Beogradske opštinske novine

БРОЈ 23.

ГОД. XII.

ЖЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ Цена за Србију: НА ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ ЗА СТРАНЕ 8ЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 „

НЕДЕЉА 29. МАЈА 1894.

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ТТГЕТП1АТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ С5'Д А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враЂају се НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ТАБ1ИЦА За паљење и гашење електричних лампа у Вео граду за месец Јуни 1894. год.

Дана

Упалиће се у

У гасиће

се у

12 с.

2 с.

м.

2. и 3.

12 с.

2 с.

1о

м.

4-6.

Нећо се палити

никако.

7. и 8.

9 с.

11 с.

9. и 10.

9 с.

12 с.

11.

9 с.

12 с.

м.

12.

9 с.

12 с.

м.

13. и 14.

9 с.

1 с.

15.

9 с.

1 с.

м.

16-22.

9 с.

2 с.

м.

23-25.

8 с, 50 м.

2 с.

м.

25-28.

8 с. 50 м.

2 с.

м.

29. и 30.

11 с.

2 с,

м.

Лааомена. 1. Ове су таблице изра|ене према месечевим фазама и на основу члана 25. уговора о елсктричном осветлењу вароши Београда. 2. У случају облачног времена ламие ће се иалити и онда, кад се нрема овим табли цама иначе не би иалиле. 3. У 11 часова пре по ноћи угаеиће се половина лампа онда, кад исте светле од пре па до после по ноћи. Од суда општ. вар. Београда 29. Маја 1894. год. ЕБр. 2741.

0 Б Ј А В А Суд онштине београдске објављује грађанству, да је такса за мртвачка кола општинска знатно спуШтена и да сада коштају : а) Проста кола са 2 коња 10'— д. б) Кола са анђелима са2коња 18 - — д. в) Стаклена кола са 2 коња 24 - — д. г) Стаклена кола са 4 коња 60'— д. Поред .мртвачких кола ошнтнна даје и свој фијакер за свештеника до гробља и натраг. Од суда општ. града Београда 14. Апрпла 1894. год. АБр. 2341.

Н А Р Е Д Б А Да би се на Марвеном тргу, на Тркалшпту, одржавао ред у погледу куповине и продаје стоке и осталог, што нриватни за своју потребу куиују, Суд општине града Београда Н А Р Е Ђ У .Т Е: I. За време док грађани за сноју личну иотребу купују предмете, што се на овом

тргу продају, прекунци не смеју ништа куиовати. Ово време траје до 9 часова пре подне, што ће се спуштањем заставе објавити. Трговци, који се баве храњењем стоке и извозом, и месари, који су иснунили прописе за упражњавање месарске радње, могу куповину вршити у свако доба без икаквог ограничења. II. Свако лице, које хоће да на марвеном тргу заслужује бнло ношењем или терањем купљене стоке, било клањем исте или ма чим другим, мора имати нарочити допуст од суда ово оиштинског. Ш. Ирекупци до 9 часова, а надничари и клачи за све време пијаце, не смеју се бавити на другом месту на пијаци сем места, које им се нарочито одреди. Надничар и клач може напустити одрећено место само на иозив купца, да му купљену стоку однесе, отера или кад са нијаце хоће да иде. IV. Ео ее' о ову наредбу огреши биће кажњен по параграфу 383. и 320. кривичног за-

СРПСКИ УСШИЦИ ПРОТИВУ ТУ РШ У в Е 3 И М НИРОДНИ! СЕОБАНАIТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П. М СПАСИЂ.

(Акпдемпј-ски Савет Вел. ПХколе наградио ирвом видовданском нагродом отит. БеоградскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин.

(НАСТАВАК) Султана јако тишташе губитак та два града. Сам пак султан крене се 1. маја 1566. г. из Цариграда пут Београда на челу огромне војске, какву дотле никад не 1зо1)аше на хришћанске земље.^ 1 )

(') Нашшег у. Ј.: Оезсћ. (1. овт. Кетћез, В. II 8. 313,

Као год што му префе, кад први иут Цаше на Беч, изливи балканских река отежаваху брзо кретање, исто му тако сада јаке мајске кише сметаху брзом напредовању, те је једва после 49 дана путовања приспео у Београд. Узтуприродну сметњу имао је султан на свом путу кроз нашу иитому Шумадију великих неприлика од српских хајдука, који су се у то доба, у средини XVI. столећа, као што смо наједном месту напред споменули, у великим масама врзли по густим шумадинским горама. Као што су у свакој прилици, при проласку султанове војске кроз шггоме моравске долине, ови велики чувари српске слободе и самосталности државне наиадали и узнемиравали своје непријатеље, чинећи им по кат кад огромне штете, особито позадница или комора — тако су исто сада у велнким масама прнчекнвали ту силовиту османску бујицу, јако успоравајућн њено напредовање, тако да је султан морао одредити нарочито оделење своје војске, које ће да чува главну трупу од тих срнских хајдука.^ 1 ) Тако су се дични синови српскога рода све-

(') На истом месту, сур. 314

тили душманину своме, док су њихова браћа крвљу својом заливали хришћанске градове по Угарској, Славонији и Хрватској. У Београду дочекају Сулејмана оетале паше, па се одатле, немогућн због надошле Саве прећи у Земун, упути сва војска Шапцу. На брзо подигнутом мосту преведе султан војску преко Саве и упути се Земуну. Одатле иоручи Жигмунду Вапољцу, да му до|е. На аудијенцији обећа му круну угарску. На ратном већу реше да нападну Јегру , ну вест: да су Зринскови људи под Вуком ПааратовиКем разбИли босанског Мухамед-нашу код Шиклоша. па том приликом упљачкали 17 000 дуката( : ) промени ратни план султанов, и он, гњеван на Сигетске јунаке, реши се да иде на Сигет. Августа 1. слеже се сваколика турска војска под Сигет, а 5. авг. громки усклици 90 000 војника и грување 100 топова навести, дајеисам султан приспео под град. Пре него што је отпочела опсада Сигета, 3. авг. по заповести султановој буде удавл>ен заповедник Будима Арслан-паша, што је допусгио да му гроф Салм отме град 0) Р ајић Ј.: Ист. СерС , и т. д. св. IV. стр. 37. — Нашш ег V. Ј.: Оевсћ. (1. оат. КеЈсћеа В. II. 8. 317.