пропусти струју између девет сатн из јутра и три сата после подне где је то у опште могуће и по пристанку претилатника да би могло у том међу времену извршити чишћење, оправке и пробе на својим снравама. Чл. 11. Претплатници се обвезују да п. дђпзв» д».с"-звг^:: и. :У .

СРПС1УСШИЦИ ПРОТИВУ ТУРДКА У В Е 3 П са нлрсдним сеобша 7 тишну од 1459.—1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСИРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИОАЛИ Р, у^ГАТОНОВИЋ. и Ј1. ЈА. ј^ПАСИЋ.

(Академијски Савет Вел. Школе шпрадио крвом видовданском наградом окшт. београдске). Мото : — „Пора намт> перестатБ бнтћ умннми чужимг умомЂ и сдавннми чужо® славов" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. (НАСТАВАК) Има трагова, да је први зачетак кјшцама српскпх хајдука лежао још у првој половпни XV. ст. за време живота

ће се односно унотребе електричне струје придржавати свију нравила и прописа друштвених које надзорна комисија одобри и које ће бити објављени у Београдским општин. повинама. Чл. 12. Ако нретнлатник петнајест дана пре истека прешлате пе извести друштво писменим нутем бнло о нрестанку претплаге, бало о смањивању количипе елек трицитета, претплата ће потнуно важити и даље али само за три месеца и тако даље од три до три месеца све докле се престанак нретплате писмено петнајест дана аре истека на објави. — * Да је овај нрепис веран ориђиналу, тврди ГБр. 4716 12. Окт. 1893 у Београду. Дредседиик, надзорие комисије за едектр. оссетљење Ђ. М. Станојевић с. р

рдд општинског одбора 17 Октобра 1893 год. ИХХ1У ВАНРЕДНИ САСТАНАК Преседавао преседпик г. Миловап Р. Мариаковић од одборнииа били г. )'. X. Димитријевић, М. Велизарић, М. Капетановић, К, Д. Главинић, Н. Вулковић, К. Петровић, Мих. М. Ђорђевић, К. Б. Михајловић, С. Вељановић Ј. Вуровић, Св. Ристић, С. Азријел, Мих- ДВанковић, Ђ. Наранџић, Н. Драговић, Ђ. С. Поваковић, Др. М. Радовановић, В. М. Тодоровић, Јован Христић, Др. П. Поповић. I. Прочитан је загшсшж одборских одлука седнице држане 12. Октобра 1893. год, и примљен је без ихаквих измена. II Прсдседпик износи одбору на решеи.е молбу Стојана Отевлћа, послужитеља, којом мо ш, да одбор општински изда накнадно уверење за његову жену Евицу да је владања доброг и имовног стања средњег, те да поништи издато уверење истражном судији, да је одбору непозната. Г1т%т№8жјјтштвшпшттт№2шш№жшжш!твтта!вштвт№т1тшжвжт1јт. иивк с|зпске деспотовине у Србији.^ 1 ) Али ее жпвот њихов интензивније јавља тек после пропасти свију српских самосталних покрајипа. Тада се горе српске почињу пунити синовима српскпм, жељним освете над угњетачем њихове слободе. И што је беснило турско било јаче и силније, то је број ових горских осветника све већма растао. Преневши тако мисао ослобођења свог у иланине и пећине, и могао је народ српски онако куражно водити непрекидну борбу с Турцима за све време од пропасти своје, иа до сршетка ХУ. столећа. Само живо сећање на слободу, каква примера даваху слободни српски хајдуци могаху бити покретачем оноликих покушаја народних да се дигне на устанак и збаци са себе јарам тирански. Али и кад природне стихнје, и последице неке љуте казне божје не дадоше, да напори српскога народа уроде илодом сјајније будућности, онда, мислите да се растурају хајдучке чете српске, које су умеле тако живо да припремају те устанке народне? Не. Не само да се не растурају, него постају још гушће и јаче, што је мрзост Турска на немирност српскога народа расла. И баш од почетка

(1) Види „Побратимство" за г. 1892. св. за април.

По ирочитаљу те молбе одбор је, пошто је неколпко одборника изјавило да Евицу иознају одлучио, да се пошље истражном судији накнадио уверење да је Евица жена Стојана Степића доброг владања и средњег имовног стања и да се овпм уверењем поништи оно прво • III Председник износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о сродству п сиротноме стању. По прочитању тих молби СВр. 16910 и АБр. 6195, одбор је изјавпо мишљење да се суд предходно увери о наводима молптељица Васплије Т. Костића н Ане К. Михајловићеве, па тек опда да нм изда тражена уверења. IV. Ловодом молбе Султане Станковић овд. удове управа водовода предлаже, да се за ову 1893 годину вршп иаплата за потрошњу воде преко одређене количине читањем водомера за свих дванајест месеци од једном у место свако три месеца. По гфочитању овог предлога ВБр. 47 36, одбор је решпо, да се за ову 1893 годину наплаћивање више нотрошене воде преко одређепе количане вршн према чнтању водомера на крају дванајестог месеца. У будуће да се ова наидата врши после сваког трећег месеца, као што је нравидима прописано. V. Председннк изпоси одбору на решење молбу Радована С. Мутавџића општ. пнжпњера, којом молп, да му се повиси плата од иетч^ил.ада на шест хиљада динара годишње и да се о љеговом службовању закључи уговор на три године под истпм погодбама под којима је закључен уговор и са инжињером Костом Јовановпћем у ком би случају Мутавџић дао оставку на држивну службу, од које је до сада одсуствовао. По прочитању те молбе и препоруке управника граНевинског оделења одбор је решио да се Радоваи С. МутавЏић инжињер задржи у општ. служби са платом од шест хиљада дипара годишње ночевши од нрвог новембра 1893 год. н под истпм погодбама, нод којима је прпмљен инжињер Коста Јоваповић, (види решење одборско од 1. Августа 1893. год. АБр. 4347). Да суд општински закључн уговор о службовању Мутавџићевом на три године.

XVI. ст. хајдучки жнвот српскога на рода почиње да сија у свој евојој свет лости. Далеко би се удаљили од искакнутог циља, кад бисмо се сада упустнли у описивање жпвота и радње српских хајдука од доба њихова постанка, па до дана свршетка њихове историјске улоге. Баш и кад бпсмо најзад хтели то да радимо, признајемо да нам је иеро за тај посао врло слабо. Јер ко може лепше описати ј и опевати живот српских хајдука, него што је то учинила, у своје време, народна поезија? Ко може дати потпунпју и лепшу слнку хајдучкога живота српскога народа, него што нам је пружа народни еи С тога ћемо се ми задовољити само неколиким примерима из живота српских хајдука у почетку XVI. ст. колико да докажемо, да дух потлаченога Српства и иосле више неуспешних по крета у другој поли XV. сг. није клонуо, него да је још постао интезивнији п јачи. Природно је, да је чета хајдучких било највише онде. где је н услова за њихов опстанак највише било, где је дакле било и густих шума и планина, а и добра изгледа на свакидању освету Турцима. Само се, дакле, каже, да где је било