Beogradske opštinske novine

БРОЈ 13.

ГОД. XII.

Л/^^^^ЛЛЛЛ/у^^ЛЛ/^ЛЛЛЛЛЛ/УУУ^У^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ/^^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ Цена за Србију: НА ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ 8А СТРАНЕ 8ЕМЉ1Ј НА ГОДИВУ . . 9 „

НЕДЕЉА 20. ШАРТА 1894.

ИРЕТП 1АТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОИШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДБНЦИЛЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враЂају се НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ААААААААААААЛААААААА

СТАТИСТИКА БЕОГРАДСКОГ ПУТНИЧКОГ САОБРАЋАЈА У 1893. ГОД.

По изгледу нсзнатан а у ствари велики је утицај, који има саобраКај путника. На том саобраћају оснивају се ексистенције не само иојединих гостионичара, већ и многих занатских и индустриских струка и читавих индустриских иредела. Познато је да брдовити прсдвли у Тиролској, Швајцарској и др. живе скоро искључиво од зараде, коју им странци дају, трошећи у њима за време бављења на своје живљење и купујући њихове специјал

МЕСЕЦА

Јануара Фебруара Марта Априла Маја Јуна Јула Августа Септембра Октобра Новембра Декембра

1414 1536 2527 2786 2607 2495 3167 3125 3255 4172 3554 1814

Свега 32452

! прортш

76-57

д ^ О Рн О Н РО 297 447 581 674 508 468 561 503 424 667 420 245

а м о т до § и X

23 39 49 56 81 43 59 109 35 26 32 28

не производе. Тако и Париз, срце Европе или и целога света, много добија од оне масе странаца, који дан за даном јури у његов чарслискизагрљај, До сада је познат био, јер се у неколико статистички освет.љавао, саобраћај путника ио бањама, а од скора су ночсле и разне велике вароши даводетачну статистику страних путника, којиих походе, бавећи се дуже од једног дана ио њиховим хотелима. Колико јејошмладата грана етатистике, види се и по томе, што се у Бечу почсла 1874. или уираво 1877. године водитн уреднија статистика путничког саобраћаја, у Берлину 1884. а у Нештп 1888. године. Докле се у овим варошима води тај попис дневно, у Паризу се води ме сечно; а у ЈЈондону, тој грдосији милионске вароши, никако се и не бележи тај саобраћај, пошто он у Лондону. као и у целој Енглеској не потиада ни под какву контролу.

Што је тако млада та грана статистике, томе се има једино и прпписати, што она нема до сада своје литературе, на је она скоро и самим статистичарима непозната. Прва студија о путничком саобраћају биће до сада она бечког статистичара Е. ЈГ. Гриселича, коју је он саставио за III. састанак међународног статистичког удружења, које је 1890. год. заседавало у Бечу,*) и којом се студијом служио и писац овог чланка при својим упоређењима. Оваким студијама долазећи до сазнања закона, који путнички саобраћај опредељују, I.

ПУТНИЧКИ СА05РАЋАЈ ВАРОШИ БЕОГРАДА У 1893. ГОДИИИ.

иостојбина путника

Рн О Рн И Р-

■< к

5795

13-68

580

12 14 18 10 24 4 6 53 32 39 21 14

1 4 10 5 4 1 4 25 10 8 1

И О Рч

О Рч м

54 80 94 185 84 59 82 70 160 346 181

247

78

0-58

0-19

1450

3:42

6 7 15 135 33 25 83 34 22 26 32 19

а о

м

Рч ЈЧ Р

О !>> У и <1 Рн

12 24 42 25 32 17 40 24 16 20 19 15

387

286

0-91 10-67

1 6 6 3 8 8 18 16 13 6 10 1

11 12 12 24 33 19 44 29 10 34 23 14

14 15 19 16 38 13 15 40 13 13 10 10

96

0.23

265 216

0-62

0-51

података и сам доста непотпуни резултат једногодишњег бележења, даје једну ошнту слику, која се у главном подудара са сликом путничкога саобраћаја осталих вароши и даје уједно особене одлике београдског саобраћаја, те по којима мол е да се одреди, које користи отуда Београд има и коЈе би још могао да поцрпе. Из појединих табела, које иду уз овај чланак, видеће се, које су то особине београдског иутничког саобраћаја. Обраћамо пажњу читалаца на нроценте, јер они најуочљивије обележавају карактер појединих категорија. Из овог годишњег саобраћаја, (I. тД расноређен но месецима и ио постој бини пада у слабо процентно учешће месеца јануара (4.39), дскембра (5'29) ифебруара(са 5-32°| 0 ). Ово јс са свим појмљиво, кад се помисли, да тада п а д ај у благи дани, за које се поизда.т>е спрема, те да се они могу провести

н н

8 42 29 25 15 11 16 11 13 50 27 7

Ри ч I« * * О 54 О

3 27 10 39 12 31 26 18 28 22 7 12

254

235

о Оч м и М 14

9 10 3 7 2 2

< ^ М р м н о

3 I 3 г и: о

1856 2253 3421 3983 3489 3197 4078 4059 4033 5437 4337 2240

4-39 5-32 8-06 9-39 8-23 7-55 9-62 9-58 9-50 12*83 10-24 5-29

42

0-60 10-56 0-10

142383

100

100-

1 очи

у једно се долази и до тога, да се на статистичким подацима појединих места види, у колико су ти закони упо' ребљени или се дају употребити на унапређење сваког појединог места. Статистика путиичког саобраћаја вароши Београда води се у оделењу овога суда од 1. Августа 1893. год., а накнадно је израђен тај саобраћај и за 7 месеци пре тога. Па и овај, са нсиотиуних

*) 1)ег Ггетавп-УегкеВг 111 ЛУ!еп, \\-аћге»(1 с!ег Јаћге 1874—1890. МИ 10 егарћЈаећеп Бага^еПип^еп. ВеагђеИе! уоп Е. Јј . вг1е82еНс ]1, ВЈИег с!еа каЈаег ј|;ћ-081;егге1сћ!8сће11 Ггапг ЈоаеС-ОгДегш. \У1еп 1891.

на дому, а ову одлуку подржава и најјача зима. Марат је нагло одскочио са 5'32 на 8*06°1 о ајошјаче априлсасвојих9-39 0 [ 0 тако, дага нимај (8-23), ни јун (7'5.5). није могао достићи, већ чак ју.т (9-62). Овај скок се објашњава априлским догађајем, а он је ио свој прилици својим последицама и мај уздигао. Што дубље у лето и јесен, види се тежња да месечно учешће јача, па ипак је јул нешто претекао август. Узрок ће бити учитељска скупштина, држана 5. јула. А август је опет јачи био од септембра, томе је помогао збор свештенички од 20. августа. Највеће учешће у