Beogradske opštinske novine

Год. XII.

— 78 —

Број 18.

се оса одређује и један државни и један онштински инжињер. С екретар саопштава да су многи грађани на крају 1892. и у иочетку 1893. год. тражили, а грађевпнско оделење по тим молбама правило предрачуне, да се калдрмишу неке улице. Тако је молило друштво за сиротну и напуштену децу да се калдрмише Мостарска и Сарајевска улица. За тим су тражили поједини грађани да се калдрмишу улице: Тимочка ул.; Доситејева; Љубичина; за тим да се калдрмише она ново-просечена улица испод Душанове улице; грађевинско оделење на препоруку државне власти израдило предрачун за грађење тротоара око ботаничке баште; Фрушкогорска улица; колубарска ул.; писарска и Орловска ул.; Новакова. Владетина и Тежачка улица. председавајуЛи. — Све ове молбе имају и своје предрачуне, израђене од грађевинског одсека. Ја мислим да ће најбоље бити да упутимо све ове молбе грађевинском одсеку те да по свима изради предрачун. М. НааетановиЛ. — Ја бих молио да се све ове ствари од годину дана, па на овамо упуте на ново грађевинском одсеку да нам о њима реФерише. ВДамо бих хтео да не сме да буде тротоара од ломљеног камена, јер смо ми донели једно решење да тротоари буду од циклопа или плоча. Ђер. ЈовановиА. — И ја се слажем с тим да се више не праве тротоари од ломљеног камена, само бнх молио да се ово врати инжињерском оделењу те да изради предрачун по данашњим ценама и да нам то поднесе на првој идућој седници на решсње, јер не треба више чекати пошто је последње време. По саслушању овога, одбор је решио, да се свн предлози грађепинског оделења и молбе нојединих грађана, што је до данас суду онштинском поднето, пошљу грађевинском оделењу на поновну оцену и израду предрачуна те да грађевинско оделење поднесе свој извештај заједно са предрачунима одбору на решење. Да се од сада ни једна улица не тротоарише ломљеним каменом, него само циклопом или од плоча, како где буде саобраћај захтевао.

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРШ У В Е 3 И СА И1Р0ДШ СЕОБШ У тш од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКАРАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М. СПАСИЋ. (Академијски Савет Вел. Школе наградио арвом видовданском наградом оишт. београдске). Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мулровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. (НАСТАВАК) Исто су тако Турци насртали и 1529. године са великом жеетином на околину Бишћа и Рипса, и тадаје људство толики страх био обузео, да су кметови ночињали остављати своје завичаје, па да није било јуначке мишице и светла Николе Јуришића,

Секретар чита извештај комисије која је одредила осу између Видинске и Јевремове улице. (Усваја се). Инжињер Рака МутачџиЛ чита нредлог, да се нросече пут између Калимегдана и градског поља и да се наспе шљунком. Ћерман Јованови%. — Овај пут који се сад оће да просече, он ће служити само за општинску башту и никоме више. То је онај пут који води преко доњег Калимегдана ка општ. башти и тражи се да се на њега утроши око 4000 дин. Међу тим онај пут што води од реалке доле ка градском пољу, а и од Душанове улице ка граду то ни до данас још није калдрмисан. Туда иде у доњи град иосведневно на рад преко 1000 душа и газе блато до колена, и не могу да прођу од грдног блата, и то не може да се калдрмише, а овде може да се прави нарочити нут за онштинску башту. Ја сам томе противан. М. КаиетановиК. — Предлог г. предговорника заиста је умесган, да се једном доње-градско поље удесп и калдрмише, јер је ту заиста потреба, али ево због чега је овај нут потребан. Робијаши кад изиђу из града, они ударе са својим колима преко средине доњег Калемегдана. Ми треба сад да им направимо пут кроз Калимегдан и то тако да не могу пролазити кроз сред Калимегдана, него да им нросечемо пут па да нама остане већи део слободан, како би могли ту подићи леп парк, а за то нам је потребно да имамо што више простора. Јер ако овако осгане онда никад нећемо моћи подићи ту парк јер ће нам робијаши са колима кварити. Тако исто тај је пут потребан и за нашу општинску башту. Робијашима је то једини пут за пијацу јер иначе би морали да иду чак нреко Дорћола. Ђ^рман ЈовановиК. — Ја оиет тврдим да ће они пролазити кроз парк, јер је њима пут право на реалку. Ја мислим, ако је то општинска с.војина, а не државна, онда она треба да постави своје нозорнике који ће да чувају тај пролаз, јер нико не сме на туђем имању да нрави штете. Св. Љ. Ввлицки. — Ја бих ире свега био за то да се најире нанрави главни друм па после ово. И. ЖилишиЛ. — Ијамислим да нема потребе за тај пут, већ ако хоћемо да не нролазе људи са колима туда, ми можемо да ударимо туда неколико коца, па да провучемо кроз њих жицу, и онда не можо нико иролазнги. Што се тиче копања мени се чини да не треба онде ништа копати.

М. КааетановиК. — Ја бих вас молио господо, да одредите једну комисију, у којој би били г. г. И. Милишић, Ђ. Јовановић, ја и један инжињер, па да одемо на лице места, па како они реше ја пристајем. Одбор је решио да г. г. М. Капетановић, И. Милишић и Ђерман Јовановић одборници на лицу места оцене, да лијепотребно, да се овај нут оправља. \1редседава)уИи. — Изволте чутинеколико Захтева. војене власти за неке зграде и касарне. Секретар саопштава, даједунавска дивизијска команда још у 1891. год. поднела, а у 1891. г. поновила, да општина београдска уз нрипомоћ народа из области дунавске дивизије сагради нотребан број касарни, шгала и шупа за топове и друге етаје за војску, теригорије ове дивизије; да је управа гарнизона београдског у 1893. год. поднела тражење, да јој ошнтина уступи потребно земљишге за војничку башту у којој би се обрађивало иоврће потрсбно за рану војничку; да је VII. пуковска окружна команда ове године поднела акт, којпм позива општину, да уз приномоћ народа из дунавске дивизијске области сагради потребан број шупа за смештај коморе редовне војске, оружја, оделаидругих војничких ствари; да је VII. пуковска окружна команда иоднелатражење, да општина београдска направи иотрсбан број одела за обвезнеке првог позива из Београда. Првдседавајуки. — Ја мислим госнодо да би најбоље било да се одреди једна комиснја, која ћс предходно да проучи ове ствари. Одбор је одлучио да сва ова тражења проуче и поднесу одбору евоје минтљење на решење одборници г. г. Марко Велизарић, Свет. ЈБ. Гавриловић, А. Ј. Одавић, Настас Крстић и Коста Ј. Рашић. М. К ааетановиК. — Већ од неколико година стоји молба лекарског друштва, учитељског удружења и радничког друштва, да им општина уступи плацеве, на којима би они могли нодићи њихове домове. Учитељско удружењс тражило је онај плац код „Пролећа". Тај је плац биоуступљен гимнастичком друштву, читаоници и певачком друштву. Али та друшта нису подигнула зграду у року, за који су се била обвезала, према томе они су изгубилв право на тај плац. Пошто је због регулације вароши „Топличин венац" проссчсн, то је и тај велики плац подељон у два мања плаца тако ца они не могу ништа општини користити.

били би ти крајеви јамачно већ тада онустели".( г ) Усљед тога сабор, у словенском Грацу, донесе решење од 10. маја 1530. г. за ванредан трошак за утврду градова: Клиса, Оења, Оточца, Бишћа и Рипса; а краљ Фзрдинандо прими у службу 700лаких коњаника и 300 мартолоза — четника, сличних турским мартолозима. Код прве нојаве овог имена у нашој расправи да застанемо, те да видимо шта су то Мартолози. Ми смо до еада једнако говорили о турским пљачкама и робљењима но хришћанским земљама, а нигде нисмо изнели примера, да је сличних случајева било и на турској страни, т. ј. дасу хришћански војници улазили у турске области, и тамо враћали Турцима мило за драго исто онаким начином, каквим су њих Турци задуживали. Међутим таких случајева је било, истина с почетка још у мањој мери, али тек природа људска захтевала је освету. Кад се пак на хришћанској страни, у хриш. градовима, намножи доста Ускока из српских предела Турцима ('.) На истом месту, стр. 69.

завојеваних, и када ти Ускоци више пута потукоше и по коју велику војску пашину, онда смелост тих српских пљачкаша више порасте и освета са њихове стране тим бешс жешћа, што се н Турци после таких пораза силно светише Хришћанима. Нарочито су Турци страшне штете чинили српским Ускоцима из Клиса, ајош випте доцније из Сења, што они не штедеше ни жене ни децу турску исто онако, како са њиховом чељади Турци поступаху. Не могући својим снагама одговаратн жестини освете српских Ускока, стадоше Турци нремишљати, да противу њих оргаиизују исту таку пљачкашку чету, која ће се снагом и жестином мерити са Ускоцима. У томе им добро послужише они хришћански становници, што заосташе на турском земллшту, на своме огњишту. Ту беху разне народноети, а највише српски староседеоци и Арбанаси. Из њих стадоше сад Турци врбовати особите војнике, које намењиваху само отпору и освети против српских Ускока и назваше их засебним именом Мартолози. Мартолози су, дакле. Хриги%ани, као војници у турској служби, иротиву турских неиријатеља.