Beogradske opštinske novine

Год. XII.

— 98 -

Број 22.

пада, а остало је неколико њих који имају да нлате укупно 2000 дин. али немају новаца те моле, да општина плати предузимачу а њих нрими за дужнике. Осим тога то је било нужно учинити и ради окончања спора који је се нојавио између неких грађана тамо. Ви сте то били одобрили први пут, али сте то решење, у моме одсуству задржали од извршења. Ја вас молим одобрите ј то сад. ! Мата Јовановић. — Овде су грађани сами градили калдрму па се по свршетку нешто посвађали око нлаћања. Неразумем за што би сад општина плаћала то па да она води спор ?! У осталом нека реФерише инжињер. Председник. — Сваки од ових молилаца даје нисмену обавезу општини као дужник и тунема шта инжињер да каже него има да реши одбор. Никола Вулковић. — Ови су сами погађали калдрмисање па сами и нека плаћају. За што да се ту ангажује општина кад није био дошао на ту улицу ред калдрмисања. А. Одавић. — У приватном разговору председник ми је рекао да ја немам права да говорим јер сам у тој улици ангажован. Са тога, одлазим из седнице док се она не реши. Ђерман Јовановић. — Ти људи пре него што су почели калдрмисање, обратили су се општини. При раду је вођен надзор од општине и инжињер опшгински ирегледао је рад. Они од сопственика кућа, који су имали новаца, платили су што на њих пада, сиротнији нису, и моле да општина за њих плати и да их прими за своје дужиике. Ја сам за то да се но молби учинп. Влад. Чортановић. Кад би овде указали ову номоћ онда би и друге улице које нису на реду и које су споредне, градиле калдрме бајаги за свој рачун а кад би баш дошло до плаћања тражиле би да за њих нлати општина, а ми то не смемо допустити. Нека се иредузимач дакле, с њима намирује јер је с њима и погодио. Председник. — Камо среће кад би сви становници београдских улица овако радили, да направе калдрму од 20—80 хиљада динара па да траже од општине зајам од 2000 динара! На тај начин би се најбрже све улице снабделе калдрмом уз малене издатке од општине и то у виду зајма од 4 године, јер ови траже да им се позајмица наплати у 4 године. У осталом могу да вам напоменем да ошитина нма врло мало спорова око калдрме. Никола Вулковић. — Ово је ситница и могла би се одобрити али ово је начелно питање. Пи-

бије, али при петом мораде устукнути у тврђаву. Али оиет одатле згодиом ириликом ировали посада, поврати варош, и зароби агу јаничарског. Али-паша сабра на силу народ из околине, и натера га, да носи у градске опкопе пруће и разно дрвље, да затрпа јаркове. Али ни то му не поможе, јер опса})сни успелие, да то нагомилано дрвл>е срећно запале. 8а то време скупи се војска под баном Ник. Зрињским, Ленковићем и Надажоијем, у којој је војсци било највише добровољаца Граничара из околних пограничних градова, хајдука, Мартолоза, Ускока и Морлака, што све сачињаваше једну вслику нљачкашку пратњу. Они одлуче да ударе прво на Бобовац, не би ли одвукли Али-пагау од Сигета. Али-паша чувши да му је Бобовац у опасности, окрене се заиста тамо са 20 000 коњаника и 10 000 јаничара и са много Мартолоза. ГГри покушају да пређе реку Рињу и удари на бана Зрињскога буде одбијен. Поражени Али-паша 31. јула диже посаду Сигета, и повуче се к Печуху.С) Наш летописац вели о томе: I 1 ) Натшег V. Ј.: веасћ. «1. озт. Ке1Сћез, В. И. 8. 258—259. — (ВтЈС1к1а8 Т.: Р оу . ћгу. кн>. II. стр. 50.

тање је: да ли ми треба да укажемо какву помоћ и улицама код којих још није на реду калдрмисање, и којима Се можда још ни имена незна. Н. Милишић — Ја сам за то да им се иптабулише имање за рачуи општине, ако се овај дуг за њих плати. М. Јовановић — Лепо је Вулковић рекао да јје ово ситница али начелно важна. Ми имамо у старом Београду улица (Милутинову, Сјеничку и друге) где су грађани од ире 7 година начинили тротоаре а ошнтина још не прави калдрму и сад би било неиравично номагати становнике једне од нових и сиоредних улица на Савинцу. И Милишићева напомена о интабулацији умесна је да би се избегли спорови. Председник — Ја бих се сматрао за најсрећнијег кад би сви грађани стали да на овај начин калдрмишу своје улиде. На тај начин Београд би имао све улице брзо калдрмисане а с мало помоћи општине сиромашнима. И у улицама које г. Мата помену одавна би била готова калдрма да је на овај начин рађено. А рекао сам мало час, да парница с општином око калдрме нема или их има мало, али су их они, који их против општине воде, изгубили. Баш и с начелног гледишта узето, ова молба и друге сличне, заслужују призрења. Ђерман Јовановић. — Господа нека веле па нема калдрме ни у вароши а што ће сад на овоме крају где можда улице ни имена немају. Нема господо разлике између старе и нове варонш. Нама треба да су сви грађани једнаки. А како се овде не тражи да општина што изгуби него само даучини позајмицу, ја сам за то да са учини. Мата Јовановић. — Г. Ђера хоће да докаже да су сви крајеви вароши подједнаки а заборавља да овде још нема сталне нивелације и регулације. И кад је тако онда одбор има дужност да води о томе обзира и да не чини овде помоћ пре но таме где је све то урађено. Г. нредседник заборавља говорећи о Милутиновој, Писарској и Сјеничкој улици да су у њима грађани урадили све што је њихова дужност и сад је остало само да општина калдрмише средину. Председник. — У улицама на Савинцу, које улазе у варошки рејом иа и у Бунарској, извршена је нивелација и регулација, а није на пр. у новом селишцу (Викторовој, Чобанској и др. улицама). (Чује се : да се гласа). Па добро. Стављам на гласање. Који су за позајмицу глаеаће „за' - ' који против — против. „ В лето 1666. ходи Хадоум иагаа под Сигет варош нишча неиолоучи 11 ,( 1 ) За то време Малкоч, нови санџак-бег у Босни, опсађивао је Крупу и Костајиицу, коју издајом како веле неки извори — немачког заповедника Лустхалтера, и освоји. Тиме би Турцима отворена Хрватска све до реке Купе, те бан Зрињски мораде 1556. год. посаду градова: Бунића и Перупшћа. Малкоч-бег се за тим окоми на Бихаћ, да га заузме, али га срећа није послужила, што је г. 1557. иосада градсхга иовећана била са 200 момака.( 2 ) Те иак године Ферхадпаша босански продре у Хрватску са 6 000 људи, али зло ирође, јер га Ленковић и под-бан Алапић добро дочекају.( 3 ) Тако се непрестано водила борба на граници Хр ватске и Славонске крајине, док најзад г. 1562. не дође из Цариграда одобрени мир на осам година, између султана и Фердинанда, под условом: да Фердинанд плаћа 30 а 000 дуката на годину, и да не удара на земље Јована Жигмунда, 0 ВаГагЈк Р. <1 г.: РатаЉу, стр. 84.. — Сиоменик ерп. краљ. акад. кн>. 1п. стр. 143. ( 2 ) 1| о р а 81 с К.: ВШас 1 ђјћаека кгајта, стр. 75. ( 9 ) Нашшег V. Ј.: Оезсћ. (1. оат. КеЈећеа, В. II. 8. 260. — 8 т 1 с 1 к 1 а 8 Т.; Р оу . ћгу. К1Б. II., стр. 51.

(После' гласања) Гласало је 10 „за" а 9 „против". Према овоме одбор је решио, да се изврши решење одборско од 28. Марта 1894. г. АБр. 1083 и калдрма саграђена у Бунарској улпци исплати онако, како је у том решењу назначено. Председник — Кад сам се вратио с осуства ја сам затекао тромесечни рачун закључен по закону о оиштинама и сад ваља одредити ко ће да их прегледа. Н. Вулковић — Ми прегледамо рачуне и они су исправни. Али ја мислим да треба одредити пз места или узети са страно и платити некога који ће да разгледа, оцени и реФерише нам: како се води наше књиговодство. ( свршиие се).

општински послови Промена општинске управе. Чланови суда г. г. Јов. Антонијевић, Јован Илић и Димитрије Вељковић и кметовски помоћници г. г. К. Чупић, А. Надеждић и Коста Арсенијевић разрешени су од км,етовске дужности 16. о. м., а на њихова места постављени су да привремено, до нових избора, врше дужност чланова суда г. г. Јов. Антонијевић, Јов. Илић, досадањи чланови суда и Мих. II. Живадиновић адвокат; икметовских номоћника г. г. Коста Арсенијевић досадањи кметовски помоћник, Дамњан Димитријевић, кафеџија, Срета Димитријевић кафеџија и Младеи Милић трговац. Исто су тако разрешени од дужности и одборници општински са својим замењеницима. Концерат на Калимегдану биће22. овог месеца у корист подизања и улепшавања Парка Калимегданског. Свираће војена музика одабране, комаде. Почетак концерта у 4 часа ио подне. Улазак од особе 0 - 50 дин. Деца испод 12 год. плаћају 0-20 дин.

краља ердел>скога, нити на султанове границе.^ 1 ) • „Тако се некаквим миром — вели Смичиклас — свршује, иза дуга примирја рат, коме је био повод у Ердељу, почетак у Угарској, а свршетак у Хрватској". За живота Фердинандова, с његове стране није више изазиван султан на рат, јер изабран за немачкога цара, Фердинанд се до смрти своје занимаше најрадије, ујединењем верских секата у својој царевини, иа га у томе затече и смрт 25. јула 1564. године; њега наследи син му Максимилијан. Умиру владаоди, умиру и њихови уговори. Тако је и овде било. Чим Максимилијан ступи на престо, добије од султана поруке: или да мир подвеже, или да прими рат. Млади крал> сабра око себе најугледније људе из свију својих земаља, да се носаветују о султановим порукама. Гласови су били подељени. Они који су били ближи Турцима, као хрватски великаши, захтевали су рат, али немачки заступници надвладају противним мнењем. Занимљива је (',) 8 т 1 с I к 1 а 8 Т.: Р оу . Ј јгу. кн .. II. стр. 52.