Beogradske opštinske novine
Б РОЈ 41. — 175 —
ИЗВЕШТАЈ 0 заклатој стоци на општ. кланицама и отуд добивени приход у мес. Септепл. 1894. г.
II
р
и X
0
Д
С В Е Г
ТЕЖИНА
А
ВРСТА СТОКЕ
<
У
аренда меса;
ска
кланич. такса
ленар. таноа
о к
КИЛОГРАМ.
ДИНАРА
ПР.
дин.
ПР.
дин.
ПР.
ДИНАРА
ПАРА
Бивола
о
Болова
430
11610
—-
86
—
172
11868
м
Крава
299
5382
59
80
119
60
5561
40
Н О
Телади
164
5314
1062
80
16
40
16
40
1095
60
и
Овн. и оваца
1922
—
3844
—
96
10
96
10
4036
20
•< &
Јарч. и коза
629
—
1258
—
31
45
31
45
1320
90
Јагањаца
1126
—
1126
—
56
30
56
30
1238
60
ец
Јаради
172
— 1}
172
8
60
8
60
189
20
Свиња
1239
90725
9072
50
495
60
123
90
9692
—
со
Прасади до 20 к.
229
—
458
45
80
22
90
526
70
Прасади до 10 к.
522
—
522
104
40
52
20
678
60
н
Волова
30
6
_
6
о м
Крава
14
—
—
—
2
80
—
2
80
со
Овн. и оваца
196
—
—
—
9
80
—
—
9
80
м
Јагањаца
48
—
—
—
2
40
—
—
2
40
Претекли вишак
сс
унесен у варош
—
821
164
20
—
—
—
164
20
СВЕГА
П Р И X 0 д А :
34671
50
1021
45
699
45
36392
40
Упоређење целокупног прихода између ове и проиме године.
Р А
з л
И К А
1893. Г 0 Д.
1894. Г О Д.
М А Њ Е
К И Ш V
♦
у 1894. год.
М Е С Е Ц А
ДИНАРА
ПАРА
ДИНАРА
ПАРА
ДИНАРА
ПАРА
ДИНАРА
ПАРА
Јануар
31758
50
32081
65
323
15
Фебруар
25589
—
30844
90
—
5255
90
Март
26944
60
35104
15
8159
55
Април
27143
70
30130
45
2986
75
Мај
30914
10
35512
70
4598
60
Јуни
30357
50
34560
50
4203
—
Јули
32695
33095
40
400
40
Август
33662
05
32828
80
833
25
—
—
Септембар
35757
—
36392
40
—
—
635
40
с в Е г А
274821
45
300550
95
833
25
26562
75
Наиомена. Од свиња клатих у месецу ^нађено је 45 комада бобичавих, од којих је Из контролног оделен.а суда општине •везиров, ушао је у тријумФу, праћен са 700 заробљених Хришћана са пораза Фор гачијевог, и са 300 похватаних на другим местима.^ 1 ) По освојењу града, Турца се ,раснлину по осталим угарским градовима, те уз припомоћ бесних Татарв ужасно опљачкају и униште све, што им до руку могаше доћи. Кад се једном приликом вра4аху ти пљачкаши са похода на Коморан у логор у Најхаузел; прачека их у заседи Никола Зрињски, са вараждинцама посече их до 400.( 2 ) Док је велики везир освајао овако гра дове по северној Угарекој, иауми овамо на Крајини босански намесник ЧвтиА- наша, да освоји и разори Нови Зрињ, надајући се, да ће за осуством бановим моћи лако уаасти и у Штајерску, да се награби пљачке. Оа 10000 људи крене се паша из Босне, па половину посла да плени Лику и Крбаву, а са другом половином пође сам на Оточац, код Карловца, а одатле и на Нови Зрињ. Брат банов Петар Зрињски уеђутим сакрије се са 4000 Крајишника у једну шуму, 1 На истом месту, стр. 588 - 542, г Вани чек Шнмик Ј. М.): Ист. војн. крајине, кљ I. -стр. 218.
Септембру марвено лекарским прегледом, месо прописно поништено. вар. Београда 3. Окт. 1894. г. АБр. 7059.
Год. ХП.
О Г Л А С На дан 17. августа ов. год., из законских узрока, није се могла извршити продаја ниже изложеног имања г. Светозара Радаковића поручника и Станке ж. г. Љубе Лештанина, наследника имања пок. Луке Радаковића бив. овд. шлосера, а за наплату 666-39 .дин. у злату са 6°| 0 интереса од 1. новембра 1866. год. и с интересом на интерес носле сваког полгођа до нанлате, као и 51 • 10 дин. судске таксе, колико имају плаћати по решењу првостененог београдског суда за окр. подунавеки уирави <Ј»ондона, па с тога ћу понова продавати исто имање постојеће у М. М. Лугу у истом селу иред сеоском механом, и то: 1., њиву у „Липовици": од истока до Владимира Каменића 93 м.; од југа до Милана Стојановића 45 м ; од запада до миријсвске утрине 95 м.; од севера до миријевске утрине 41 метар, у вредн. 60 дин. 2., њиву у „Линовици" или „Студенцу од истока до Милана Стојановића 96 м.; од југа до пута 28 м.; од запада до Кузмана Ристића 88 м.; од севера миријевски атар, у вредности 60 дин. 3. њиву у „Балдини" од нстока до Животе Здравковића 27 м, од север" до Милана Стојановића 108 м., од југа до пута 125 м.; од занада до пута 35 м., у вредности 192 дин., 4., њиву у „Балдини" до Милана Стојановића 125 м.; од истока до Животе Здравковића 37 м.; од севера до Мите Стојановића 103 м.; од запада до пута 60 м , вреди 240 дин. 5., њива или башта у Селишту од истока до пута 30 м.; од југа до Илије Атанацковића 116 м.; од запада до Цветка Стојановића 34 м; од севера до Животе Ивковића 120 м.; вреди 120 дин. 6.; Плац кућни у селу од севера до Недељка Петровнћа 75 м.; од занада до Мите Стојановића 188 м.; од југа до пута
баизу Зриња и ту дочека Ченгића 17. окт. 1663. Пронусти му прву половину војске, али се ва другу баца великом лсестином, да је мртвих Турака пало на хиљаду, 250 жаве зароби са осам барјака. Остали с па шои једва се бегством спасу живи.^ 1 ) кад видеше пораз нагоше сви бегати заједно са пашом, да само своје главе снасу. Није боље прошла ни она Ченгићева војска што је посла на Лику и Крбаву. Ну дочекаше Срби из Брлога. па их тако потуку да је нало до 2 000 Турака а заробљено преко две стотине.( 2 ) У Угарској се међутим, обрадоваше овим успесима Крајишиика под вођ отвом Зрињија, те цар наименова Николу за генералисима, и одреди му, да брани остале градове угарске на које Турци једнако н-анадаху. Оа са нешто мађарског племства, и својим Крајишаицима потуче једно оделење Турака код Најхаузела, па се онда повуче Коморану. Али су Тууци ипак осво јили |ош неке градове па ее тек онда повукли у градове ва зимовање. За то време | банов брат Петар имао је да издржи неколико нападаја турских. Да освети свој рај * Нашшег т. .1. (Јебсћ (I. озт. Кемћеа, В. III. б. 545. ј 2 Грбић М.; Кпрлов. владич. ка. I, етр. 69—70.
нији пораз Ченгић паша пође из Кањиж« на Нови Зрињ са 10 000 људи. али га Петар Зрињски тако дочека са Крајишницима; и потуче, да Турци у дивљем бсгству нагоше Кањижи остављајући сву своју муницију на бојном пољу и много заробљ^ника, међу којима и сам паша Ченгић.^ 1 ) Кад се велики везир повлачио у Београд на зимовање, нападне по његовој заповести Алилитса-паша са 9 000 на Петра Зрињског, али такође би потучен и ако Зрињски имађаше далеко мању војску. Преко зиме исте године око половине аовембра покуша 3000 Турака да по обичају изненада пређе Муру и упадне у Штајерску, Зрињски и сам размеотив војску на зимовнике једва је имао при руци 300 људи и са њима дочека Турке и срећно их сузбије. Тиме се заову 1663. г. свршава војна, која је храброшћу браће зрињских и српских и хрватсквх Крајишника ипак давала наде бечкоме двору и осталој хришћанској Европи, да ће Турпи сада тешко моћи задати озбиљна страха Хришћанима. (ИАСТАВИИЕ ОЕ). — ФШ* 1 8тЈс1к1авТ. Рот. ћг*'. кн>. Ж. етр. 161.