Beogradske opštinske novine

Број 40.

— 171 —

I

Год. XII.

СТАТИСТИКА САМРТНО СТИ ■у месецу Јулу 1894.

СЈвега је умрло 96, од којих су 46 мугпких, 50 женских. По вероисповести: православне 82, католичке 10, иротестантске —, мојсијевске 4, мухамедовске —•. По месту рођења: 73 из Веограда, 14 из Србије. 9 из других држава. 11о деловима вароши: 8 из варошког жварта, 10 из теразиског кварта, 8 из сашамалског кварта, 15 из дорћолског кварта, 27 из иалилулеког кварта, 19 из врачар-ског кварта, 9 из Тоичидера. По брачном етању: 70 нежењених или неудатих, 23 жењених или удатих, 3 удових, — разведених, — ванбрачних. Из етатистичког оделења суда општине гвар. Београда 25. Септембра 1894. год.

СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД ПОЖАРА У месецу Августу 1894. г.

1. место пожара

У КОМ КРАЈУ

У кв. варошком „ „ теразиском „ „ савском „ лунавском „ „ палилулском „ „ врачарском Изван вароши

с в е г а

= ф с? 8 са ф & ч н о

д а н

о н; а сV а р.

<! Сн Н м о

2. ВРЕМЕ ПОЖАРА

палилулском у крову а у недсљу пре подне ; сви други збили Су се у месецу августу. Из статистичког одељења суда општине вароши Београда 20. Августа 1894. г. у Веограду.

ОПШТИИСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ

ДОБА ДАНА

Недеља 1

ч и о а

Уторак 1

РЗ Ч Ф а< О

н Рч рр н а> №

и св Н 05 С!

сЗ н о \о О

СВЕГА

Одбс. ујут. добув. Од 6 с. у в. до 6 ујут.

'2

1 1

1 1

1

1

4 4

С В Е Г А

2

2

2

1

1

8

Наиомена: Од ових пожара само се 1 .догодно у јулу месецу, и ']то у кварту

I. На дан 4. Октобра од 3—5 сати по подне, за набавку потребне количине мекиња за рачун 1895 год. за храну волова рабаџијеких возова. Кауција се полаже у 200 дин. II. На дан 8. Октобра од 3—5 сати по подне, за набавку потребне количине јечма и зоби за храну коња пожарне чете. Кауција се полаже у 600 дин. III. На дан 11. Октобра од 3 - 5 сати по подне, за давање под закуп П. пећине у таш-мајдану. Кауција се полаже у 40 дин. IV. На дан 15. Октобра од 3—5 сати по подне, за давање под закуп меса од бобичавих свиња које се хгољу на кланицама општинским. Кауција се полаже у 50 дин. V. На дан 26. Новембра од 3—5 сати по подне, за давање под закуп чишћења пијаца у вароши Београду. Кауција се полаже у 1000 дин. Остале погодбе о овим закупима, могу се видети сваког радиог дана по подне у канцеларији економног одељења. Накнадне понуде неће се примати. Ко жели ма шта од овде поменутих права нод закуп узети или примити се набавки, нека означених дана дође и лицитира. Кауцију овде одређену полажу српски грађани, а страни дупло, у готову или српско-државним папиримаод вредности. Према

томе права имаЈу да лицитираЈу еамо оаа лица која кауцију положе. АБр. 3539—3555, 3830 и 4145. — Од суда општине града Београда, 20. Јуна 1894 год. у Београду. VI. Пошто се одређева лицитациЈ *а за 18 Август ове год. а за давање под закуп орава чишћења нужаика и пом 'јара, није могда држати из узрока што вије било довољно лицитаната, — то ће економно одељење а према решељу суда општине Београдске АБр. 5514 држати у кавцеларији својој другу лицатацију на дан 6. Октомбра тек. год. од 2—5 сати по подве. Лицитапти пол&жу пре лицитације 1000 дин. на име кауције у готову или српско државним папирима од вредности. Оволику кауцију полажу српски грађави а страни дупло. Оетале погодбе могу ее видети сваког радног дана а и на сам дин лицитације. Ко жели ово право под закуи узета, нека означеног дана до|е и лицитира. АБр. 5514. — Од суда општине града Беорада, 1. Сеитембра 1894. г. у Београду. VII. Према решењу суда општине Београдеке АВр, 6109, — економно одељење истог суда, држаће на дан 10 Оатобра т, г. од 3 —5 сати по подне, друу јавну усмену лицатацију за издавање под закуп општинског плаца у Жељезничкој улици, по што на првој лицитацији није имало довољно лицитаната. Лицитација ће се вршити у канцеларији економног одељења. Кауцију полажу српски грађани 50 дип. а страни дупло, у готову или сриско државним папирима од вредности. Остале погодбе могу се видетисвакоградног дана по подне а и на сам дан лицитације. Ко жели поменути плац под закуп узети, нека означеног дана до|е и лицитира. АБр. 6030, — Од суда општине града Београда, 9. Септембра 1894 г. у Београду

У ово исто доба ка онии староседеоцима у Огоку, шго још прошлога ст. беху ту дошли, доведен је на силу из Турске, из Нетрова иоља (дааас Пегрово село) по већи број Срба. То сведоча сењски кааетав Херберштајн у своме извештају од 16. маја ,1642 г.: „Позвато је, кагео је г. генерал пре по другу годину од прилике са пелом вој ском од 4 000 људи удар .10 на Петрово поље, и тамошње Србе силом одвео, а оне који не •хтедоше иоћи, дао је иосеКи и иоробити". Овај Факат је најбољи доказ да се разувере сви они историописци, где бројимо и г. Швикера, што се убише доказујући: да су се сви Срби драговољно населили на земљама под влашћу Хабзбурговаца, и да их нико није позивао да се исељавају! Од почетка XVII. ст. насељавања Срба у Иоморски диштрикт непрестано су расла тако, да је већ г. 1622. тамо било у три српских општина са 48 кућа и 1160 душа, од којих је одвојево 300 војниаа. Помоћу ових људи огулински капетан чешће је исељавао поједине гоииле, Срба из Турске, а најзнатније су оне од г, 1632. и т. 1639. када се иселише Срби из околине манастира .Гомеле. Тада су Срби населили Витуњ.

Као год шго су хрватски плеиићи у вараждинском генералату тражили да Србе пора боте, то су исто и с овима чинили. Та се борба око земље на брзо окренула у верску, која се и дан данас тамо води. О осталим сеобаиа сриским у туђини у доцније доба говорићемо у другом делу ове расправе, а овај део да завршимо описом оног последњег рата бечког ћесара са Тур цама, који је управо био предигра овом великои чину који ће се почети одигравати на српском земљашту у другој половини XVII. столећа. Тридесетогодишња војна између Католика и протестаната Ј 'ако Ј *е ослабила моћ бечких ћесара. Саољни им углед међу ос талим евроиским владарима беше посрнуо, а унутрашњи склоп државног организма беше јако уздрман. Војна снага исцрпљена, а границе према Турској царевини готово су остале без одбране, јер сва граничарска војека попуњаваше бојне редове против Шведа и Француза. У таким приликама доби времена и разорљиви елеменат, да по каже, како је слаба спојна веза свих делова онога конгомерата, којим из Беча владаху

лукави Хаб^бурговићи. Најире Бетленова буна у Угарској (1619) а за тим још јачи Раког^иоев устанак (1644) у Ердељу и Мађарској, нису ништа друго, пего одјек поернуле моћи бечких ћесара. Али није само то. Умор и малаксалост, која завлада међу хришћанским силама, заплетеним у овој ' великој верекој војни, у последњим годинама њеним, привуче понова пежњу Туиске Н1 Европу, не би ли у тој згодној прилици повратила свој у последње време посрнули углед и сјај. Ракоцијева буна била је сам»» једна згодна прилика, да Турска опроба вад Хришћанима своју силу, која житва дорочким миром беше сузбијена.0 И ако је овог пута била принуђена, као и цар Ферди нанд Ш. да призна Ракоција за ердељскег кнеза, то је учинила из разлога, што је увребала згодаи час, да заметне кавгу с Млечанима, те да им ако може отме оно неколико ириморских градова у Грчној. Тако се отворио инмеђу Млечана и Турака велики рат, тако звани кандијски рат (од 1642 —1647).( 2 ) НаЈ'пре се ратовало на мору, затим се борба пренесе и ва суво у Дал-

С 1 ; Наттег V. Ј. Севсћ, 4. овт К В. II. 8. 163. С) Јвв^иЈеге: <1е Гетр. о4от. ј >. 311. — 313