Beogradske opštinske novine

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН Ш Т

ценл је оглаоимд 6 пр. ДИК. од зроте

ПРЕТПЛАТУ ВАЛ ј А СЛАТИ УПУТНИЦО.М НА ОПШТИНСКИ СУД

ЦЕНА 3А СРБИЈУ

6 ДИН.

НЕДЕЉА 21. НОВЕМБРА 1893.

А СВЕ КОРЕС ПОНДЕНЦИЈЕ IIА УРЕДНИКА

Рукоииси не нраћају се

НА II0.1 А ГОДИНђ .

- ♦ ♦ —

ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ ....

9 „

ТТТпида Т Т ^ Т Т ТТТв»=» ТТТкиио

Неплаћена писгла не примају ое.

О Б Ј А В А Суд општине београдске објављује грађапству варошп Београда, да је у кући г. Јована Илића саветника па палилулском тргу намештена болпица за децу, која болују од даФтеритиса. Од суда опшгине вар. Београда 18. Новембра 1893 год. АБр. 6827.

О Б 3 Н А Н А Прошле године у многим кућама Београда опемогућено је бало правилно из^авање воде услед тога, што су водомери и цеви водоводске инсталације у тим кућама изложене биле мразу, те се је вода била смрзла у тим деловима инсталације. Штетакоја произлази мржњењем воде у тим деловима двогуба је, јер не само да укућани остају за неко време без воде, него се н водомер и дотичне цеви кваре те и општипа и газде куће могу бити изложени доста јакој штети. Да се до штете не би дошло, управа водовода моли газде у чијим су кућама водомери намештени у .подрумима, да се благовремено постарају да водомери и цеви у тим подрумима не буду излагани мразу. То се да ностићи: иопуњавањем нодрумских прозора сламом или кровином иједновременим загварањем прозора исправним капцима. Затим ваља мотрити на то, да подрумска врата не остају отворена. Цеви пак које изводе воду из водомера по кући и које пролазе кроз просторије изложепе мразу, морају се обмотати сламом чећетом или другим подесним рђавим топлоношама. Чесме по авлијама ваља такође штитити противу мраза обмотавањем сламом или нодесним облагањем, сандуком испуњеним пепелом и т. п. За случај у коме је инсталација водовода у кући тако изведепа да цеви про-

лазе кроз просторе изложене мразу, а исте цеви недају се подесно обмотавати облогом која би чувала противу мраза, укућани сачуваће се од рђавих последица уплива мраза на водоводску инсталацију тиме: ако свако вече по престанку унотребе воде, затворе ону славину која је остављена на пајнижем месту водоводске мреже у кући. Загварањем те славине (која се налази обично али не увек у близини водомера) прекинут је пролаз воде у цеви кућне инсталације и у исто доба цеди се сва вода из тих цеви излазећи из малог нобочног отвора те славине. На тај начип мрежа водоводских цеви у кућама остаће преко ноћи празна, а дању када је цоменута славипа отворена и отакање воде тако рећи непрестапо траје, вода у цевима нема кад да се смрзне. Управа водовода моли потрошаче воде, да упражњавају затварање номенуте славине свако вече па било да су цеви у кући облогом постављене или не, јер се с тим малим трудом осигурава газда куће противу велике штеге која може произаћи мрзнењем воде у инсталацији. Сопственици кућа одговорни су управи Водовода за сваки квар на водомеру и на главној славипи дакле и за тај који проистиче усљед мрзнења воде у водомеру. Водомери који нису постављени у подрумима него у јамама, и ако су те јаме извршене према пропису управе Водовода, нису изложени мржњењу ни при највећем мразу. Бр. 5130 Из управе Водовода, 4. Новем. 1893. год у Београду.

О Б 3 Н А Н А У вези свог наређења АБр. 2366. од 30. Априла о. г. Суд онштипе вароши Београда објављује грађапству, да ће Управа Водовода од 1. Јануара идуће годане наплаћивати воду према члановима 8 и 9. правила за издавање воде, од свију оних кућа, које су од 1. Јуна до краја о. г. са водоводом спојене без обзира на то, да ли

се вода у каћи троши или не, или да ли је инсталација у кући извршена или пе. Оио решење своје Суд опшгипе вароши Београда оснива па чл. 2 и 13. правила за везивање водовода са зградама у Београду и издавање воде из исгог водовода, која су правила добила закону силу решењем владе Њ. В. Краља од 10. Јуна 1892. год. ПБр. 10382 основаним на чл. 6. 7. и 9. зак. о варошкој трошарини у Београду од 13. Јуна 1884. год. АБр. 6603 од суда општине вароши Београда 1. Новембра 1893. год. у Београду,

РАД ОПШТННСКОГ ОДБСРА 1 ј ХХХУ1. ванредни састанак 10 Новембра 189В год. Председавао председпик опгатине г. Мидовав Р. Марипковић, од одборпика били г. г. нои Таса Каиетан Спасић, Н. Вулковић, Филин Васиљевић, Др. Алкалај, Илија Ђорђевић, Мих. Јапковић, Милош Трпковић. К. Б. Михајловић, Мих. М. Ђорђевић, Милан М. Ђорић, Андра Ј. Одавић, Милан Капетановић, Лазар Дашковић, Соломон Ј. Азријел, Свет. Ћ. Ристић, Лазар Радонић. I. Прочитани су записници одборских одлука седница држаних 29 Октобр-л и 31 Октобра ове год. пре н после подне н примљени су без икаквих изменаII По прочитању акта истражног судије за варош Веоград АБр, 6581, 6577, 6686, 6685 6684, 6521, 6669; Акта иследног судије за вар. Београд АБр. 6466 и акта Аустро-Угарског консулата АБр. 6627, којим се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су му непознати: Марија Пиброх бив. вешерка, Павле Сакал надпичр, Михајло Габар кочијаш, Фран.а Суплић Фијакериста, Ференц Кардош слуга, Антоније Павловић тестераш и Коста Јовановић надничар; да је Рајко Савић ноћни стражар доброг владања и средњег имовног стања; да је Ленка М. Мирковић пиљарица хрђавог владања и непознатог имовног стања ; да је Јанош Клича калФа коларски доброг владања и непознатог имовног стања ; да су Филип Фајлер зидар и Исак Б. Албала тргов. помоћник доброг владања и сиротног имовног стања • да се суд општински увери о владању Катарине ПалФи па о томе издауверење Аустро-угарском конзулату.