Beogradske opštinske novine

БРОЈ 47

- 253 -

ГОДИНА XI

под закуп оправке возова општпнских сарачког сатлерског, тапетарског и Фарбарског посла, одбор је решио, да се оправка возсва општинских сарачког, сатлерског, тапетарског и Фарбарског посла уступи Кости Нешићу, овд сатлеру, као најнижем лицитанту за хиљаду девет стогина двадесет девет динара годншље. X. По прочитан.у протокола лицитације СВр. 17642, држане 28. Окт. 1893 год. за давање под закуп оправке рабаџнјских општинских возопа, одбор је решио, да се оправка општннски рабаџинских возова уступи Ђорђу Илићу овд. ко вачу као најнижем лицитанту за четирц стотнне шесдесет девет динара и деведесет седам пара годишње. XI. На предлог суда општине београдске АБр. 6760, одбор је решио, да се иразан плац оиштински у барп Веиецији пза дрварских -плацева у простору од хпљаду квадратни метара уступи Костп М. Ћуриђу трг. за смештај тра( ( е и дрва за гориво, под трогодишњи закуп од пр вог Јануара 1894 године, под истим погодбама, под којима су и остали плацевн дрварски уступл.рни а за годшпњу цену од четири стотине дннара XII. На мобу Јована Иика члана суда и на предлог суда општинског од 8. Фебруара 1593. год. СБр. 1030 одбор је после поименичног гласања са 12 гласова против 5, (5 нису гласали) решио, да се Јовану Нлн1.у члану суда изда нз општинске касе а из партије буџетом одређене за непредвиђене трошкопе шест стотпна шесдесет п шест динара и шездесет и шест пара дин, на име неиздате двомесечне плате од 22. Нов. 1892 год. до 22 Јануара 1893 год.за које је време стајао у одговорности и обвези према општипи београдској због непредате депозитне касе н депозитарске дужности. XII Председник саопштава одбору, да је суд општпнски решењем својнм од Новембра 1893. АБр. 6739, а на тражење Министарства унутрашњих дела АВр. 6585 и опште државне болннце, АБр. 6731, — привремено уступио зграду Јована Илнћа у којој да се сместе деца болесна од дифтерптиса, па предлаже да и одбор ово одобри, пошто

тијска тесногрудност не беху до лудила занеле мађарску властелу, ова би победа могла целој краљевини донети велике користи. Јер им она ноказиваше: да се и турска сила може сломити, само треба слоге, јунаштва и одважности. Али баш тога не беше ни труна у мађарских магната, те није ни чудо, нтто се и носледице ове победе по њих, готово и не 1 ириметише, сем што по свој прилици овог пута здружени Срби и Мађари новратише неке градове у Срему: Илок и друге, које је доцније султан морао при походу на Мухач поново да осваја. Покварену и разуздану властелу мађарску радије заношаху сада свађе са краљевском владом, цепања на странке, и обарање кабинета, него брига за спремање одбраие од Турака. Друкчије ова победа утецаше на Србе. Уверени очигледним примером ваљаности и јунаштва Божићева, Срби се стану од овога часа све већма око њега прикупљати, гледећи у њему достојног представника Змај-деспота Вука. Тако шајкашка краљева Флотила попуни своје редове све самим српским херојима, чије главно средиште бејаше од сада Петроварадин, који краљ намени, да у Срему игра улогу Београда. И султан је заиста

се је ова зараза опет у Београду појавпла с тим, да се даде потребан постељни прибор и шесдесет динара месечно на плату послуге. Одбор је одобрио у свему овај предлог суда с тим, да трошак падне на терет партије, буцетом одређене на дезипФекцију. XIV. Председник нзноси одбору па решење акт управе вар. Веограда, којпм тражи, да се општина београдска постара, за потребне локале подесне за затварање окривљених по делу крађе марака. По прочитању тога акта АБр. 6824, одбор је изјавио да по закону није дужан да се за ове локале стара нити има таких на расположењењу. Но да се неби истрага по делу крађе марака осујетила, ставља се привремено на расположење истражној власти празна општинска зграда у мајданској улици, у којој је био смештен кварт савамалски, као и залишни локали у згради, где је сада кварт савамалски, но тако, да општина може у свако доба одрећи ову услугу и исте локале употребити кад јој затребају. XV. По прочитању акта школског одбора основних школа дунавског краја АБ. 6580, одбор је решио да се Јулки Буквнћки, удовој исплати двадесет и осам динара пз онштинске касе а пз партије буџетом одређене за непредвиђене трошкове на име кирије за привремени стан Стане Марковић послужите.вке, а за месец Септембар и Октобар ове год. XVI. Председнпк износп сдбору на решење акт Алеисе Новаковића, овд. адвоката заступника породице пок. Томе Вучића-Перишића у коме црта бедно стање те породице и у коме тражи да општина од поклона, што је од пок. Вучића нод извесним погодбама примила, врати известан део осиротелој Вучићевој породнци, како бн се иста могла издржавати. Г1о прочитању тога акта АБр. 5486 и мишљења општиноког правозаступника АБр. 6880, одбор је одлучио, да овај предмет свестрано проучи и одбору поднесе извештај одборско повереништво, коме да су чланови г. г. Никола X. Поповић, г Борће С. Новаковић п Мих. П. Бончпћ, одборници.

у Петроварадину нашао доцније врло јаке препреке при остварењу својих планова. Погибија Ферхатова љуто је разочарала ватренога Сулејмана I. и он се реши, да се хришћанима за то љуто освети. Из Цариграда већ стизаху гласови, да Сулејмен спрема јаку Флоту, 1 К0 Ј*У Ј е Дунавом послао, да му заузме неке краљеве градове на Сави и Дунаву; који му јако отежавају поход на Будим, куда сада мишљаше. Бискуп Томорија знао је, да је султан наредио Бали-бегу паити београдском да ма којим начином задобије градове: Тнтел, Петроварадин и Митровицу.(') Бели-бег се заиста трудио да изврши султанове налоге, употребљујући чак за основу свога тајнога плана и неко тобожне пријатељско дописивање са Томоријем. Али је бискуп био лукавији од њега, те прозираше његове намере, старајући се, да увек спреман дочека Бали-бега у свима сремским градовима. Не успевши ту, гледао је султан да на другој странн пожње жељена успеха, пре него што пође одсудно на Будим. У тој намери нареди прејемнику Ферхатову, Хозреф иаши , да оку-

(1) Ка<1 југосл. акад. кн>. XXII. стр. 110.

XVII. Председцик извештава одбор, да је управа друштва за потпомагање и васпитање сиротне и напуштене деце у Београду, услед познатих нападаја у извесним новинама, сазвала ванредан скуп чланова тога добротворног друштва, да скуп извиди, да ли постоје у истини оне неправилностп у дому друштвеном, што су у новинама изнесене; Да је овај ванредни скуп држан 14. о. м. у дому сиротне деце и да је и он као председник општине на томе скупу био, пошто је општина београдска највећи добротвор тога друштва и пошто има у томе дому највећи број деце, коју општина издржава; Да је овај ванредни скуп нашао и уверио се, да су изнесене неправилности о раду управе сасвим неистините но да је рад управе правилан, те је услед тога скуп једногласно изјавио управи друштва своје потпуно поверење с благодарношћу, на њеном труду и раду око напредка овог човечног друштва. Да се је овој одлуцп скупа и он, као председник општине у име општине придружпо н у свему усвојио је. По саслушању овога, одбор је одобрио у свему овај поступак председника опглтине. XVIII. Председник саопштава одбору, да се по закону о општинама, члану 87 пмају ове године у Децембру месецу извршити редовни избори управе и одбора општинског за 1894 и 1895. годину. По саслушању овога одбор је решио, да се сходно члану 87 зак о општинама сазове збор општински на дан 12. Децембра 1893. год. ради избора председника општине, три члана суда и четири кметовска помоћпика, за двогодишњу периоду 1894 и 1895. год. и други збор на дан 19. Децембра 1893 год. ради избора тридесет н два одборника општине београдске и шеспаест заменика одборника за двогодишњу периоду 1894 п 1895. год Да суд општински о овоме изда у свсје време праглас на грађанство према прописима закона о општинама и да предузме нужне мере ради састава бирачких спискова одобравајући, да се исти спискови штампају а трошак да падне на терет партије буџетом одређене за непредвпђене трошкове.

ша срећу на Јајцу, које султану беше кост у грлу. Како је тамо прошао видећемо доцније напомињући овде, да су сви овн омањи ратови султанове војске по Мађарској били претече ово.ј великој бури која има на валима својим да донесе Сулејмана са ВосФора у Будим. Ни за краља ни за мађарску властелу није била тајна, да ће нх султан скоро посетити, и при свем том, како се они спремаху за дочек незванога госта? Вредно би било до ситница проучити политичку историју мађарску тога доба, јер не би било лепше теме за обраду: до какве пропасти могу довести једну краљевину њени великаши разуздани и обесни, без икаква патриотизма и родољубља. Место да сви слошки прегну свом снагом, да свога краља ојачају својом помоћном војском, како би и доликовало политички зрелим синовимаједне краљевине — великапш мађарски провиђаху дане у дугим препиркама саборским, цепајући се на странке, и партизански једни друге сатирући, као да је ван граница њихове домовине све мирно. и да им никаква опасност са стране не прети! Нећемо се упуштати у опншрније описивање унутарњега стања угарске