Beogradske opštinske novine

1'0ДИЛА XI.

— 246 —

1)1 Ј 0.Ј 46

ПУТНИЧ1(И САОБРАТ\АЈ вароши Београда за месец Октобар 189В. годпне.

Месецн

Отстобар

Меседн

Октобар

Месеци

Октобар

У Београду 4.

Тежаци и Економи

П О СТОЈВИНА ДОПГТОВ А ЈИХ П У Т Н II К А

Србија

. Аустр.

4172

Угар.

657

Босна и Хер.

Црна Гора

Грчка

Турс.

346

Бугар. Рум. 26 ! 20

Русија

Герм.

Фран.

Итал.

Остала Европп

Ваневр. држ&вб

ЗАНИМАЊЕ П Р П С П Е Л И X П Т Н Н К А

Занатлије Трговци Индус- ј Шпекул . тријалци I и нредуз.

Гостионичари 394 540

2442

103

123

интелиг. (војсхга)

ученици

Радници помоћн.

Пиљари Бозаџије

Наднич. и слуге

649

180

400

134

243

П О Л А

мушког

женског

5238

199

Товембра 1893. г.

ВЕРОИСПОВЕСТИ

С В Е Г А

ПравославЈ Неправосл.

4761

458

-I, • ! Мухаме- ј! МоЈСИјевци ^ овцјг : допутовало

125

5437

С В Е Г А

отпутовало

3733

Статист. одељак општ. вар. Београда.

СТАТИСТМЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИИИ ВЕОГРАДСК.ОЈ

Путнички саобраКај вароши Београда. У седмици од 31. Окт. до 7. Лов. 1893. год. доиутовало 1150, отаутовало 832. Од којвх су : а.) Пола : мушког 1075, жееског 75. б.) Вероисповести: нравославне 1025, католичке и протестан. 89, мојсијевске 9, мухамеданске 27, свега 1150. в.) Постојбина: Србија 910, АустроУгарска 98, Боспа и Херцеговипа 6, Црна

Гора 5, Грчка —, Турска 87, Бугарска 8, Румунија 4, Русија 2, Германија 14, Франц. —,Италија11, остале државе 5. г.) Занимање путника: Тежаци и екопоми 42, Занатлије 236, Трговци 429, иедустријалци 5, шпекуланти и предузимачи 31, Го стионичари 45, Интелигенција (војска) 117, ђаци 57, раденици и помоћници 55, Пиљари и бозаџије 11, надничари и слуге 70. Из статистичког одељка оаштине вароши Београда 7. Новембра 1893. год.

ОПШТИНСКЕ ДИЦИТАЦИЈЕ Суд општине Београдске држаће на дан 22- овог месеца од 2— 5 сахати ио подне јавиу .усмену лицитацију у каицелерији рачуноводства свог, за давање под закуи чишћења димњака и пећи на згради општин. суда, основних школа и осталих одељења. Рок је овом закуну одређен на годину дана. Ко жели примити се овога рада нека означеиог дана дође и лицитира. СБр. 18168 — од суда општиие града Београда, 6 Новембра 1893 год. у Београду. су били издајници Београда јавно оатужени за то издајство његови команданти Хедерварије и Валентин Терек , и сам Блажо Алех , за кога савременик, поп Сремац, изреком тврди, да је пристао да изда Турцима Београд, ако му султан обећа дати добру награду.(') Или нису ли били издајници Београда а и домовине они мађарски, магнати који се не покораваху наредбама свога краља?! Ни издајства Моровића (Моге-а) не би можда могло толико допринети паду Београда, да је било више бриге и старања о одбрани његовој: „ 8е<1 ш1 сигат асЊЉепш*; та^па^ез Нш^ап, — вели чувени бискуп Бранчнћ — е! анпвегап!; 1п «1и1 "ЈЈит 1ат поТ5Ш881тит Нипо-апае Ее^пит. УпШ ћозНв 1Љеге 1Љего тћ-а\пЧ 111 Еа^иит Нип^апат" — дабоме, кад се не зна, да ли је старији краљ од властеле, или властела од краља! Најзад пустимо овде мало опширније једнога брата Хрвата, да неправедно нанесену љагу Србима врати у лице мађарсхшм шовинистима:

(1) Летопио М. С. за г. 1858. ч. II. стр. 26. — „И цар турски одмах нареди, да му се иашше на белом пергамеиту са здатним словима, јер је дар већ знао начин мађарски, да се Мађари раДУЈУ златним пасмима. И тако му је обрекао на нергаменту, под сиојим печатом, да ће му много дати, али нинхта ие исиунити, јер имје то н>ихов пројект допустио."

„Туберон а за њим Брутус и ИштванФИ и даље нела поворка каснијих историка, када говоре о освојењу Београда, беде Србе многоструким издајством. У њих се уздајући и у њихову страшну верску мржњу противу Мађара Католика одважи се султан да удари на Београд; они му догласују, да краљеви људи иривозе за Београд хране и бојних потреба, што је он дакако затим запречио; они га поучавају, где су слабије стране града, које ће лакше порушити; они му предају варош, нити не покушавши прво, да ју бране; они се напокон пуштају из града с њим у издајиичке договоре о предаји, све без знања и противу воље витешке посаде, којој под конац грозе својом већином, ако и она не пристане на оно што су они издајнички и вероломно засновалн. Тако по прилици беде Србе споменути писци. Ја од свега тога — вели за се Месић, —- ни речи не примих у своје приповедање, јер ми је и овде ваљало следити онај једноставни али толико важан закон: да свака која се даје као историјска истина, мора бити доказима поткрепљена. Извори тек на којима ми је ваљало основати моје казивање, говорећи о паду Београда и о његовим узроцима и околностима не бацају на

Србе Београђане ни сенке какве обеде нн трага тог нема нити у Млечана: Орија, Масара и Ђуана с1е11е бе^а, нити у Мађара Заја (/ауа), нити у Хрвата нопа Тзурђа Сремца, бискупа Антуна IЈ])аичпћа, Фратора Шимуна Главића, н Ивана Томашића. Напротив, они нам умеју казати правога издајицу, који је Сулејману добити помогао, други извори, којима доиста не може бити приговора ни са једне стране. — Ну ипак у реду познатих ми сувременика један се налази који приповеда нешто по Србе неповљно. То је неки Фратор тај који је био у Београду ,те је, одатле се у Дубровник повративши, приповедао, како су српски варошани након изгубљене вароши са женама и децом у град навалили; ту да је затим дошло до заваде међу њима и угрима, и то да је било узроком, поради којега се је Београд предао. 0 нарави и о поводу заваде не казује ништа приповедач, који нам је забележио наведене речи споменутога редовника; ну о издајничком какову чину нема ни ту никакова трага. Морало је међутим бити људи, којп су навластито у Дубровник доносили гласове по Србе неповољне: у добу пак, које још није било вично строжијему испитивању вести, а тим је