Beogradske opštinske novine

Год. XIII.

— 18 -

Број 5.

новић, Днмитрије Марковић, Павле ТриФуновић, Лазар Милорадовић, Спира Трпковић, Милан Цветковић, Михаило М. Петровнћ, Петар Стојковић, Васа Ст. Станић, Светозар Радовановић, Лазар Радојичић, Велизар Димитријевић, Лазар Доетић, Петар Ковачевић, Јован Богдановић, Коста Ристић, Коста Ј. Протић, Милан Адамовић, Љубомир Јевремовић, Ђорђе ТриФуновић, Светозар Протић, Ђорђе ЖивковиК, Лазар Савић, Михајло Николић, Милан А. Јовановић, Михаило Недић, Милосав А. Милосављевић, Владимир Главинић, РаФаило Бенџо, Јаков Кариан, Јевта Перуничић, Недељко Дуловић, Милан Косановић Јосиф Кригер, Миша Ђукић, АндрејаРистић, Павле Гавриловић, Васа Ђурић, Стеван Михајловић, Благоје Ристић, Ђорђе Цветковић, Димитрије Алексић, Ђорђе Стојановић, Коста Стојановић, Мидош Пантелић, Јован Маричић, Риста Манојловић, Тодор Поиовић, Тома Миловановић, Игњат Р. Поиовић, Благоје Костић, Вељко Миличевић, Милан Радојковић, Максим Вељковић, Петар Радосављевић, Милош Марковић, Никола Хаџић, Мита Стокић, Марко Павловић, Цветко Илић, Максим Ђорђевић, Живко Бабић, Јанко Станковић, Рада Шарвањац, Љуба Гавриловић, Јован Срећковић, Димптрије Алексић, Алекса Вучичевић, Сава Каракрстић, Љубомир Димитријевић, Крста Радосавл 3 евпћ Нпкола Кузмановнћ, Светозар Радовановић. Прока Раденковић, Коста М. Ђурић; Л>убомир Недељковић, Пера Ракић, Јован Вујацковић, Сава Ивковић. (Паставиће се,Ј

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРЛ В1НРЕДЕИ САСТАНАК 23. Јануара 1895 г. Нредседавао председник г. Мих. М Богићевић присуствовао члан суда г. Мих. II. Живадивовик ододборника били: г. г. Др Никола X. Николић, Софроније Јовановић, Никола Бошковић, Коста Нетровић, М. Милашивовић, Спасо X. Ристић Шокорац, А. Ђ. Кумануди, Младед Николић, С. Ђ. Јорговић, Љуб. Марковвћ, Стева Д. Поновић, П. Д Стевановић, Ник. X. Тома, Ђорђе Димитријевић, Дим. Гавриловић, Горчаков Миловановић, Стева П. Поповић, Живко Кузмановић, Јарослав Безуха, Јован Ристић, Михаило Михаиловић, 'Б. Николајевић Хаџи. I. Прочитан је записник одборскпх одлука седнице држане 19. Јануара 1895. год. и у одлуци Бр. 86 учињена је доиуна: да се вино при извозу из вароши увек мери градом и тиме контролише реексиедиција истог.

II По прочитању акта истраж. судије за вар. Београд АБр. 436, 438, 407, 437, 442. 405, 456, 439, 441, 403, 406, којима се траже уверења о влвдању и имовњом стању извесних лица одбор је из)авоо: да су доброг владања и доброг имовног сгања. Душан Протић рентијер, Јоца Јуришић ковач, Антон Хајнц шумар, Јован Бадемлић ироф. Риста Стојаковић чин. Димитрије Г. Пешика трг. да су доброг владања н слабог имовног стања Горча Андрејевић ка<1>еџија, Владимир Костантпновић бив. сарадник Српске Заставе; да су му непознати Петар Стевановић рибар, Јосиф СалФати колачарски момак, Милорад Костић, Франц Матош и Коста Вслић скитнице овдашње. III Председник извештава одбор, да је одборско повереништво, одређено за проучавање понуде за зајам и радове донело закључак, да се позову два стручњака светскога гласа, да прегледају спремљене планове за канализацију и кеј и да о истима даду своје'стручно мишљење; да су се техничарп, чланови овога повереништва, сложили, да се као стручњаци у овим пословима по зову проФесор Чоке из Цириха и ннжињер Линд леј из ФранкФурта, — па моли одбор, да би изволео одобрпти потребан кредит за награду овим стручњацима. По саслушању овога, — одбор је решио: Одобрава се у свему закључак повереништва за проучавање понуда за зајам и радове односно позивања именованих стручњака овлашћујући суд, да може утрошити потребну суму на терет зајма, за награду и трошкове ових стручњака. IV. Председник извештава одбор, да је општински лекар Д-р. Е. Михел дао оставку на општинску службу: да је г. министар унутраш. дела одобрио решење одборско од 3. новембра 1894 год. АБр. 7965, којим је Д-р. Коста Динић отнуштен из општинске службе и да би требало ова места новим избором попунити. Одбор је 04лучцч:

низније извешће подносио, најпосле сам намамгш к себи и пошто сам нашао, да је исти не само диплому В, Ц. В. на хрђав начин злоупотребио, већ се помоћу добивене дипломе хтео да наметне за апсолутног деспота Србије, Илирије, Мизије, Босне, Срема и многих других провинцијај па је чак тежио без стида ,за реституцијом (иовратком) свију ових земаља као прави наследник; поред тога имао је много присталица не само код грчких (српских) цатријараха и свештенства — који су код простог света много важили — већ и код неколико хиљада људи, који су га признали за сзога првога наследног господара — све то ако бд се и даље трпело могло би изазвати опасне последице, те сам био принуђен (!) да Бранковића ухапсим, и да га одавде у Оршаву, а одатле у Херманштат (Сибиљ), у затвор пошљем; диилому пак, којом се он и преко ваше одредбе хтео да размеће, задржао сам на чување у канцеларији".(')

1 „1Јеђп §еп8 ћађе Зен Јеш§еп Сгеог<* ВгапкоУ1Сћ. уоп ећете Еиег К. М. сћоп жаш оТИегп аПегушИегћат^е те1&ап$ §«Љап, ваз аеШ^ег .п!«ћ1 аНв1П (I »в уоп Еиаг К. М. ЕгћаНепе В1р1от:1 та1Шозег \ уо 138 \УЧ8ћгаисће1:, аоиЛегп уегтН1е18 (Језзеп 81сћ аћчо1и1е уог Е1аеп Везрокеа уоп егу1еп Шупеп, МивЈеп, Возтеп, ЈугтЈеп, ии(1 уШеп -'пЛегеп Рго-

Док се овако подло поступало са носледњим српским десиотом. Леополдо I. је преко Пиколомннија преговарао са пећским патријархом А. Чарнојевићем III. с којим је, судећи по ниже наведеним речима Бартемштајновим и писму Каленпћевом, углавио да се Србима одузме светска иоглавица а да остане само духовна — патријархл 2 ) у1по1еп тећг1гз ап(\уег1'1'еп -ууј 11, апсћ гп (1ет ЕпсНе сПе Ке8ШиНоп аПег сНчег 1ашНег оћпе аИеа сћеи аН8 Ет КесћНпе881§ег Егћ рга^епсПгк, Јп§1е1сћеп 80\уоћ1 уоп с1епеп Сгпеећ1псћеп Раћиагзсћеп, иис! ?е18Шсћец, Ше ићегапззуШ реу (1ет Е1п(;аШ§еп ЈашН Уо1кћ уегто^еп' а11а 80п8(; уоп ЕШећ Тчи8епсН М .пп (Не Јћпе уог Јћгеп Кеећ(;те88%еп Егћћеггп аећоп Егкћеппеп, ћегеНз Ејиеи' 'цгоззеп апћап^ћа!, уе1сћез тН 1ап§егеп 2пе80ћап ^еСагНрће .сопаедиепиеп пасћ аЈећ 7лсћеп с!о'гШезо ћт 1сћ ^епоН^е! !) ууогДеп ппсћ (Нвез Вгапкопећ аеЈпег регаоп ™ уегзјећегп ии(1 Јћте уоћ Мег апз Огзоуа, ип(1 Јегпегв пасћ Негтап, з1аИ 111 Аггеа(; ћ и бсМсћеп, с1аз а1р1ота аћег, (1е88еп Ег ги Еиег К. М. ћосћ8(;еп ргаехшНк, а1ећ 111 Уепгаћгип^ ђећаНеп т ћаззеп " ') „А п сле је, свакоко мислећи, сила припоморао први митрополит што овамо пређе Арсеније Чарнојевић, у намери да заслугу, што је ирела-1 за руком испао, себи самом приевоји, и да не има крај себе никак а светска човека, који би му част и е.лаву Апзоћеп емап.иги могао. Двору кад се доб»о расуди доиста није тим мање блло поелужено него митрополиту, јер је њега циглии з (крађењеи светеких прихода зрепчт^Дег ТетрогаНа далеко лакше водити, уирављати и под у.чдом га држати, неголикаквог генерала, који рнт разуме и уиравља многобројним људством ва бој".— Писио Кчонићево с.раској дечутацији, која је тражила оелобођење Вранковића гласи- Ја гоеиодара Вранковића нити сам затворао нити га у затвору држим, већ његово избављање сад веома одуготеже с једне страие

да се избор два општннска лекара изврши у првој седниии што за овом долази. V. Председник износи одбору на решење акт концесионара за електрично осветлење, у коме концесионар изјављује, да ће, ако му се не плати за досадашње осветљавање вароши т. ј. ако се изврши изречена казна за неуредно осветљавање, коју је казну одбор општински одобрио решењем својпм од 2. Јануара 1895 год. АБр. 9045. 94 г. прекинути даље осветљавање варошп. По прочитању тога акта АБр. 181, одбор је на предлог г. Косте Патровића одборника решио: да одбор остаје и даље при своме решењу од 2. Јануара 1895 год. АБр. 9045 94 г. и да се казна изврши. А ако концесионар услед овога прекине осветљавање вароши, општина ће београдска тражити оштету и уме ће да нађе начина и пута да Веоград не остане не осветљен. VI. По ноновном прочитању предлога одборника г. г. Љубе Марковића и СоФронија Јовановића,. односно електричног осветлења одбор јв/л-шуо : Прва тачка предлога, да се цене осветљавања приватних, државних и општинских локала (сем уличног осветлења,) изједначе, нрима се к знању као умесна с тим, да комисија поради код конпесионара на остварењу исте; Друга тачка предлога односно везе приватних зграда са инсталацијом, да се одложп до бољих нрилика; Трећа тачка предлога, да концесионар не узима никакву кауцију од приватних за сијалице и пламене лампе, сматра се као умесна с тим, да комисија поради код концесионара, да приватни не морају полагати већу кауцију од цене коштања ноједине лампе. Односно четврте тачке предлога, да кирија за струјомер буде месечно пет иара, — да комисија ступи у преговоре са концесионарем ради остварења овог предлога. Сваки постигнути споразум комисија ће иоднети одбору на одобрење. Ето тако допаде последњи ериски деспот у канџе лукаве Аустрнје која га не пусти ни на молбе српског народа.(-) као ни на модбу (1698) руског цара Петра Великог, који, путујући кроз Европу, беше свратио и у Веч. Деспота Ђурђа Прарковића. као што смо видели у иочетку јако истиче на видик

његов архијеписко I кога ви патријархом зовете, с којим је и г. Бранковић у једногласију; патријарх вахгева такове ствари, које би могле бити противне и мојој арцибискунској власти и свему римо«атоличком вакону т. ј. он иште себи десетак и пусте сермије а сам сам ја архибискуп у кваљевиаи Угарској па све и сва оваково мени се достоји. 11а таио иего, кад би се и госиодар Вранковић ослобод*о подигли бп сте рогове ту бош Аус»рију!) те како, као год и у овим стварима. које пак ми никаквим начином не мчжемо донуетити у краљевини Угарској. [Бартенштајн X Ј. А. Сандић: Кратак извештај о стању расејаиог многобројнога илирскога нчрода по пар. и краљ наеледним земљама, Сгр 84 85. — Н ки наши иеторици хоће да за ово оправ 1 ају Арсенија III на за доказ да ту нема његозе кривице наводе нисма патријархова поводом молбе аа ослобођење деспота 'Бурђа кој 1 су нуна нежности и забрииугоети за судбу његову. Ми их питамо, за шго је исти Арееније у почетку „мудро" ћутао носле уханшења Вр.чнковића, кад се зна, да је пристао на оно што је његов претходнцк, пагријарх Макеии учинио. 1 Године 1639. 9. марта изаслана депутација српска захтеваше од цара Леополда I. норед других ствари да иуеги из затвора Ђ, Вранковића да њима, као вешг вој ник заиоведа. Ну цар их није задовољио, јер је зазирао од. Срба као и од десаота, који би, и.најући много приеталица, могао постати владалац српекп. В1е ЕгешНН^е ТћеГпаш« е1в, 8. 204.