Beogradske opštinske novine
В рој 32.
- 139 -
Год. XII.
<3 л . ин Рн о
М
о <1 М Н
н
К К*1 о
оо
к о еЗ К О М О К о м и а и о и; дз Рч О Ф >о о н: о к сб ■ 05 к И сЗ К сЗ И в к о '[? а о К 0 1 н и к^> 05 Ф
I —г !>> О в н 0> м к о н о
II 5 «
м М Е о б =§ ^ 1-2
Он 10
еЗ 03
<и • в ч н љ ° 2 со к к
<1 !§ -< Н Н о м >» н
8 н ^ сб « 5 к н Ј>ј
онз%зо згин
н РЗ о н сЗ Р. н
м о н Сј Рч н
тН 10 »о со о о о О О 6 6
о о
а Р5 О Рч сЗ Н
со >.о о о
о о
о о
*о С5 о о
(М о о
00 о о о
о . §Н 03 ? Рч 2 о> § со « «< I ^ в в о а 4
о о о о 6 о
1.0' о о о
-ф >о о о
а а со - о о о о о с5 о о
о о о
(М о о о
40 "О о о
<м 3! о о
>о о о
о о
о гН со о
о со
о >о о I— I— О0 10 »О гО 0 0 0
см (М
о СЧЈ
СО 'Ф тЈН
ч; о м «» О вб ^ 9 о Св м 'б 5 0 в . о н м, 3 03 03 м
М ш ч & м« 4 К а 5 \о « м б м "
0 1=3 >' >
К сЗ ^ м иЈг м м " о И
и: о н О? сЗ 00 гН ?н О 3 м К^Ј
(М (М
0 Б Ј А В А
Суду опшгине Београдске потребна је једна аграда за стан ноћних стражара. Зграда треба да је у кварту Дорћолском, да одговара прописима хпгијенским за становање људи, да има довољно иростора, те да могу становати до 80 ноћних странгара. Ео има такову зграду, и жели је дати иод закуп, нека поднесе понуду економном
одељењу овога суда најдаље до 1. Септембра ове годнне. Понуђач у ионудн треба да озн .чи где постоји зграда (улнца и број) колико и каквих одељења има и колику кирију годшнњу тражи,АБр. 4640. — Одсуда општине града Бсограда* 29. Јула 1894 године у Београду. СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ Путнички саобраћај вароши Београда. У седмици од 10. Јула до 17. Јула 1894. год. допутовало 769. отпутовало 744 Од којих су: а.) Пола: мушког 688. женског 81. б.) Вероисповести: православне 640. неправославне 92, мојсијевске 28, мухамеданске 9, свега 769. в) Постојбина: Србија 579, Аует-Угарска 73, Босиа и Хердеговина 4, Црна Гора 5, Грчка 1, Турска 45, Бугарска 14, Румунија 4, Русија 1, Германија 11, Франц. 4, Италија 14, остале државе 9, ван Европе 5. г., Занимање путника: Тежаци и екоиоми 23, Занатлије 72, Трговш* 261, индустријалци 2, пгаекуланти и предузимачи 12, Гостионичари 18, Интелигенција (војска) 132, ђаци 105, раденици и помоћници 46, Пиљари и бозаџије 4, надничари и слуге 32. Из статистичког одеЉка оиштине вароши Веограда 20. Јула 1894. год. ОПШТИНСКЕ ДИ11,ИТАЦШЕ Према иаређењу суда општине града Београда, — Економно одељење истог-суда држаће у својој канцеларији јавне усмене лицитације, но ниже изложеном реду и то: I На дан 8 Августа тек. год. од 3 — 5 сахати по подне, за давање под закуп права наплате таксе од акциза на ниће. Кауцију полажу лицитанти 1000 дин. II. Надан12. Августа, од 3 — 5 сахати по подне, за давање нод закуп плаца код чесме „Књегиње Љубице". ■
Кауција се полажеу 120 дин. III. На дан 13. Августа од 3 — 5 сати по подне, за давање под закуп права узимања н продаје цубока од сгоке која се коље на ошнтинским кланицама. Кауцнја се полаже у 1000 дин., IV. На дан 18. Августа од 3 —5 сати по нодне, за давање под закуп права чишћења нужника и помијара у вароши. Кауција се иолаже у 1000 дин., V. На дан 22. Августа од 3 — 5 сати по подне, за давање под закуп земл>шнта у бари венецији код војног магацина. Кауццја се полаже у 80 дин., VI. На дан 27. Августа од 3—5 сати по подне, за давање под закуп куће у Аба џијској улици бр. 20. Кауција се полаже у 120 дин. VII. На дан 31. Августа од 3—5 сати по подне, за давање нод закуп 3 дућана у Которској улици, којих је сада закупац Дим. X. Фичо јорганџпја. Кауција се полаже у 200 дин., VIII. На дан 3. Септембра од 3—5 сати но нодне, за давање под закуп подрума нод школом код Саборне Цркве. Кауција се полаже у 100 дин. IX. На дан 6. сентембра од 3—5 сати ио подне, за давање под закуп плаца у Жељезничкој улици. Кауција се нолаже у 50 дин. X. На дан 12. Сеитембра од 3—5 сати по подне, за давање под закуп права нанлате хаксе за вађење леда са обале савскодунавске, а за време ово зимске сезоНе. Кауција се полаже у 600 дин. XI. На дан 15. Септембра од 3 — 5 сати по подне за давање нод закуп 12 плацева на Вел. тргу, за свињсКе месаре. На дан 16. Септембра од 3 — 5 сати по иодне, за данање под закуц 7 плацева на Вел, тргу, за продавнице говеђег меса. Каупија у 100 дин.
руци гонили свога ненријатеља, него и ону мирну рају, која се на неким местима није смела подићи, Турци су секли и убијали тако страховито, да је о томе жалосном добу остало код нас и иисмених спомена по на шим хроникама: ,, Ве тогда (в лето 1595) аоирпние и беда г^еривам и свјашчеником от Исмаилти в сербсцем земли и ао опих странах оубиства безчислениа и зааустенија многим светим обителиам ."(*) Ну и то им је било мало, иа „в лето 1595. отнесоше Тоурци светого Савоу из Милешева меаца марта \г (30) ден. Ахмст-бег ОКоуз а сажегоше аирилиа -к з■ (21) на Врачару иод Велиградом.( 2 ) „Мислили су Турци, да ће тиме ишчуиатн срце у народа срнског, да ће погаснти онај нламен, што му је иоћ расветљавао. И заиста га је Сииан дубоко ујео за ерце. Народ српскн могао је да заборави, и у самој ствари заборавио је, крв коју ;је у усганку пред крај XVI. века пролио. Али не може да заборави ватру на Врачару." Онај стуб од иламена, саоменик је пиродном устинку од 1595. год,"( 3 )
0) Гласаик срп уч. др. књ. VIII. стр. 85 (*) »аСагЈк Р. с1 г: РатаЉу, стр. 85. (') Годишњица Н. Чупића кн>. I стр. 84-
Оног истог дана када је црквени нламен на далеко осведочавао пламену жудњу српскога народа за својом слободом, кренуо се из Цариграда везнр Ферхат-паша с војском у Европу, да угуши устанак у Блашкој;(.') а 8. јула већ стајаше пред Рушчуком, спремајући се да иређе Дунав. Али га наскоро ту стиже немила вест, да је султан на место његово опет поставио 80-годишњег Синана, те овај нродужи, с п])Оменљивом срећом, ратовање са устаницима у Влашкој, Док се он тамо бавио, дотлс су Иесаревци у Угарској нод Карлом Манефелдом , на 60 000 људи освајали поједине градове; и на скоро заузму Острогон , Вишеград и Вац Пста ратна срећа нослужила је н Крајшпнике у рату са Турцима. Тако кад једно одељење Турака упадс чак до Крањске да роби и пали, сучекају га УСкоци из Сења и Винодола код Липнице, па их потуку и сав им плен отму. Те године је и Зрињски с Херберштајном уснешно ратовао н отели су од Турака впше градова па и Петрињу, Овако сјајни успеси хришћанскога оружја на све стране нису могли остати без
(') Н а т т е г V. Ј.: 0е»с11 (1 озт Ке1сће8, В. II. 8. 602.
последица по остале народе на осталим крајевима Балканског полуотока. Иомиње се да се баш г. 1595. опажало време народног устанка и на овој другој, југозападној ноловини нашега нолуотока. У Херцеговини се сиремао неки народни покрет под војво дом Грданом , који се, из узрока до сада јо п непознатих, био задоцнио за ову годину-С) „Међу Србима у Дукађину и Албанији било је вслнко врење. У самој ствари данас знамо из занимљивих пнсама папиног нунција у Млецима Грацијана, да се управ за ту 1595-ту годину спремао велики народни устанак у северној Арбанији, Еииру и Тесалији, у исто време у Скадру и Охриду. Кимериоти су у самој ствари већ и устали били. Значајно јс да је Шпанија радила, да устанак тај потиомогне, а Млеци су опет са своје стране настојавали да га предупреде."( 2 ) Кад је овако на све стране турске царевине у Европи пламтео осветнички огањ народног одушевлења и жудње за слободом, онда није чудо што су и они гласови о некој проиасти турскога царства кружили баш те године највише, и што су сами Турци јако (М Годишњица II. Чупића књ. I, стр. 81. ( 2 ) На истом месту, стр. 82