Beogradske opštinske novine
БРО-Ј 39.
— 167 —
Год. XII-
X. На тражење друштва „Краљ Дечански" АБр. '6144, одбор је решио: да ее ослободе оигатин. троштрине 3 сандука коњака, што су друштву поклонили Браћа Метаксас из Пиреја. XI Прсдседавајући извсштава одбор, да је Псра А. Јовановић, овд. трг. узео од државе нод закун нразан плац у Васиној улици, да на њему под извесним погодбама сазида дућане; да је почсо да зида по старој лннији. што му је услед протеста оншт. београдске забрањено: да је услед гога поднео суду молбу, да му суд допусти, да ове дЈћане подигне по старој линији, а он ће, велн, тУ зграду порушити без икакве накнадс, чим онштина приступи регулисању те улице, да га је суд општинскн рсшењем својим од 26. автуста 18У4 г. АВр. 5682 одбио од тражења, остајући и даље нри рмзлозима са којих је суд тражио, да му се ово зидање Забрани; да је сада поднео одбору жалбу против тог решења судског По саслушању свега овога и по прочитању жалбе АВр. 5768, одбор је — решио: да се молилац Пера А. Јовановић одбије од тражења, одобравајући у свему решење судеко АБр. 5682. XII. По нрочитању протокола лицитацнје ГВр. 4401, . држане за изра;1у калдрмс од ломљсног камена у Колубарској улнци, одбор је — /маио: да се израда калдрме и тротоара од ломљеног камена у колубарској улици устуии Ристи Крстићу овд. предузимачу, као најнижем ионуђачу, по ирописаним погодбама .а по ценп и то: за коловоз ио 2*63 дин* (два дин и шесдесет и три п. д.) од квадратног метра; за тротоар по 2'23 п. д. (два . динара и двадесет и три паре) од квадрат-ног метра. гсвршит.е се)
0 Б Ј А В А Суду онштине београдске потребна је . једна зграда од 1. новембра ове године за основну шкоду кварта савамалског. и његови пимоћииће. Ну ма)в&жии)е Је ино место у статуту, где иар својима наређује; влашки (читај сриски) варод никаквии ску чавањем и узаемиравањеи нетакаут живи у свујим обиталиштима, јер ми себи задржа вамо њихову заштиту и главву уираву тако, да они највишој уорави нашега Величавства и наших. наследника, за»сонитих угарских краљева, и никои другом буду шмчињени; за то је наша озбиљна воља, да у будуће онн буду нотчињени и нослушни онима, од нас и наших наследника ио нашој вољи и жељи наиештеним заповедницииа и уирави тељииа (Сгоиуегпеигеп), и тако живе, да никоие ни у особи, ни у ииовини штете не чине..." Ово је први службени акат, којии се Војничка крајина уређује као засебаа обласг аустријска, која зависи саио од цара. Он је први основ за уираву Војничке крајине, коие су доцни]е додаване саио донуне — то је /уараво арви аравни аочетак ВОЈНИЧКв управе у Војничкој крајини. Овај је акит врло ва жан за иолнтичку историју напига народа ва Крајинама. До овога, доба за њ су се отимали хрвагски нлемићи и бискупи, с једне и цар с друге стране; али од овог доба,
Зграда ова треба да је видна, здрава и да одговара хигијенско санитетским пропиеима за становање; да се налази у реону кварта савамалскогу и да је толико велика да у њој може бити 6 учионица за смеш тај |ака Ко има овакову зграду и жели је дати општини под закуп за намењену цељ, нека поднесе суду писмену понуду најдаље до 1. октобра ове године. У понуди треба да буде означено: где се кућа налази (улица и број) колико и каквих одељења има, колико тражи на име кирнје годишње и под каквим је погодбама даје ошитини, као и за које време, АБр. 6458, — Од суда општипе града Београда, 17. септембра 1894. г. у Београду.
ТАБ1ИЦА За паљење и гашење електричних лампа у Београду за месец Септембар 1894. год.
Дана
Упали^е се у
УгасиКе се
У
1., 2., 3., 4., б.
Неће
се
никако иалити.
6.
7 с.
10
м.
8 с. 30
м.
7.
7 с.
10
м.
9 с.
8.
7 с.
10
м.
9 с. 30
м.
9. и 10.
7 с.
10
м.
4 с. 30
м.
11., 12.. 13 ,14., 1б.
7 с.
4 с. З^
м.
16., 17.,' 18., 19., 20.
6 е.
50
м.
4 с. 30
м.
21., 22., 23., 24., 25.
6 с.
40
м.
5 с.
26. и 27.
11 е.
5 с.
28.
12 с.
5 с.
29.
1 с.
5 с.
30.
2 с.
5 е.
Нааомена. 1. Ове су таблице израђене према месечевим фазама и на основу члана 25. уговора о електричном осветлењу вароши Београда. 2. У случају облачног времена лампе ће се палити и онда, кад се према овим таблнцама иначе не би иалиле. 3. У 11 часова пре по ноћи угасиће се половина лампа онда, кад иете светле од пре па до носле ио ноћи. Од суда општ. вар. Београда 30. Августа 1894. год. ЕБр. 3293.
ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ
I. Према решењу одбора општине Београдске АБр. 6384, — Суд општине Београдске иабавиће путем оферталне лицитације 605. мет. хвати дрва за огрев основних школа и осталих одељења. Понуђачи који желе примити ее ове набавке, треба да иоднееу своје оферте у затворсном коверту до 1. Октом. ове год. до 12 сати пре тгодне. Уз оферт треба да иоложе и 1800 дин. на име кауције у готову или српско-државншм иаиирима од вредности. Оволику кауцију полажу српски грађани а страни дупло. Остале погодбе о набавци дрва могу се видети сваког дана у економном одељењу овог суда. АБр. 6703, — Од суда општине града Београда, 24. Септембра 1894 г. у Београду. II. На дан 4. (Јктобра од 3 —5 сати по подне, за набавку потребне количине мекиња за рачун 1895 год. за храну волова рабаџијских возова. Кауција се иолаже у 200 дин. Ш. На дан 8. Октобра од 3 — 5 сати ло подне, за набавку потребне количпне јечма и зобн за храну коња пожарне чете. Кауција се полаже у 600 дин. IV. На дан 11. Октобра од 3 5 сати ио нодне, за давање под закуп II. пећине у таш-мајдану. Кауција се полаже у 40 дин. V. На дан 15. Октобра од 3—5 сати по подне, за давање под закун меса од бобичавих свиња које се кољу на кланицама општинским. Кауција се полаже у 50 днн. VI. На дан 26. Новембра од 3 — 5 сати по подие, за давање «од закуп чншћења иијаца у вароши Београду. Кауција се полаже у 1000 дин.
народ иаш сгуиа у иигиуно ич данство цара, и земље које је наеелио, нису више св ^јина хрватских нлемића, већ царева. Па иреиа тоие и земље манастира Марче ве сиатрају се више као дар бискуна Домитровића. Стуиајући нод окриље царево, Срби више нису ии&ли разлога да се боје од наиетања уније^ цару нак и његовнм генералима сада ниЈе ишло у рачун, да због верске нетрпљивости гоне и вређаЈу Србе, који ии сада у верској борби јако требају. Шта више, цар је у Регенсбургу потврдио Максима као нраво славног^ 1 ) владику. Ну псред свију јасеих одредлба овога статута царевог, дагог Србииа., царски геаерали, навикнути да више уирављају ио својој воља, налазили су у њеиу тачака, које су објашњавали на свој начин, како њима годи. Народ је од тога онет иатио, али иу то није била толико тешка невоља, (") Тврђеше г. Смичикласа (Роу. ћгу. II. 144 ) да је Макеим прво при8нао унију почива на годом причаљу то о ога то онога Да је пак Максим био иравосла ни владика служи као докаа оло; на царскои двору онда нису стели сувише да затежу верске жице, нарочито после о аког расиоложења Срба, на што је Максим ишао натријарху Пајсију да га вавладичи? Доцније понашан.е Мачсимово и сувише говори у прилог нашег тнр! ; ен.а.
колико га Је )ако кињило и мучило то. што су језуите и бискупи хрватски, пепрестано мутили ао народу, нрисиљава)\ ћи га иа унију. Вредни владика Максим одлучно је устао нротиву њих, не хотећи призннвати врховну власт паиину, те га с тога језуите оитуже : да је устао ,. одлучпо аротиву рим■ске вере ". Верујеио Сиичикласу(*) да је у овој борби уиотребио владика и ратно оружје свога народа, саио да се одбрани од безочвих напада католичких. Али Ј *е најзад морао иодлећи, и њега затворе у таиницу, одакле више није видео бела света.( 2 ) Тако је жалосно евршио живот свај вредни владика српски, ватрени бранилац српскога имена, вереи народности. Његови наеледници нмали су јога за дуго иноге тегаке борбе, али висј изневерили заставу православља. (настаки'ле сеј.
(') 8т1сГк1аз Т.; Р оу. ћту. кш. П. стр. 145. 0 Грбик М; Карлов. влад. књ. X., «тр. '206