Beogradske opštinske novine

Год. XIII.

- 10 —

број 3.

ном одвојеном извештају о раду г. Ђоке Стано јевића као нредседника оеталих чланова комисије који је одговор одбор примио к' знању, одбор је лосле поимепичног гласања са 30 гласова против '2, (3 нису гласали) решио : да се варош Београд од сада осветљава на овај начинг да се ирема добу године све ламие уиале кад падне мрак и да све Јору до једанаест часова пре поноћи. После једанаест часова да гори свака друга ламиа још онолико времеиа, колико сусве гореле до 11 часова. Да се број часова, на који има општина ирава према уговору не прекорачује и да се уговорена цена годишње од 80.000 дин. не иовишава.

II РЕДОВНИ САСТАНАК Н. јануара 1895. год. Нредседавао председник г. Михајило М. Богићевић, приеуствовао члан суда г. М. 11. ЖивадиновиК од одбооника Пили : г. г. М. Кретић, Мих. Михајловић, Стев. Д. Поповић, II. Милашиновић, Сергије Станковић, Спасо X. Ристић Шокорац, Ђорђе Димитријевић, Младен Николић, ЈанаК Коетандиновић II. Ћелић СоФроније Јовановић, Л>уб. Марковић, Н. X Тома, Љ. Кал.евић, Мил. Ж. Маринковић. Вел. Антић, Дим. Гавриловић, С ј еван II. Ноповић, Нл кола Ботковић, Благоје Милошевић, Живко Кувмановић, Горчаков Миловановић, Сава Петровић, Н. Д. Стевановић, С Ђ. Јорговић, М Јовичић, Ср. Ј. Стојковић, А. Ђ. Кумануди, Ја рослав Бевуха, Зах. К. 3. Поковић, Дим. Милојевић, Др Никола X. Николић, Љуб. Каљевић. , I. Нрочитан је занисник одборских одлука седнице држане 2. Јануара 1895 год. и у одлуци, АБр. 8937 учињена је дочуна : да је одбор одобрио, да г. Љуба Марковић може одговорити на писмеиу изјаву г. Т>оке Станојевића прочитану у прошлој седници. II. По прочптању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 71, 72, 69, 73, и акта управе вар. Београда АБр. 47, којима се траже уверења о владању и имовном стању извеених лица, одбор је иајивио : да је Миленко Стефапони!] бакалин доброг владања и доброг имовног стања; да

су Ана Бој овд. удова и Наталија жена Живојина Нешковића бив. секретара Вел. Школе доброг вдадања и средњег имовног стања; да су му непознати Живко Вељановић и ЈБубомир Ристић таљигаши Павле Јовановић калфа тишлерски; да је А. Фарки овд. лекар доброг владања. III. Ново изабрани одборник г. Ник. X. Тома положио је законом прописану заклетву пред одбором што је до сада спречен био да учини. IV. Одборник г. Михајло Крстић предлаже, да се комисија за проучавање предлога судског за буџет за 1895. год. донуни са још два одборника. По саслушању овога одбор је решио : да се комисија за проучавање судског пројекта буџета за 1895. год. изабрата у седници одборској од 29. децембра 1894. год. АБр. 9013 попуни са г. г. Николом Д. СтеФановићем и Стеваном Д. Поповићем. V. Председник износи одбору на решење извештај комисије о томе, који се предмети могу продавати на београдским трговима и под каквим погодбама. По прочитању тога извештаја АБр. 8527, одбор је решио : да иравила за београдске тргове овако гласе: 11 РА.ВИЛА 0 УРЕЂЕЊУ И ИРОДАЈИ НА ТРГОВИМА (ПИЈАЦАМА) БЕОГРАД СКИМ. Члап I. На трговима (пијацама) београдским допуштено је продавати само оне кућевне намирнице, које с.туже за свакодневну људску храну; донуштено је иродавати инајиотребније куњско посу1>е наше домаће индустрије. Све остало што прелази круг тих иамирница забрањено је на нијацама продавати. Члан II. Допуштено је на трговима продавати:

1., Разно поврКепто: свеже зеље: кељ,. купус (свеж и кисео) карфијол, келерабе ; вариво: грашак, пасуљ (грах) боб, сочиво;: салате, спанаћ, шпаргле, кисељак, виновО' лишће; лукове: црни, бели (чести) празилук и арпаџик у већој количини; разне репе и корење: цвекле, белу репу, мркве (шаргарепе) першун, паштрнак, целер, кромпир, рен, роткве, ротквице; зачинке: мирођију г паприку, зелену, туцану, црвену, из туршије, патлиџане црвене и модре, печуркепитоме; бостан: краставце зелене и изтуршије, диње, лубенице, тиквице, бундеве н. остале баштованске производе. 2., С веже воАе: домаће и страно, овогодишње ораје, сувс шљиве, лимунове к поморанџе. 3., Природно цвеКе: узабрано или у саксијама, расад п разно семење у мањим количинама (највише до 10 кграма). 4., Жита: кукуруз (у зрну или у клипку) пшеницу, раж, овас, просо највшие до 60 килограма. 5., Врашно. лебно, пшенично и кукурузно. А лсб, земичке, кифле, переце, лепиње, симите, ђевреке, погаче, квасац самоони продавци који се за ово предходно јаве суду- Но лебац могу продавати и нелебари. 6., Мед у саћу (на чистим тањирима) или оцеђен (у чистим судовима) и разне пекмезе (мађуне). 7. Млеко (у чистим затвореним кантама) и све домаће млечне производе као: кисело млеко, сир слаи и неслан, качкаваљ, кајмак, масло (бутер) скоруп (милерам). Сир> и кајмак мора се држати само у чистим дрвеним качицама с поклопцем и при продаји вадити дрвеним кашикама или лопатицама. 8., Живину незаклану: пилиће, патке, гуске, ћурке, голубове и друге птице, јаја, младу прасад, јарад и јагњад. Живина се не сме везивати но само у илетеним кориама или кавезима држати-

СРПСКН У СШИЦИ ПРОТИВУ ТУ РШ У В Е 3 Н СА НАРОДНИ! СЕОБШ I1УБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИОАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П. М. СГПСИЋ.

(Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданском наградом оишт. београдскеЈ. Мото: — „Нора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом намећу, и славити ее ту!)Ом славом). Карамзин.

(НАСТАВАК) Ренингер видећи Бранковића млада, одважна, с именом иознатим за све Словене, и које им наномињаше њихову стари славу: мишљаше да он једини може подићи Хришћане и увући их у борбу и предводити их на бојном пољу, па му понуди вођство,

на шта овај пристане, под условом: да се обнови старо српско деспотство под њим. На заузимање посланиково Леополд I. приста на то, и пећски иатријарх Максим, који се враћаше пз Јерусалима, 28 септ. 1 ) 1663. у цркви св. Архангела Михаила, пред аустријским послаником и другим одабраним Србима миропомаже Ђурђа тајно на деспотско достојанство. 2 ) Ну како се Аустри а у то време уилете у рат с Турском који сс заврши 1664 г. вашварским миром, а узнемиривана унутарњим бунама и упадима Француза на Рајни, то није могло озбиљније се заузети за ту ствар. А и смрт Грка Панајоте и

4 ) Псо! Е (Павловић Ст.)-. Срби у Угарекој књ. I. страна 77. 2 ) То тврди и Јероним МитрОФан Поповић егварх пећеке патријаршије својим нисмом од 7-Ш- 1696. г упуће: ном на нодвојв >ду Јову Монастирлију. — То место гласи„Ргаес11с(о веогЈт.о Вгапсоу1с]1 81ауо-8егћогит опеп1аИ8 1ШГ1ае вез роИсае 1'(П11Нае НИеат јих1а оп";1Ш8 веае ргора§а(јоиет ргаезћкН 1пе тоДепга, веог^из ВгаисоУ1С.11, ћијиз поттив 8есип(1и8. ргоп1 отпНша 111 ге! уеп4а1е П' 1ит) рег ргоепоттаЈшп ргјтит Махћп раћаагсћат ; аПЉћие сопвсиИепићиз 111 8 >шс1а те1гороИ«па АДпапороШапа Есс1е1а. јих4а сопзуе(;ит то<1ит, е4 (ЈећИит ог(Нпет регас1а р1а <1еуоУопе ас 1е1иг §1а ћепеШсПопедие, аирга (Нс1и8 8есипс1и8 Сгеог ^ша ВгапсолчсН, &е (;а 8рес1аН е1есНопе 111 паМошс Еиае 81ауо-8егћогит <1евро(;еп1 Десћага^из, ас 1папдига1и8 Лп(." (Гл. срп. уч, др. кп„ 67. стр. 149—150.)

иатријарха Макснма задржа ствар за изве сно време. За то време миропомазани депот често се виђао у Цариграду, Бечу, Москви 1 ) „у Варшави са Собјсским и тако се упознао са већином владалаца и великих људи онога доба. Дуго се бавио са својим братом владиком Савом на француском двору, ну због гонења верског побеже у Влашку, а одатле у Цариград; брата му затворе и 1680. г. убију. 2 ) Кад се Кара-Мустафа упути на Беч, Ђурађ се опет истиче на Нозорници. У Цариграду се упозна с Владнславом Чакијем и преко њега с Леополдом, који надајући се на помоћ његову у овом тешком времену наименова га бароном царства 7—VI—1683 г. у Бечу. 3 )3а време опсаде Беча Ђурђе је био предлагач и преговарач савеза као и душа покрету у јевропској Турској: По пропасти Турака под Бечом

') ГГр-тећи 1668,. брата владику Саву, који је шпао да од дара Алекс. Михајлов-ћа тражс милостињу аа цркву јеноцол»ску, коју су Турци два II) та рушили. Цар русКи прими га. Талоци тврди да није убијен, већ да је умр'о те године (Летопис 159. Лаж. Бранков. стр. 69.) *') Види диплому код Витковића. Гласн. срп уч. др. кљ. XXVIII. стр. 110.