Beogradske opštinske novine

Год. XII.

— 182 —

Број 43.

понуђачима и то: А. Ђ. Куманудију и Другу иабавка три стотине и два и по мет. хвата јасенових дрва по цени од двадесет и осам дпнара и недесет пара по хвату; Мирковићу и Лучићу набавка три стотине и два и по хвата метарска букових дрва по пени од двадесет и осам динара и педесет пара по хвату. Да набављачи буду дужни о свом трошку дрва довући и ухватити на месту, које им суд означи. Нривучена и ухваћена дрва да приме одборски поверениди г. г. Јеротије А. Миливојевић, Дим. Милојевић и Фердинанд Розелт. Овом ће повсреништву присуствовати и један од кметова. IX. По прочптању нротокола лнцитације ГБр. 5157, држане за гра!,ен.е темеља цркве на дорћолу, одбор је носле понменнчног гласања са петнаест гласова против 6, (двојица нису гласали), реишо : да се грађење темеља за дорћолску цркву уступп према пропиеаним погодбама Димитрију ШЦанском као најнижем понуђачу по јединачним ценама изложеним у његовој понуди од 24. Септембра 1894 г. и то: а.) За копање темеља са планирањем и подупирањем у дубини од пет метара по динар и шесет пара; у дубини од шест метара по динар и осамдесет пара; у дубини од седам метара по два динара; у дубини од осам метара по три динара све од кубног метра ; б.) за бетонирање према темељима у дубини од четири метра по двадесет и два динара; у дубини до шест метара по двадесет и два и по динара ; у дубини од оеам метара по двадесет и три динара све од кубног метра; в.) за зидање темеља са циглом и пементмалтером у дубини од три па до осам метара по двадесет и два и ио динара по кубном метру. Зидање овог темеља има цасти на терет фонда за зидање цркве дорћолске.

РЕДОВНИ САСТАНАК дрзкан 8 октобра 1894 год. Председавао председник г. Мих М Бснићевић присуствовали; члаиови суда, г. г. Стеван Ивковић, Мих. II. Живадиновић и ЈованАнтонијевић, од одборника били: г. г. заставом борили су се сва „ Аустромрсци" и задавали су досга јада двору бечкоме. Ну кад Текелија бл притешњеа, обрати се аа заштиту турсгсу. и постаде гооиодар Угарске под турским сизеренством. Својим везама с Турском, која је подрањивала његов устанак, иа га чак и иризнала за краља Угарске, много је допринео, да се Турци (1683) креау ва Беч. После важварског мирн вел. везир Ахмед Ћуприлић продужи 25 год. рат с Млечанима и након силног напора, наишав на саажан отаор, оте од Млечава Кандију г. 1669. Ну како су обе стране јако биле заморене дугим ратом, убрзо закључе мир. За овим се Ахмет заплете у десетогодиш њи рат с Пољском. Годиее 1673. буде страшно потучен; рат се и даље продужио о промењивом срећом. али због незадовољ ства војске Ахмед закључа 1676. г. мир с Пољском, по коме му остаде Подолија и Каиеница. У повратку у путу за Цариград умре у новембру исте године, а у 41 години својој од водене болести. Ахмед је од свију великих везира османлијске царевине најдуже — од Соколовића 9 Х | 2 месеци више — управљао Турском за скоро

Живко Кузмановић, Ђорђе Димитријевик, Јеротије А. Миливојевић, Коста Петровић, Со®роније Јовановић, Мил. МарковиК, Љуб. Марковић, Ст Новаковић, Стеван Ј осифоваћ, Горчаков Миловановић, Мил Ж. Маринковић, Фердинанд Розелт, Иавле Ђ. Радосављевић, Н. Д- Стевановић, Ј. Алкалај, Јован Ристић, Михајло Михајловић, Дим Милојевић и С^еван Ђ. Јорговић I. Прочитан је занисник одборских одлука седнице држано 6. октобра 1894 го#. и примљен је без измена. II. Одборник г. Јеротије А. Миливојевић у с-вези са својом интерпелацијом у нрошлој седници, изјављује, да је набавио доказе нротив Лудвика Риса контролора. Одбор је уаутио: г. Јеротија, да те доказе поднесепредседнику општине. III. Председник онштине извештава одбор, да су г. г. Михајло Павловић трг. овд. његов брат Ђорђе и син Милорад ноклонили општини београдској једну хиљаду динара за оснивање болнице за диФтеритичне болести и пет стотина динара за куповину серума-,најновијег лека нротив диФтерије. По саслушању овога одбор је изјавио: племенитим дародевцима најтонлију захвалност и препоручио суду да и иреко новина објави ово грађанству. IV Председник општине предлаже одбору да одобри кредит од 2500 дин. за набавку лека против диФтерије, званог серума, те да тџм леком општина притекне у номоћ болесној деци грађана београдских. По саслушању овога а на преддог одборника г. Стојана Новаковића, одбор је јжшио: одобрава се кредит од четир хиљаде динара из партије на непредвиђене трошкове за набавку серума, лека против дифтерије. у. 11о прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 7156, 7160, 7157, 7155, 7159, 7159, 7158; 6862, акта VII. пуковске команде АБр. 6215, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио: да су доброг владања и доброг имовног стања Катарина жена Јевте Лаковића, ЈопунИх 15 година. Он није био крвожедан тиранин, као отац му; противачк је сваке аеправде и гањања. непоткупљив, без тежње за новцеи и лнчдом коришћу; поклони су код њега били пре сметња, него пре порука за постигнуће жеља ( г ) По смрги Ахмедовој брат његов МустаФа бег преда државни печат султану, надајући се, да у досто анству замеаи брата. Ну углед Еара-Мустафе, зета Ахмедовог, пре теже над породицом Ћуприлића и он доби држ*вии нечат. Кара МустаФа, син Уруџ бега, спахије из Мерзивзуна, који погибе при заузећу Бдгдада, васпитан је заједво с Ахмедои, одликујући се јунаштвом у рату с Мљгткама и Пољском, а у исто време силнои грамзљивошћу и суровошћу. Још из раније у свакој је прилици показао своју тежњу за ратовање аа западу; он је и Те келијиним молбама поклањао довољно пажње. Ад' за живота Ахмедова он се прикривао. Ну кад 1676 г. постаде вел. везир, он се сав преда својии плановима против запада. У почетку његове управе поремети му планове Хетман Дорошченко, прешав 1677. г. на страну Русије. (*) Наттег V Ј.: Оеасћ 4, окт. Кетћеа, В Ш. 8.685.

ван Кнежевић поштар, Дума Јања бакалин, Андреја Јанковић грађевинар; да су му непознати: Јаков Димитријевић, зидар, Бокор Парду казас, Хајм Бара-Бевеса колачар, .Лазар Гмижић, Данило Шкундрић и Рудолф Бижирић, служитељи, да су доброг владања и средњег имовног стања: Мика Стојковић глумац, и Коста Димитријевић лебар: да је Драгутин Р. Караулић тргов. помоћник, доброг владања и да добар глас ужива у грађанству. VI. Изасланик главне контроле г. Андра Марјановић и повереници одбора општинског г. г. Сима А. Добросављевић и Коста Ј. Јанковић подносе извештај о прегледаним рачунима онштинским за 1890. год. у коме се излаже каквих ненравилности има и шта треба радити, да се те неправилности понраве. По прочитању тога извештаја АБр. 7351, одбор је решио: прима се к знању овај извештај о прегледаним рачунима општинским за 1890. год. с тим, да изасланик главне контроле заједно са поверенинима одбора општинског предузму диље законе мере ради понравке у извештају побројаних неправилности. VII. Нредседник саопштава одбору, да рок закупу куће Велимира Карапсшића, у којој је смештена школа савамалска, истиче 1. Новембра ове год. да је услед овога суд општински преко комисије судске тражио другу удеснију зграду за основну школу, но да је та комисија иоднела извештај, по коме се није могла наћи подеснија зграда од Карапешићеве и предложила је, да се закун згради Карапсшићеве продужи још за гоДину дана; да је Велимир Карапешнћ поднсо понуду да општина откупи ту његову кућу. По саслушању свега овога и по прочитању извештаја комисијског АБр. 7037 и понуде Карапешићеве АБр. 7038, одбор је решио: да се закуп куће Велимира Карапешића за смештај основне школе савамалске, продужи још за годину дана од 1. новембра ове године и да суд овај закуп законим средствима обезбеди. На илавом БосФору чеС1\> су се дешавали у врло малои размаку вреиена догађаји, који су међу собом били дијаметрално противни. Као год што су рођац* сучтанови бацани у затвор, да се после кратког вреиена, занрепашћени од чудн, посађују на султански престо, тако је и овом нраликом Кара МустаФа извео из тамнице Ђорђа Хмељаицког, кога су раније Татари заробили, па га учини Хетмааои Украјане, давши му новаца и повећу пратњу, исцрати га против Дарошченка, а Русији објави рат. Рат се водио проиенљивои ерећои на Дњепру; Ђорђе Хиељницки, кога султан беше призаао за Хетмана козачког, погибе у боју, а Турци изгубив више од две тре ћине војске на посредовање кримског таФаркана, пристану у јаиуару 1881 г. на Радцински мир, по комс се Т/рци морадоше одрећи цретендовања (Апвргисћ) на Украјину а Кијево са још пет налавака припаде стадно Русима. Уз то Татархану буду забрањени излети у пределе руске, а Хришћанима дозвољен слободав одлазак на Хаџилук у Јерусалим.(*)

( т На истом меету етр. 717.