Beogradske opštinske novine

БгОЈ 4-1

— 231 —

ГОДПНА XI.

ионудо за огкуп илацеиа за ову целЈ иа нзјављује, да комисија пије цепила понуде оставља јуВп да то одбор учнпи. У даљем свом говору наводп, да јс ц раније у одбору бпло говора, да се школа за Палплулу подигне па месту звапом „Па.шлулски трг" па мнсли, да би то пајбо.ће бпло, пошто је то најзгодпије место по сиоме положају а и зато шго је општпнски, те не би морала општина и за место трошити. Илија ЂорђевиЛ. — Противап је да се зида школа на палилулском тргу, него тражп да се за ову цељ купи илац у Ратарској улицп о коме н понуда постоји, У подужем говору брапи ово своје гледиште наво д ећп разлоге прогпв миш љења председиика. Мијајло ЂорђевиЛ Је такође протпван да се гради школа на тргу, пошто то место није у средини Палилуле, пошто је близу болннце а и што Је велика комуникација, Милан ЂорђевиК. — Слаже се с разлозимл Мих. г Ворђевића и тврди да је поиу1)енн цлац у Ратарској улпци на средо-краћи палилуле Милан КааетановиИ. — Брани предлог предсодшша са разлозима: што је палплулски трг простран, то се може подпћи угледпа зграда са парком, која ће красити тај крај, што се неби морала издавати ни једиа пара за место, и напослетку, одговарајућп онима, што'1врде, да није •на ередокраћп, вели, де се за палилулски крај морају зидатп две школе; од којих једиа да буде па тргу а друга негдп близу тркалишта, те да према томе, отпада тај разлог протпв предлога -председпикова. Љуба ЈовановиИ — је мишљеп.а, да се купи плац онај у рагарској улици, ако има новаца, у противном, да се гради школа на тргу. Гавра БјјкчЛ — И ако признаје, да је општина данао оскудна у новцу ипак је за то, да ■се купи плац у ратарској улици, пошто ће се временом моратп отворити пијаца за палплулу нл иалилулском тргу. Ђока НоваковиК — изјављује, да по еамом закону се не може гридити школа на месту у ратарској улици, пошто је баш поред њсга КИФУ.ПЗ, Пјредседник — напомиње одбору, да ће много времена требати док се плац откугш, јер нитн је ћанским земљама чињаху у то доба бослнски Турци. С тога се и ердељски војвода, Јован Зааоља , жељаи ратне славе стави на чело тако расподожених ратника срнских и мађарских, и усуди се нрећи Дунав код Београда, у намери да напада турске градове. Тада се на овој нашој плавој Авали уздизаше високо тврти гра,днћ Жрнов — развалине му се и данас виде, — који Турци зваху својим језиком Хавала. Њега су подигли били Срби још много раније. Као предстражу Београда. За време деспотовања Г Б. Смедеревца, морали су га г. 1455. устунити Турцима, јер кад одмах 1456. г. Мађари код Београда разбшне султана, он се прво склони у њ. И у ово доба, кад Заиоља на њ- иолази, Турци су у њему држали јаку посаду своју, која би бодрим оком држала Београд у шаху, и згодном приликом, како су у ошпте Ма|ари немарни н непажљиви при чувању граДова, напасти га и заузетн.(') Отуда се дају разумети узроци оних врло честих турских напада и оисађивања београдскога града, нарочито у другој по-

(1) Наша народна поезија овога доба много пева о иеком турском командаиту Порчи од Авале, ко.ји ,је, без сумње, својим дугим заиоведаљем у граду Жрнову остао у дубокој успомени код нашега народа.

погодба свршеиа нцтц има готооог новца за исгглату, а међутим Је ствар хптна, како бп е што ире сиасла многа деца, која се морају због школовања завлачити у којекакве кућерке, где су се врло често разбољевала, а мпога п главом платила. Лко се, велп усвоји његон предлог, мпого пре ће бити подигпута школа него иначе, и миели, да је прека потреба да се она подигпе што скорије, а држи да јс то и жел.а свпју одборника. Михајло БончиК — Понавља навод Ђ. С, Новаковп! а. да ни држава неће одобритп да се шк ;ла I одиже у ратарској улпци, јср би бпла поред каФапе, па е тога нрпстаје, да се подиже на палилулском тргу Иоеле још неких оојашњења М1(;у олборнп цпма би ова ствчр гласањем поименпчним ре шена тако. да се за школу палилулеку не купује плац, но да се школа иодиже на палилулском тргу. Др. Ммјжо Леко — наводп, да би општпна београдска, поред до сада предузетих мера за сузбијање колере која је на прагу, требала да препоручи грађанству да за пиКе употребљује пскључпво воду пз новог београдског водовода, за друге потребе из старог а речну воду да никако не употребљује, пошто је хемијским анализама. што се непрестано врше, доказано, да је вода пз иовог водовода најчпстиЈа н иаЈздравија од осталих ^веју а међутим зна се да у варо шима где се шкодљпва вода пије, тамо заразне болести много јаче беспе, тамо се куд и камо впше распростиру. Љиба Јовановић — слаже се с предлогом др Лека п пстп допуњује овпм * Треба да општина [ учинп од своје стране да се грађанство наврати да пије само воду пз новог водовода а не и пз старих, а то мислп да ће се постићп, ако им се избпје свака сумња о доброти и чистотп те воде, ако се она анализује, као што се то ради по другим варошима п резултат тог аналисања предаје путем штампе јавности. Марко Леко — Изјављује да је ова допуна врло умесна, алп сумња да ће се њоме постићи опо што г. Љуба жели, Састав воде врло до^ро је позпаг људима који разумсЈу анализо воде јер јс општина издала о томе читаве књпге А остали грађани, који пе умеју да цене воду

ловини XV. столећа. Без сумње, де су жрновски Турци и сада (г. 1515) опет спремали какав напад на слабо заштићени Београд, те је Запољина нападање ирво на Жрнов нотпуно разумљиво. Са 10 000 коњаника и мноштвом пе: шака иоче се онсада, која је ишла врл® споро и тешко, јер Турци храбро брањаху свој град, уступајући само стопу по стопу. Али је Запоља ипак иостигао мало успеха. задобивши прва нлатна градска, у која одмах довуче сав спремљенн материјал за стално опседање п бомбардовање. Притеснивши град још јаче, позове опсаду на предају, али она у први мах одби позив. Оисада се и даље настави, и Турци већ беху у очајању, да поиусте јачој сили. кад наједан иут дознаде, преко тајних весника, смедеревски Бали-бег , за опасност Жрнова, слутећи каква ће онаснос н његовом граду загрозитн поеле, ако доиусти да га Мађари заузму. Немајући нри себн довољно војске, којом би опсађевнцнма жрновским могао иритећи брзо у помоћ, употреби лукавство. Силом натера многе околне сриске становнике (сег !о8 ех ТћгасЉиз §таесГ т!ги^ ћотхпев згЛогпа!) да му дођу ради извеснога кулука, па их онда одмах, претећи им грозном казном, ако

према резултату хемијске анализе, н дал,е ће се поводити за новинарске нападе на воду и водовод. С тога мисли, да на ове нападе не би требало обраћати пажње све донде, докле какво стручпо лпце не изађе да каже да београдска вода по ваља. У осталом анали е воде могу се објављиватп у општ. новинама. — Усљед овог иредлога г. др. М Т. Лека повео се говор и о нужним мерама за предохрану од колере, које треба општина да предузме, н после краћег незнатног објашњавања о овоме, одборници се разишли не донев решење о Лековом предлогу

Састаиак држан 26. Августа 1893. год. Председник — Ношто има довољан број одборнпка отвара седницу и молн да се саслуша записник прошлог слстанка. Секретар прочпта записшш који се уеваја, Марко Леко. —- Нзјављује да је проучио позпв пољопривредног друштва у Бечу, којим оно позива општнну београдску да учествује на иптернационалној изложби, коју то друштво приређује у Бечу, а на којој ће се изложити јела, ппћа и друге ствари за живот, за тпм разпе установе, као саобраћајна срестава,витештава нтд, У томе позиву позива се председник београдопштпне, да се прпми да буде члан почасни одбора. Поред тога моли се одбор општ. београдске да решп, да се приликом те изложбе пошљу тамо планови од свпју важнијих наших санптетеких установа као: водовода, канализације. плапови школа, болница, за тнм институције за испитнвање виктуалија, и у опште све модерније установе, дакле да им ее ношљу од тога планови модели и извештаји. У исто доба ставља тај одбор општипп београдској бесплатно место на изложби, и обећава да ће се још многе олакшице учинити, и да ће са 50 од сто бити јевтинији подвоз тих ствари на железниц". За тим има детаљни план пзложбе како ће се приредити. Изложба ће бити на пролеће и трајаће од 20 Анрила до 10 Јула, Пре\:а овоме мпшљења је да би требало да се општин I одазове томе иозиву, јер и ово мало

се буду одупирали — поведе против српских и мађарских ратннка Запољиних. Преко тајних агената нусти глас у Запољину војску да се он креће с великом силом бпсађенима у помоћ, надајућн се, да ће се од тога Хришћани занлапштн и одступити. У нади се заиста није преварио, јер када чуше такав немио глас мађарске војсковође, неки — међу њима и Запоља — саветоваху одступање. Али храбри Михајло Паксије (Раххш) не хоћаше на се навући срамну мрљу плашљивца, и примора и остале, да остану на месту, и да храбро дочекају Бали-бега иа ма колика његова сила била. Усиљеннм маршевима, све ноћу ходећи, да неби дневна светлост открила његову слабу снагу, дође Бали-бег под Жрнов, где нађе непријатеља спремна за бој. У густим луговима преданн један дан, да одмори мало заморену војеку, ла чим настуин ноћ, даде свнма војницима занаљене буктиње, да тиме непрпјатељу очитије представи тобоже огромну своју војску. (НАСТАВИЋЕ СВ)