Beogradske opštinske novine

- 63 -

Год. XII.

општински није надложан, да им тражсна уве]1ења издаје. V. ЈГо прочитању протокола лицитације АВр 1831, држане ио други нут за пзриду одела за позорнике и служиоце, одбор је решно, да се израда одела за позорппке и служиоце уступи према проиисаним ногодбама Јовпну Димпт])ијевићу овд. кројачу, као најнижем понуђачу по цсни и то: Мундир од илаве н панталоне од нрвене чохе за позорнике за четрдесет и девет динара и шесдесет пара дин. Капут и панталоне од нлаве чохе за вратаре и позиваре за педесет п седам динара и шесдесет пара динарски. Блуза и нанталоне од цвилика (сегелтуха) за позорнике за шеснаест дннара и шесдесет и пет пара динарских. VI. Дредседник износи одбору на решење тражење команде VII. батаљона Краља Александра I., да јој општина плати 1158'32 дпн. за храну издату сиротним обвезницима 1893. год. По прочитању тога акта АБр. 6541193. год. одбор је решио, да се из касе општинске а из партије буџетом одређене за исхрану сиротних војника исплати команди VII. батаљона Краља Александра 1. једна хиљада сто педесет осам динара и тридесет две иаре а да суд општински ио могућству наплати ову суму од обвезника, у сииску означених. VII. Иредседник износи одбору на одобрење нредлог суда општинског да се од Стеве Ст. Нншдића откупи један Фијакер за 650 дин. п иснлати из нартијс. буџетом одређене за. непредвиђене трошкове. 11о нрочитању тога предлога АБр. 1046 одбор је решио, да се овај нредлог суда не уважи. VIII. Одборско повереннштво изабрато у седници одборској од 17. Фебруара 1894. год. АБр. 394, подноси свој извештај о нрегледу куће Маше Димића, нонуђене на откуп илн закун за школу топчидерску. По нрочитању тога изаештаја ГБр. 962, одбор је одлучио, да се од Маше Димића узме реч, по коју бн цену продао оиштини ову кућу без икавих онравака, а по коју цену, кад би сам продавац о свом трошку извршио онравке предвиђене извештајем повереништва. Даље да пону1>ач из.јави, ношто би је дао општнни нод закуи без икаквих оправака, а пошто, кад би предвиДодрон са Тиролдима и Чесима, али је и он наскоро погинуо у очајном и самртном боју. Заробљене хрншћане упрегоше у тешке топове накићеие златним иовесима и украшени заставама, да их славно у Цариград уведу, носећи још и главу Бакићеву н Лодронову. Ш Један велики топ, под именом „КаМапезса", возилн су Турци у много каснијим р атовима. (') Сем Бак ић а погинули су ту знаменити Срби Павле ТодоуовиИ. (Фо цор) Тодор ПајиИ и други.( 2 ) 0 Иавлу Бакићу сви се угарски историци изражавају са највећом нохвалом преузносећи његбво јунаштво. Тако Иштванфије за њега вели: „сш пешо ш1ег П08):гагига сорј птии с1исе8 пнШчп аокгИа .че ш$епШ ашнп ЉгИћгсНне егЛе оп1егеис1и8."( 8 ) Иавле Јовије за њ вели: Ео (Рни1о) 1п1ег1'ес1о, (|ш' П11ег по 81 го 8 сНгсев нпШат ш^епи «1ег11а, аЦие т^епНв агпнп рћгптнн огаГпећа! гаа$шн8 Игаог 1 о 1Г8 са881п8 тси88и8 еа!." ( 4 ) (') Н а т т с г V. Ј ; Сгвзоћ. с1. оат. Кешћез, В. 11. 8. 112 -145. — Ваничек (Шимић Ј. М.); Иет. вој. крајинс,вн>.I. стр. 12—16.. — Ргау (Аппа1евг. Пип§ I, V. р. •231 294) је врло опширно описао овај поход Кацијанаров. ( 3 ) Р а ј и ћ Ј: Иет. Сердов и т д. св. IV. стр 1'4. I 3 ) Р1со1 Е. (Иавловић св.\ Срби у Уг. кљ. 1. стр. 67. лрим. 2 .)

ђене оправке сам изврнгао, па да се еа том пзјавом поднесе овај извештај одбору па решење. IX. Председник саопштава одбору, да би требало једном ве1| донети решење о вршењу регулације у Београду и исплаћивању експроирисаног земљишта, јер се овим одуговлачоњем штете многи грађани београдскг. По саслушању овога одбор јеоц хучио, да суд општински надлежним путем нроцени сва земљишта што се регулацијом заузимају; да општински правозаступник поднесе ре<1>ерат да ли се општина може упустити у манипулацију са регулационим фондом и нре него што се доврши спор између државе и општине о задржатим плацевима регулационог Фонда; да се поднссе одбору снисак свега експронрисаног и процењеног земљишта као и оног општинског и регулационог Фонда. X. Одборник г. Коста Д. Главинић обраћа пажњу председника онштнне, да би требало онравнти онштинску кућу у мајдавској улици као и да се Лимска улица калдрмише крупним ломљеним каменом а не онакпм каквим се намерава то чинити. Председник је примно к знуњу ове напомене и учиниће што треба. XI.' Председик изјављује да је крајње в]>еме, да се енергичније приступи извршењујканализације, грађењу кеја и осталих велнких радова општинских; иапомиње да би требало или позвати предузимаче да дођу и упознају се са приликама и иогодбама. под којима општина жели да ове радове изврши, или. да се на који други начин финансијска лица за, ове општинске послове заинтересују; наводи даље, да је Финансијска кућа Жоржа из Париза изјавила, да је вољна да о свомо трошку доће у Београд и уиозна се са плановима и намерама општине па да после тога поднесе своју понуду. По саслушању овога извештаја, одбор је одлучио, овлашћује се нредседник општипе да може позватп Жоржија из Париза, а и друге, који затраже, и ставити им на углед све иланове и даватп им евако обавештењо о онштинским нредузећима без икаквеј даље обавезе за општину београдску.

Главни кривац за таку срамну погибију хришћанеку — плашљиви Кацијаиер, став.Ћен је доцније у затвор, из кога умаче у Костојницу под окриље грофова Нрињских. Ну како ту поче да шурује с Турцнма, убије га Зрињски, па то јаве и краљу, који им на томе захвали, што се и сам бојаше Кацијанерових веза са Турцнма.С) Глас о страпшом поразу хришћанске војске код Осека узнемири целу Угарску, а највише суседну Хрватску, што сада и оно мало слободних градова и земаља измс1)у Саве и Драве већим делом допаде Турцима. Фердинандо је сад увиђао, да све те несреће долазе отуда, што између њега п Заполе бесни омраза за рат у највећем степену. С тога се стаде свима силама старати, да се са Заиољом измнри, те да склопи после савез хршићанских владалаца протротиву Турака. Носле дужих цреговарања до1 )С и тај жељени тренутак. Фебруара месеца 1538. г. Фердинандо учини са Запо-

( 4 ) Еп§е1 V. Н. ,Ј.: АП&. \Уе11Јш1. В. III. од^ек Оеасћ. V 8огу1еп, 8 478. (') Паттег V. .1. О-езсћ. (1. овм. КеШе4, В. II. 8.145. — Вапигек (Шимић Ј. И.). Иет. вој. кр. књ. I. стр. 16.

СТАТИСТИКА САМРТИОСТИ у месецу Јануару 1894. Свега је умрло 114, од којих су 58 мушких, 56 женских. По вероисповести: православне 99, католичке 8, протестантске 2, мојсијевске 5, мухамедовске —. По месту рођења: 63 из Београда, 15 из Србије, 36 из других држава. По деловима вароши: 3 из варошког кварта, 9 из теразиског кварта, 18 из савамалског кварта, 17 из дорћолског кварта, 21 из налилулског кварта, 45 из врачарског кварта, — из Топчидера. По брачном стању: 68 нежењених или неудатих, 32 жењених или удатих, 11 удова, 1 разведеннх, — ванбрачна.

СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД ПОЖАРА У ГОДИНИ 1892.

1. МЕСТО ПОЖАРА

У КОМ КРЛЈУ

Кров

Таван Слеме 1

Димњак

Радион. соба дућ.

Подрум I

о ч сз Н О

СВЕГА

У кв. варошком

_

11

_

_

11

,, ,, теразиеком

1

1

1

3

,., „ савском

1

2

1

4

„ „ дуиавском

1

5

1

1

8

„ „ палилулском

1

1

1

3

6

„ „ врачарском Изван вароши

2

2

5 1

9 1

с В е г А

1 ' 4

2

22

2

...

12

42

2. ВРЕМЕ ПОЖАРА

ДОБА ДАПА

Недеља |

Ч а> и о И

в а о н >.

Среда |

!Н а м н О)

и сЗ Н Ч) и

св н о \о О

СВЕГА

Одбс. ујут. добув. Одб с. у в. до 6 ујут.

5 2

5 3

5

3 5

3 2

6 3

27 15

С В Е Г А

7

8

5

8

5

9

42

По месецима било је пожара: Јануара 5, Фебруара 9, Марта 3, Априла —, Маја 1, Јуна 1, Јула 1, Августа —, Септембра 5,

љом мир у Вел. Варадину под условима, да после смрти Запољине цела држава нрипадне Фердинанду, и док је жив Заноља, задржаће шта има, а зато се он одриче Турака и ступа у савез хришћанских владара.( ] ) Султан је, дабоме, знао за ово помирење, па је с тога исте године пустио своје паше да продиру у Посавину према Славооији и Хрватској, ратујући у исто време и иа мору са Млечанима. Сам пак у сред лета год. 1538. покори Влашку, па је зацело мнслио одатле и на Угарску, али овог цута не смеде, јер га у Угарссој чекаше 100000 војске Фердинандове и Запољине, и да је ударио на њу зло би прошао. Ну пријатељство између помирених краљева није дуго трајало. Запоља се није искрено иомирио, већ из рачуна што је на тај начин могао узети за жену Јелисавету, кћер пољског краља Жигмунда, и кад то постиже, онда опет поче даровима тражити милост у султана, који га благонаклоно опет прими.( 2 ) (НАСТАВИЋЕ СЕ)

(') 8 о и 8 — Б е § е г. 1ј' ћјз1. <1е 1' Аи4г-Поп§пе, (III. ивд.) р. 307. — ВппетМаа Т.: Роу . ћгу. књ. II, стр. 39. ( 2 ) 8т1С1к1а8 Т,- Роу. ћгу. књ. II. стр. 40.