Beogradske opštinske novine

Год. XIII.

- 51 -

Број 13.

да правозаступник општине и кривично оптужи Нетра Д. Јевремовића због учињеног дефицита. II. По прочитању акта пстражног судије за варош Београд АБр. 1161, 1452, 1451, 1453, 1491, 1434, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је из/авио: да су му непознати: Косга Николић кафеџија, Никола Милојевић бив. дијурни■ста, Ана Настасијевић овд. удова Димитрије Болшновић таљигага, Станимир Панић момак касапски; да је Сава Ристић општ. контролор доброг владања и доброг имовног стања. Ш. По прочитању молбе Павла Анћелковића пензионера СБр. 3727, одбор је изјавио ми»-љ*ње : да се молиоцу може дати уверење о његовом породичном односу. IV. По нрочитању молбе Младена П. Стојичевића ■овд. трговца АБр. 1611, којом моли да се осло-Ј ■боди дужности присутничке, одбор је решио: да се молилац одбије од тражења. V. I Председник кзмисије за осветљење и трамвај г. Ђорђе М- Станојевић саонштава, да је друштво београдских трамваја у акту своме АБр. 998 навело, да изборнп суд има да решава и о томе, да ли друштво има права да прекида вожњу на трошаринској линији ако изборни судбуде нашао, да општина има права, да наплаћује трошарин>с«у таксу на трамвајска кола. Па како одбор општински решењем својим од 20. Фебруара 1885 год. АБр. 998 није казао, да ли ће се и ово питање у изборном суду решавати,, то моли одбор, да сада о томе донесе решење. По саслушању овога одбор је решио: да избордни суд према решењу одборском од 20. Фебр. 1895. год. АБр. 988 има да решава само о питању, да ли општина има права да наплаћује трошаринску таксу на кола трамвајска да кад у варош улазе. Турке око Београда упути се са 3.000 Не м*ца и свом сраском народном војском на Лову варош (СЈЈра1 пка) оиседне је 5. нов. иа )е узме на јуриш, оиљени је и занали. 'Тако се срећно —- ио Лесаровце — заврши ова година ратовања. Добит од иобеде код Сенте, у погледу на заиадву, саио је моралаа, јер кад савезници закључе мир у Рисвику, онда се и Леополдо I. 1. нов. изиири са Францус кои. Пак ова нобеда нагна Турке да буду приступачнији миру на основу стања које иостоји. а то исто могли су добити још пре 8 годиаа да није злато краља Француског замазало очи њихових ноглавара^ 1 ). Иосле битке код Сенте Виљем Ш. краљ енглески одпоче с Портом нреговарање о <1ег Негге^оушаЛ — РгаМагипНаМс, Т о Н а. а п 1 п узима да је у ово време преш#о из Бо.ие, ропајујзе 12 Роааујпе Зо 30.000 каЈоНка ? ! а зпјјта 1 ијШоуј гирп1С1 и 81ауопцј ро(1 окгПје уе<1го§а севага ^81апје гаДоЈггауе Вовпе 8г <1гепе, и т. д Ова и многе др>ге прилике? очито показују, да може поуздано тврдити: да ниСе било рата између Турака и ХришЛана, када Хриш&ани , који стељаху под турским јармом, налазећи ее између две ватре а обу«ети инстиктивном тежњом ва слободом, не премишљајући много, црелажаху у ееИем или у мањем броју на страку ХришЛана. А тиме «у много донринела и ласкава обекаља од сгране лукавих Ћесареваца. К 1 о р.р 0: Баз Ја11г 1683. е1а. 8. 514.

VI. Одборник г. Спасо X. Ристић Шокорац изјављује, да је дознао, да друштво београдских трамваја нема право да наплаћује 10 нара за вожњу од парног купатила у Душановој улици до савског пристаништа него да има права да наплаћује само пет пара од купагила до хотел „Српске Круне" и обратно и пет пара од „Српске Круне" до пристаништа савског и обратно. Одбор је одлучио ■ да председнпк општине номоћу надзорне комисије за осветлење и трамвај извиди ово и поднесе одбору извештај. УП. П])едседавајући исноси одбору на решење предлог кондесионара за експлотацију траваја заједно са мишљењме надзорне комисије АБр, 4974, о измени тариФе завожњу, пошто је комисија, изабрата у у седници одборској од 7 нов. 1894 год. АБр. 8104 учинила корак код друштва, да се извесне трамвајске пруге поделе и да се установе прелазне карте, али да друпггво још није на ово одговорило, и пошто је та комисија у седиици својој од 9 Фебр. Ј895. ТоБр. 42 изјавила, да се о тариФи за вожњу може решавати иезависно од питања о установљавању прелазних карата. По салушању овога одбор је одлуччо. да се решавање овог питања одложи, док се не реши о интерпелацији одборника г. Спасе X. Ристића-Шокорца учињеној у данашњој седници. УШ. Председавајући износи одбору на решењи акт Управе вар. Београда којим Уирава наређује, да општина шго пре нодигне модерну зграду за канцеларије првостепеног варошког суда, истражног судије, нрвостененог трг. суда и њихове ансне. По прочитању тог акта АБр.1437, Одбор је решио: да одборски повереници г.г. Дим. Гавриловић, М. Милашиновић,, Мнх. Крстић, Сп. X. Р. Шокорац, II. Иелић одборници и председници првостепених судова за варош Београд и трговачког, у најкраћем року поднесу одбору извештај, шта је до сада рађено по овој ствари, одакле би се миру, и ТТорта се овог пута покаже поиус тљивија. Шго је Биљеи Ш. оволико тежио да измири Аустрију с Турскои лежи у тоие, што је у Шпанији била у изгледу скора сирт краља Шиавског, чиме би се и упразнио престо краљевски за којии је Људевит XIV. толико чезнуо; па је хто да Леополдо I. ииа одрешене руке( х ) против истог. То је исто дејствовало и на бечки двор те је и после онаких успеха 1697 години на скоро почео преговарати о ииру. Ну док они пре говараху о ииру да посиотримо ратовање Срба Далиатинаца с МлечићииапротивуТурске за вреие од 1 684 па до карловачког иира. VI. Учешће далматиаских Срба у рату Мљечана с Турцима Д684—1698Л Четовање Срба Далматинаг^а с Тург^има ире и за време оисаде Веча. — Ко су ти Жорлаци ? — Срби Далматипг^и уз Шљеч.иЛе војуЈу иротив Турака у Далмацији; уиади у Херг^еговингу Ј1ику и Воспу, гшхово нааредовање иод еојводом Стојаном Јанкови&ем;— Даља ратовања с Тург^има.— Наиад Турака на ЈЦрну Тору гс даље ратовање ио Далмаг^ији. Наслањање Дубровчана на Аустрију го ратовање њихово с Турсном. Освајајући на све страие Турци напа дву и на Далиацију па и њу освоје у прво! На истом месту стр. 515.

могао набавити новац за иодизање ове зграде, да ли би се могао за ову потребу употребити плац између војничке улице велике пијаце и зграде главне полиције и са којом сумом би требао да суделује у овоме грађењу бив. округ београдски, за који је надлежан првостепени београдски трговачки суд. Општински инжињер биће на расположењу овом повереништву. ' IX. По прочитању молбе Денка Стојановића овд. баштована АБр. 1293, којом тражи да му се уступп под трогодишњи закуп општинско земл>иште до Хаџи Томине циглане од кога земљишта општина нема никаква прихода, а да он исто обради за баштованџиницу, Одбор је решио: одобрава се давање под трогодишњи закуп Денку Стојановићу овд. баштовану оног општинског земљишта што лежи у парцоли Бр. 4. општег плана до Хаџи Томине циглане у простору од осамнаест хиљада квадрагних метара с тим, да Денко може исто земљиште обрађивати за баштованџиницу. Овлашћује се суд општински да одреди цену и са закупцем закључи уговор! X. Председавајући износи одбору на решење молбу дома сиротне деце, којом се моли општина да, или експроприше земљиште, устунљено од општине дому на уживање на коме је и подигнут дом а које је земљиште парницом припало у својину Ђорђа М. Илића, или да даде Илићу за исто накнаду у другом земљишту. По прочитању те молбе АБр. 1343 и по саслушању објашњења општинског правозастунника да је један део земљишта, уступљеног од општине, дому сир /гне деце на уживање, доиста оглашен за својину Ђорђа М. Илића трг. овд. извршном судском пресудом, Одбор је решио : да суд општински покуша, да Ђорђе Илић овд. трг. прими у замену за ово њему досуђено земљигате друго какво опгатинско земљигате, а ако не пристане на ову замену, да се исто експропригае и да му се по процени исплати. половини 15. ст. сем неколико јаких ириморских градова; и тако сви тамошњи Срби подпадну под Турке. Кад су Мљетке око иоловиве 17. в. водиле рат с Турцима то буде знак општеи устанку Срба. „Чете далиатинске страшно разјарене, поц управом витешких сердара навале сложво на Турке, освоје ивоге турске градове и мјеста и на брзо очисте зешву од неприЈатеља. Онла се, рекао бих, поаовише вреиена косовска( г ). Али кад у сентембру 1669 паде Крит иод ударима чувеног в. везира Ахмеда Ћуприлића, Млечани и Турци изнурени 25. годишњим ратои у брзо закључе мир и Далиација, изузев неколико градова, припаде оиет Турцииа. За вреие овог ратовања с Турскои нарочито се истиче Јанко МитровиК. Тако он „као иоглавица которских сељана (саро <1еј Мог1асс1н) иокупи год. 1651. и 1652. чету војника па удари на оближње Турке до у Лику и Крбаву опљени дувањско поље, и најприје код Отреса па ва Грахову разби силну турску војску под Физли-оашои од-

(!) ПетровиИ Б. <3г у чланку : „Ји§081отеп8к1 уНемт" у У1епси'- ('зпд рском; од 1861. стр. 205.