Beogradske opštinske novine

4

БЈ^ОЈ 45

нису примедбе на иротокол) Ја мислим да се сад може примећивати на рад који је у протоколу забележен. Мени се чини да председник београдске општине — нећу да кажем није надлежан, нанротив, признајем да је он и врло надлежан да претреса ово питање колико је нужно за њего<во што повољније решење, — али председник београдске општине, нема сумње, ие располаже оним стручпим знањем ко.јим располажу стручњаци у водоводној комисији, те према томс пије требало да одређуЈе правац и пут ко јим ће стручна комисија третирати ово питање. Требало је оставити комиспји одрешене руке, те да опа каже шта треба, како треба и којим редом треба да ради, па да она предложи председнику општине пут и начин, како да се ради. То, међу тим, није ни у колико учињено. Ја то сматрам, дакле, као грешку, и председника општине, и ове водоводие стручне ко ■ мисије, комисије, која му није још прве седнице одговорила кога ће се правца рада држати. Наше смо анализе извршп.ш с потпуном са'сесношћу којом морају располагати људи који располажу кемиским знањем. И кад смо се потрудили да констатујемо право стање воде, нисмо то чинили из буди какве своје личпе ко.рпсти, већ ради општега добра: да помогнемо грађанству ако се још шта може урадити и по правити код воде у његову корист. Ми то нисмо чини.ш ни из каквах личних побуда да кога нападнемо а најмање државног хемичара. Државни хемичар већ је дуже година у овој важној служби и ми ако би смо и имали што шта да му пребацимо, имали би смо и да похвалимо. Молим, дакле, да се не заборави, нисмо ишли никако на то, да државног хемичара нападнемо. Наша је намера била да се констатује право стање ствари и кад се то учини, претпостављали смо да ће се после и поправљати, оно што се још може исправити. Што се тиче самих наших анализа, ми смо ,у табеларном прегледу нагне брошуре изнели податке, које смо нашли: сумирали смо све поједине састојке, које смо нашли у нашој води, сумирали смо на посзетку једињења која смо из појединих састојака воде израчунали. У томе се наши податци потпуно служу. Ми изводимо из тога закључак, да су наше анализе тачне и да су исте извршене на начин који доликује овако важном послу.

— 239 —

Ми смо се надали напослетку да ће и комисија проматрајући ту ствар доћи до иетих резултата. При разлозима, којима смо напали анализе г. Л.еке а које смо изнели, остајемо и сада. Ми изјављујемо, да и сад остајемо при ономе што смо у нашоЈ' брошури рекли, Ако г. Л.еко не мисли као ми, нека изволе покушати да наше разлоге побије; ми му стојимо увек на расположењу и бранићемо наше мишљење као и он, (ако може) своје. Еад се та научна полемика развије — апстрахујући личне увреде и грдње преко новина, како је обичај код нас, видиће се ко има право. Дотле ми морамо да се стрпимо. — Задатак комисије, да оцени ко је погрешио: ми или он, нема никаквог смисла. На првоме састанку сва господа из комисије била су мишлења, да се вода може мешати — па да и ми усвајамо то мишљење. Према томе могле би и наше и г. Л.екине анализе бити тачне и ако су различите. Други један разлог са кога ми мислимо да су наше анализе тачне, нашли смо у књизи „Извештај сталног техничког одбора за истраживање воде одбору општипе београдске о каквоћи воде за будући варошки водовод. (Издање општине београдске, 1889 године). Ту смо нашли анализе вода, које су извршене на етрани; општина наша сигурно је хтела имати и анализе других чувенијих хемичара, како би на тој начпн могла имати извесну контролу анализа г. д-ра Марка Лека. Ја управо и не бих могао себи да објасним за што су и вршене анализе и на страни, ако не ради контролисања оних, извршених у државној лабораторији. Мора се признати нашој тадашњој општинској управи доиста врло искрена жеља, да исто питање расправи обазриво; она је употребила сва могућа срества да се избегне свака погрешка Али код воде то је тешка етвар. Вода се, како знају хемичари, мења; она се може толико да промени да се у њој може временом наћи сасгојака којих пе сме бити у води. У Минхену су затрпали потпуно постојеће бунаре водоводне, кад су видели да се количина калијума, које у почетку није никако ни било, сваке године све више и више умножава. да се вода мења увидела је и наша општина Она је ставила у дужност своме хемичару да редовно прати каквоћу воде, да је редовно сваког месеца аналише, па је у последње време почела и публиковати исте анализе. Од

Г0Д1ГНА XI.

тих анализа ми смо извели у нашој брошури два Факта да се вода мења, и да оваква каква је сада нијв за употребу, а нарочито да није за пиће, Анализе које су сада вршене, не слажу се потпунице с онима, које су пређе извршене. Вода се дакле или у толикој мери мења , да би се овакве разлике могле дозволити и објаснити самим тим променама, или су анализе, које се сада врше у држ. лабараторији у толикој мери нетачне, да се не могу узимати у обзир. Анализе воде, које су извршепе 1888 године на страни, штампане су већ у овом поменутом извештају за поменути водовод варошки. — Ја сам те анализе добио јуче добротом председника наше стручне комисије, ма да сам ја исту, чувши за њу, још и раније тражио, не могући је до сада добити. Мени је врло жао што ову кебижицу нисам раније имао, те може бити ова ствар не би добила овако лични интерес; можда би се зар могли већ и раније о овим разликама обавестити и истражиги што се погрешило. Међутим један Факт у анализама института за испитивање животних ередстава у Манхајму, коме је наша вода слата за ака-шзу, и који стоји под управом д-ра Бисигера и Хенкинга, чшш ми се, да испада нама у прилог, ако се тако и ми „противници" т. Леке смемо изражавати. Овде је, чипи ми се место, где треба да напоменем једну нотицу која је изишла у »Дневноме Листу" после наше прве седнице. — Иста нотица на сву је прилику морала потећи по исказу кога члана ове комисије, чему није било места. После наше прве седнице у пољопривредвој лабараторији изишла је нотица, у којој се вели да су чињене анализе испале у корист г. Лека! Ја не бих имао ништа противу тога да није раније изишла била једна белешка у којој се ми називамо противницима г. Лека! И једно и друго господо, лажно је представљено и ја од себе и од својих другова одбпјам да смо ми прстивници г. Лека — А кад се ми називамо противницима то значи, другим речима, да су други чланови комисије пријатељи г. Лека ? ! То толико исто значи' Таква појава одиста је врло смешна, кад се с друге стране говори о некаквој „стручној незаинтересованој комисији«, која ма и најмању примедбу о некаквој пристрасности, најдостојансгвеније од себе одбија. Одакле су ти гласови дошли у штампу. поменућу мало даље, овде само мислим, да је ком иси рени ерпски Шајкаши не добијаху, у то време, ни евоју плату. која нм се даваше, као свагда спремним краљевим војницима за случај опасности. Па гледећи какве се буре припремају краљевству, које они штите и бране, моле краља, да им бар изда крваво заслужену плату, да се могу на шајкама исхранити, па нека се не брине о одбрани својих градова. Али еви у Будиму око краља беху глуви према запомагањима свесних Срба, па. их с презрењем одбише, и тако изгубише пајпоузданији ослонац своје одбране. Па ипак поред свега тога, видећемо, како витешки српски дух ни у овом тренутку није могао са свим да клоне. Био је већ месец мај, а нпко се није ни макнуо, да штогод спреми за одбрану. Дође и јуни, кад се чу, да је султанова војска прешла Балканске планине, н да хита Београду. Тек сада заповеди краљ, да сви племићи искупе своје војнике у Бачкој у Толни, куда ће и он из Будима доћи. А да би што више војске нрикупио, нареди да се носи крвав мач по краљевству, као год оно што у часовима највеће опасности чињаху п Турци са пророковом заставом. Ну све је- то било од врло слабе помоћи. Једно , што је за велику спрему било и сувише

шајкама беху Шапцу и Београду као други бедем, беху већ јако к.кжули духом, видећи, да немају више за кога своју крв да лију. Три године већ како и ,1 краљ никако није издао војничку плату, те међу њима беше завладала ужасна сиротиња и малаксалост. Поменути поп Ђорђе Сремац прича: «И пре тога.... кад се начуло, да ће турски цар опсести Београд, Београђани, Земунци и Сланкаменци, који су сви особити Шајкаши, до !)Оше у помоћ, молећи своју месечну плату од краља. Краљ их упути на благајника Павла препозита у Св. Сигисмунду, а овај не би дао једно дете дискантисту (певчика) за све њих. Није знао лопов на границама како стоји краљевство мађарске... Будући сам ја с њима (Шајкашима) био нознат, свагда су ме молили да им пишем молбеницу, и ја сам пм бпо тумач на рацком језику, п сви су ме познавалн, јер сам био земљак њихов. И говораху: „Ђурђу попе, шта то нама чини срамоту, но ако Угрима не треба Београд треба цауу "... И опет одоше краљу, али их пред краља не пустпшз... После месец дана опет дођоше краљу Лаушу. Он сиромах радо би дао био, то сам видео; али с приходима његовим са свим управ-

љаху великаши, а љему еамо једно јело могоше на сто приправити. И то још могу писати. да седам пута не могоше му вечеру и обед зготовити; но кувар Матија Бошњак просио је прелата и могната за сто краљевскога величанства... И на такови начин опет их упутише на благајника Павла препозита, споменути нитков благајник казао им је, на исти начин-како је горе написано. „Ми не можемо више служити краљу, узвикнули су Шајкаши, сад је веК крај, мађарска краљевино, Бог нека буде с тобом ." И два краљева барјака унесоше у рукама својим и везаше чврсто бунар. Барјаци одмах падоше али их ови не хтедоше више подићи, а рекоше на исти начин, „Бог с тобом мађарска кра;4>евино." Брзо стрчаше Шајканш на лађе на Дунав и одвезоше се доле сиромаси. И више се не појавише; а доцније радо би плаћали били изобиљно, који би год желео, али не имађаху коме.'^ 1 ) Верније елике, ондашњега стања свих Срба у Угарској, не треба да тражимо. Немајући свога деспота, законима мађарским стегнути као „паори" племићски; а осиротели непрекидним борбама с Турцима, и изну-

(1) Летопис М. С. за г. 1858. ч. II. стр. 27—29.