Beogradske opštinske novine

Год. ХН.

као скупе и по општину неповољне, п да се распише друга ОФертална лицитација. Да суд општински преиначи погодбе прописане за израду ових послова тако, да могу и сиромашнији предузимачи лицитирати. Да се при лицитаццји не мора цела кауција положити, но само један део, а остатак да се надокнади задржавањем по двадесет од сто од зараде. IV. РЕДОВНИ САСТАНАК 10. Фебруара 1894. год. Председавао председник г. Милован Р. Маринковић присуствовали г. Јован Антонијевић члан суда и К. Чупчћ кметовски помоћник, од одборника били г. г. М. Обркнежевић, В, Чортановић, С. Ј. Азријел, Ф. Тоболар, Н. Крстић, В. Бадер, М. М. Ђорић, М. Велизарић, К. М. Ђурић, Т. Михајловић, Ј. Бајлони, И. Милишић, М, Петровић, ааменицн г. г. От. Макеимовић, Ст. ЈосиФовић, М. Иавловић, Ђ. Б. Вељковић, Т>. Јовановић, В. Д. ГуОеревац, Св. Љ, Велицки, Ж. Ј. Ђорђевић, Ђ. Н. Иетровић, А. С. ЈовановићI. Ирочитан је записник одборских одлука седнице д]»жане 3. Фебруара 1894 год. и примљен је без измена. II. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 787. 721, 645, 500. 399, 722,673, 369, 434, 672, 674, 435, акта београд. ирвостеп. суда за округ подунавски АБр. 489, акта неготинског нрвосгеп. суда АБр. 420 и акта Пооград. духовног суда АБр. 630, којнма се траже уверења о владању и имовном стању извезних лица, одбор је изјавио, да су му непознати Јеротије Антић,. бив. каФеџија, Ђока — Ђена Лазаревић скитница, Добросав ТриФуновић винограџија, Јован ' ЈГукијановић сголар, Љубомир Јовановић, наДничар, Радосав Благојевић трг. помоћ. Лазар Зарић бив. димиичар, да је Актон Хајц шумар доброг владања и доброг имовног стања, да је Јован Ковачевић извршигељ доброг владања и сиротног нмовног стања: дајеМладен Јовановић нигании ј)ђавог владања и сиротног имов. стања, да су доброг владања и доброг имовног стања Наум-Димитријевић уредник „Геџе" Јосиф Чикош касапин. Алимиије Савић адвокат, Павле Нарарадовановић чинов. онштине; да, су доброг владања Петар Панић надничар, Риста Микић шпекулант и Коста Николић терзија. Ш. Продсндник исноси одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о имовном стању и породичном односу.

СРПСКИ УСТДНИЦИ ПРОТИВУ ТУРШ У В Е 3 И СА НАР0ДНИ1СЕОБАМА У ТУВИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М. СПАСИЂ. САкадемпјски Савет Вел. Школе наградпо ирвом видовданском наградом оишт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славнима чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. (НАСТАВАК) Наш историк Рајик иикако му то ирезиме ие признаје.( 1 ) И мађарски су историци расирављали о томе, али ни они нису дошли до са свим повољна резултата. Сент( 1 ) Ист. Серб. ит.д. књ. IV. стр. 4-8.

- 34 —

По нрочитању тих молби СБр. 2359, 2358, одбор је изјавио мишљои>е, да се молиоцима.Николи Дулићу тежаку.и Сантову Н. Казесу обућару може дати тражено уверење. IV. 11о пр.очитању модбе Аврама Адање овд. АБр. 766, 'којим тражи да се ослободн дужносхи присутничке и Трајка Стојковића каФеџије овд. да се оелободи Дужности или нрисутничке или иоротничке, одбор је решио, да се Аврам Адања ослободи дужноети присутничке а на његово место да суд одреди другјр лице: да суд општински ослободи Трајка Стојковнћа од једне дужности а да на његово место друго лице одреди. V. По прочитању извештаја грађевинског оделења ГБр. 542, одбор је одобрио одређеие осе у улицама Рибарској и Новопросеченој између Давндове и Немањиие. .VI. Предссдник извештава одбор, да је комИсија за надзо]) при грађењу електричног осветлења ноднела извештај, даје инсталацпја електричног осветлења 15. Јануара 1894. год. довршена и да ће се друштву сриско-француском од тога дана нлаћати уговорена сума за осветлење вароши. По нрочитању тог извештаја АБр. 713, одбор је одлучио, да се умоли комисија да овај свој извештај допуии и у томе, како је иисталацнја електричног осветлења извршена. УП. Председник износи оДбору на решење предлог грађевинског оделења, да се од С. Роша нредузимача откупи 200 куб. метара шљунка за иаспнање друмова. По прочитању тог предлога одбор је одлучио, до се шл,унак за насипање друмова, кад и ако затреба, набавн путем јавне лицитацнје. VIII. Председник износи одбору на решење модбу Секуле Симоновића из Поречке иајпје у Турекој АБр. 7442, којом моли, да оцштина новчано нотпомогне нодизање нове цркве што се у његовој општини иодиже. Поводом ове молбе. и уелед нзјаве предсодника, да се чешће иојављују овакве молбе и овпма сличне, одбор је решио, одобрава се кредит од две хиљаде динара из нартије буџетом одређене за непредвиђене трошкове, којнм ће новпем еуд општински потиомагати оваке молбе п решењем својим одређивати им новчану помоћ према своме пахођењу. кларнја вели за њега ово: „Наши историописци не симиатншу Јовану Црнојевићу — српски историк првога реда, Јован Рајић, одриче му чак и презиме. — Ну како Срби у XVI. ст. немаше историка, а Рајнћеве тврдње нису основане на историчким изворним документима; то Рајићева мудровања имају само субјективну вредност. У Рајићевој генеалогији нородица Црнојевића има што нгга, вдто је сумњиво и не.модае се сматрати потпуио. Осим тога мучно је замиелити, датуима лажног презимена. Рецимо да је Иван светину (рго1аишп, уи]"'ц«) обмануо, износећи сјајно презиме; да ли је могао обманути Запољу, у чијем се двору (било ма у каквом занимању) дуже времена бавио, и којије Цр нојевићеве, баз сумње, већ у старој домовинн познавао? Да ли је могао обманути: Бакиће, Радишу Божића, МетровиКе, Јакшиће и целу српску хијерархију у Мађарској ? Да ли би ови жртвовали крв своју и своје имање за обичну скнтницу, да Јован није био прави потомак Црнојевића и да није био преставник српске народне мисли? За њим полази не само проста светина, но се око н>ега прикупљају прваци, богати

ЈЗГУЈ О.

IX. Кварт дорћолеки уираве вар. Београда сироводн одбору иа мшилење молбу Димитрија Шићаиског овд. предузимача, о нодизању зграде за ка®ану на његовом илацу на углу Горње Јованове п Добрачиие улнце. По прочитању тога акта одбор је изјавио мишљење, да молиоцу Димимитрију Шпђанском неби требало допуетити иодизањо ка®ане. пошто у Бебграду има: и сувише механа и ка®ана. X. Председник износи одбору на решење акт г. Министра народне привреде, којим тражи помоћ од општине београдске за установљење привредног музеја у Београду. Ио прочитању тога акта АБр. 149, одбор је решио, да ее одговори г. Министру народне привреде, да онштина београдска према садањим новчаним прИликама не може дати никакве иовчане иомоћи за уетановљењс привредног музеја, но доцније. кад та установа буде ноказала новољне резултате, оиштина ће, увиђајући од нсте велику корист по сриску производњу, потпомоћи ову усганову, у колико јој буду новчанана средства допуштала. XI. 11о прочитању молбе Наума Димитријевића, издавача „Школе" илуетрованог календара за 1894. годину, којом нуди онштиии ову књигу на откуп, одбор је решир, да се молиочева ионуда не прими, пошта за сада општина нема потребе за то. XII. Председник саопштава одбору, да су Раја Иавловнћ члан краљ. срн. нар, иозоришта, Милан А. Максимовић каФ. п Марија Милојевићка овд. удова ириликом везивања њихових станова са водоводом београдским, услед навале воде у сутурене оштећени и да су поднеди молбе са вештачким увиђајима, да им општииа по тим увићајима констатовану штету платн. По саслушању овога одбор је оддучио, да одборско иовереништво коме да су члаиовп г. г. Вл. Чортановић, Мих. Павловић. Ант. С. Јовановић, Стеван Максимовић и општински правозастуиннк прегледају акта по овнм предметима и поднесу одбору своје мишљење на решење. XIII. Председник износи одбору на решење молбу Опште радничког друштва у Београду, којом тражи од Општине земл.иште за подизање друљуди, војсковође сриске у мађарској војеци и цело свештенство. Ови бирају Јована за деспота, новчацо га номажу у издржавању његовог двора, њему се покоравају, па чак и име му окружавају светитељским сјајем. Антипатија мањих историчара није дакле историјски оправдана. Непојмљиво је, како се могу оправдати прндеви: 1ћхасл8сћет; 81га8 »евгаићег; 8е<ЗШо8И8 1 а!го; оћвсигае вегуГНадие соиЉИоЈпа ћошо; (|шс1ат ех 1'асе ћошГпиш шт пш а^авошћпа но^иа" и т. д. Извештаји сувременика о „Цару Јовану", шга више сама сама факта не изноее га у таком ништавном црном облику. У сиисима сувремених лица: Хоберданца, Фрање Је1оје Нинкоа и т. д. нема осуде за нроклетство ни за презирање. И сам (славни бискуп) Вранчић не унисује њему у грех, већ његоним људима и духу времена „толике рушевине и убиства људи," игго се догађало у његовој војсци. Само Зерњег и пои Сремац веле, да је Иван пробисвет, авантиријер, швиндлер и ниигтави лопок."( Ј ) Пу иоред свега тога порекло је његово још тајанствено за нас. „На сву ирилику ( т ) Гласник срп. уч. др. кљ. 67. стр. XXXVII—XXXVIII