Beogradske opštinske novine
БРОЈ 24.
ГОД. XII.
л*уууууу*у*»^лллл^^*^у>л^л^ч^л^*ллллл/\»лллл^ Ллллл^лллллллллл^лллллл^ллллллллллллллл^^ллл^ллл^^ллллллллллллллл^^^лллллллллуу-лллл^ллллллллллллллллллл-л' ^*ЛЛ-. лллллллллллллллллллллллллллллллллл ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ
ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ
Цена за Србију: НА ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ . . '. 3 „ ЗА СТРАНЕ 8ЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 „
НЕДЕЉА 5. ЈУНА 1894.
ПРЕТПТАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТПИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ ЈСОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враЂају се НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.
ТАБЛ.ИЦА За паљење и гашењо олектричних лампа у Београду за месец Јуни 1894. год.
Дана
Упалиће се у
Угасике
се у
1.
12 с.
2 С.
20
м.
2. и 3.
12 с.
2 с.
10
м.
4-6.
Неће се палити
никако.
7. и 8.
9 с.
11 с.
9. и 10.
9 с.
12 с.
11.
9 с.
12 с.
30
м.
12.
9 с.
12 с.
40
м.
13. и 14.
9 с.
1 с.
15.
9 с.
1 с.
20
м.
16-22.
9 с.
2 с.
20
м.
23-25.
8 с. 50 м.
2 с.
20
м.
26—28.
8 с. 50 м.
2 с.
30
м.
29. и 30.
11 с.
2 с.
30
м.
Наиомена, 1. Оне су таблпце израђене према месечевим фазама и на основу члана 25. уговора о електричном осветлењу вароши Београда. 2. У случају облачног времена лампе ће се палити и онда, кад се према овим таблицама иначе не би палиле. 3. У 11 часова пре по ноћи угасиће се половина лампа онда, кад исте светле од пре па до после по ноћи. Од суда општ. вар. Веограда 29. Маја 1894. год. ЕБр. 2741.
0 Б Ј А В А
Суд општине београдске објављује грађанству, да је такса за мртвачка кола општинска знатно спуштена и да сада коштају: а) Проота кола са 2 коња 10 - — д. б) Кола са анђелима са2коња 18 - — д. в) Стаклена кола са 2 коња 24-— д. г) Стаклена кола са 4 коња 60 - — д. Поред мртвачких кола општина даје и свој фијакер за свештеника до гробља и натраг. Од суда општ. града Београда 14. Априла 1894. год. АБр. 2341.
Н А Р Е Д Б А Да би се на Марвеном тргу, на Тркалишту, одржавао ред у погледу куповине и продаје стоке и осталог, што приватни за своју потребу купују, Суд општине града Београда НАРЕЂУЈЕ: I. За време док грађани за своју личну потребу купују нредмете, што се на овом
тргу продају, прекунци не смеЈу ништа куповати. Ово време траје до 9 часава пре подне, што ће се спуштањем заставе објавити. Трговци, који се баве храњењем стоке и извозом, и месари, који су испунили прописе за упражњавање месарске радње, могу куповину вршити у свако доба без икаквог ограничења. II. Свако лице, које хоће да на марвеном тргу заслужује било ношењем или терањем купљене стоке, било клањем исте или ма чим другим, мора имати нарочити допуст од суда ово општинског. Ш. Прекупци до 9 часова, а надничари и клачи за све време пијаце, не смеју се бавити на другом месту на пијаци сем места, које им се нарочпто одреди. Надничар и клач може напустити одређено место само на позив купца, да му купљену стоку однесе, отера или кад са цијаце хоће да иде. IV. Ко се о ову наредбу огреши биће кажњен ио параграфу 383. и 326. кривичног за-
СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У В Е 3 И СИ НАРОДНИ! СЕ0БА1А У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАДИ Р. АГАТОНОВИИ и П. М СПАСИЋ. (Акалемујски Савет Вел. Школе наградио арвом видовданском наградом оишт. београдсквЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. ——. (НАСТАВАК) Кад приспе већ последњи намењени час за испад из града нагло се отворише врата, кроз која иоследњи пут рикну једна кумбара да направи пута, а из густог дима излете Зрињскн са 217 друга. Мост пред канијом био је начичкан Турцима. Покољ је био стра-
ховит, нечувен, незапамћен.^ 1 ) Сви му другови храбро изгину, а њега самога полумртва наместе јаничари пред хитац Кацијанерова топа, да му њиме одрубе главу! Тако се свете потурице!! Турци, уз велико усклицтзвање: „ Алах" , улете у град, па вандалски стану пљачкати. Алн у часу, кад их се већ нун град беше нанунио, громовни пуцањ проломи ваздух над већ пламеном обухваћеним Сигетом, а експлозија барутна магацина, који Зрињски, при самом попомаску на смрт, беше запалио — смлави 3 000 Турака/ 1 ) Тако паде најчвршћи град Угарске заједно са најхрабријим борцем Зрињским, на очиглед онако многобројне немачке војске, која код Ђура мирно посматраше овај крвави двобој, где долазаше 40 Турака на сваког браниоца Сигета. Али су и Турци скуио платили добитак Сигета. Око 30 000 лешева лежало је око зидова Сигетских. Сваки је бранилац своју главу са 10 заменио!( 2 ) Соколовићу се међу тим није свидело, да се дуже задржава, па с тога поделивши у име султаново, чију смрт
с 1 ) Н а т т е г V. Ј.: Оеасћ. с1. озт. КеЈсћеа. В. П. 8. 322—324. С) Драгашевић, на истом месту, стр. 221.
ЈОШЈеднако таЈаше, награде воЈНицима, нареди одступање, изјавив, да се султан због отечених ногу не може појавити војсци, да јој лично захвали на задобивеној победи. Тек кад је у табцр дошао глас, да је син Сулејманов, Селим II., приспео у Цариград и опасао мач пророков, објави Соколовић војсци смрт Сулсјм.анову, и име новога султана Селима II., који 16. сентембра са црним турбаном причека у Београду земне остатке свога оца. Српске мишице су на хришћанскоЈ* страни заустављале легијоне турске силе у њиховом напредовању; а српски умови и српско јунаштво знало је тако славно у најодлучнијем часу сачувати турску царевину од наглог опадања са оне висине, на коју Ј *е подиже највећи ратник свога времена. „Мухамед Соколовић, освојилац Сигета, у име султана Сулејмана — вели Хамер — својом снажном руком прикупио је снагу војске и царства турског, тако да не само за време од три недеље после смрти султанове, већ у току тринаест година царство турско било ј е на највећоЈ - висини и слави, на коју га, јо уздигао сам наЈ "већи владалац османски". Сажаљевајући судбину српску, што су њени