Beogradske opštinske novine

БРОЈ 34.

ГОД. XII.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ Цена за Србију: НА ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНВ 3 „ ЗА СТРАНЕ 8ЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 „

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТП ШАТУ ВАЛ>А СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОИШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСИОНДЕНДИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враЋају се НЕПДАТхЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

НЕДЕЉА 14. АВГУСТА 1894.

П 0 3 и в

Суд онштине вар. БеогЈ >ада, како сваке тако и ове године има извршити регрутовање младића за стални кадар аа ову календарску 1894. год. С тога овим хтозива све оне младике који су 1874. год. рођени било овде или на страни, да одмах а најдал>е до 20. Августа ове год. Суду овоме иредстану ради регрутовања — увршћивања у регрутне сиискове и прикупљање иодатака. Ко овом позиву не следује сматраће се да је избегаво војену обавезу. Од стране Суда општине вароши Београда 5. Августа 1894. тод. АБр. 3927.

0 Б Ј А В А

На дан 30. Августа ове године држаће се офертална лицитација за набавку и намештање таблица за улице и зграде вароши Београда. Предавање оферата биће горњег дана тачно у 5 сати носле подне.

Кауццја је за домородце 1500 00 динара а за странце 3000 00 динара у готовом новцу или у вредећим државним иапирима. Услови за ову лицитацију, могу се видети свакога дана у канцеларији, грађевинског оделења између 4 и 6 часова после подне, сем празничних дана. ГБр. 3688. Из канцеларије грађевинског оделења суда општине вароши Београда 6 Августа 1894 год. у Београду.

0 Г Л А С

Но наређењу г. Министра војног од 8. Јула 1894 год. ЕПБр. 3982 држаће се у интендантури Дунавске дивизијске области на дан 19. Августа ове године офертална лицитација за набаву потребне количнне меса за храну војника београдског гарннзона. Услови ове набавке могу се видети у интендантури свакога дана у канцеларпјско време. Из канцеларије команде дунавске дивиз. области, 27. Јула 1894 год ЕБр. 5517.

0 Г Л А С На основу претписа Г. Министра вој ног од 18. тек. мес. ФБр. 5079 и наређења команданта дунав. див. области од 19. т. м. Бр. 3943 има се из добровољаца регрутовати за жандармерију 30 коњаника и 110 иешака, међу којииа треба да буду за коњанике 1 поднаредник, 2 каилара и 27 редова, а међу пешацима 2 наредника, 2 поднаредника, 6 каалара и 100 редова. Услови за примање добровољаца у жан дармерију следећи: 1; Да је сриски грађанин. 2; Да је доброг владаља и ионашања, што треба да иосведочи војиичка исирава који се непосредно из војске јављају а они који се из грађанства јављају иоред војничке исправе још и општинско уверење о свобе занимању и владању. 3; Да је нежењен или удовац без деце, или жењен без деце. 4; Да пије млађи од 22 ни старији од 35 годнна. 5; Да је потиуно способан за војену службу према пропису за стазни кадар.

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИБУ ТУРАКА у в е 3 И С1 од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П. М СПАСИЂ. САкадемијаен Савет Ве.л. Школе наградио ираом видовдансном наградом општ. београдске). Мото: — „Пора нам переотат бит умними чужим умом и елавнимч чужоју елавоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити ее туђом славом). Карамзин. (ИАСТАВАК) Како је ратовање вођено п у Влашкој, где су се храбрп наследнпцп Михаилови снажно одупирали Турцима, грозно светећи им се за мучко убиство јуначког војводе Михаила, чијој су смрти поглавити кривци били Турци — и Срби у Румунији храбро

су и даље учествовали у свима биткама. Шта више имамо спомена — што је врло важно, —- да је тим Србима у Ердељу и Влашкој, за време ових ратова, прискакао у помоћ повећи број хајдука из свију крајева иотлаченога Српства, а највшпе из наше Шумадије. Баш ове, 1599. г. спомиње се неки баба Новак са својих 6 000 хајдука: „Баћа Иоуак епг ђегићшј^ег Ваиђег кош 1 шН 6 000 Неус1икеи ђеуш Ко4ћеш Тћјгш (Црвена кула) ћеге1п шн! уегајп1§'1е 8Гсћ шћ (1еп \Уеу<1еи 1иг Негшапа^аи.'^ 1 ) 0 овом истом догађају имамо и овај спомен: „Влашка војска стајаше у оваком више концентрисаном убојном реду; лево крило сачињаваше са својим добровољцима баба Новак, а на десном стајаше сриска коњица... Први напад учини са левог крила влашка војска иод баба Новаком, са највећом жестином.."( 2 ) Интересно је сазнати, ко је овај баба Новак, харамбаша тако великс чете хајдучке од 6 000 људи ? Ако се сетимо из

(') бЈећепћшфзсћеп — Еп(1 ћегаиа^е^ећеп V, п М а1ћеа8 МПез. НегтаовЦ«; 1670., страна :И2., а помшве истог баба Нопагса и на сгр. 246. , 2 ) Теи18с1Пеп(Јег: М1сћае1 'Лег ТарЈег - , стр. 129 и 130; Гласник срп. уч. др. гсљ хглх., стр. -1'2—

народних песама, наЈомиљениЈег хајдука српског Старине Новака , који је. како се зна, хајдуковао баш при крају ХУ1. столећа, онда нам и нехотице, пада на памет питање: неће ли то исто лице бити баба Новак'? По ономе, што у нас значи реч баба — бабо, можемо закључити, да обе те речи: „старина" и „бабо" значе једно исто, т. ј. означују .један исти епитет за старост, или старешинство једнога харамбаше хајдучког, који је под собом, како нам и народна поезија сведочи, имао повећу челу хајдука. И ако би се из тога дало извести, да је бабо Новак и старина Новак једно исто лице — штоЈ'е вероватно — онда би за нас ј'ош значајнија била та околност, што видимо тога човека, са 6000 својих хајдука, да ратује у друштву са хришћанском војском онде, где га наша народна поезиЈ*а никако не спомиње. По њој ", главна позорница његовог хајдуковања, је Гора Романија Босна а никако Ердељ! А из ове историјске белешке ми га видимо чак и тамо, и то нам даје права да всрујемо, да је при крају XVI. столећа овај омиљени народии јунак био најчувенији јунак у целом Српству, и да се он није