Beogradske opštinske novine

Т >1Ч)Ј 14.

— 55 —

Год. XIII.

му се рачунати од дана, кад га стане употребљавати. с тим, да за време осуства лема илате. IV. Председаик изјављује, да је одбореко повереништво, изабрато у одборској седници од 29. Дец. 1894 г. АБр. 9013 и од 5. Јан. 1895. АБр. 238, ради ироучавања пројекта буџета општинског за 1895 год. довршило свој рад о иодноси га одбору на решење. IIо саслушању овога одбор је одлучио-. да се пројект буџета за 1895 год. израђен од одборског повереништва Јзаједно са његовим извештајем штамиа у дово.љаи број примерака и да се разда одборницима на проучааање. Трошак да падпе на терет партпје буџетом одређене за непредвиђене трогакове. Кад се пројект буџета раздаду одборницима да се седнице одборске сазивају сваког дана, док се буџет од одбора не •одобри.

РЕДОВНИ ОАСТАНАК 16. Марта 1895. год.

Предоедавао председник г. Мијаило М. Вогикевић при■сустЕовао члан суда г. Мих. II. Живадиновић, од одборника били; г. г- П. Ћели11, М. Мнлатиновић, Дич. Гавриловић, ■Стеван II. Поповић, Јосиф С. Јованови). Јанаћ Константиновић. Никола Вошковић, Младен Николић, СоФроније ■Јовановић, Ј. Ристић, Горчаков Миловановић, Благоје Милошевић, Живко Кувма^овић, Љуб. Марковић, Михаило Михаииовић, Љ. Ковачевић Ник. Д. Стевановић. Др. II. Николић, Јарослав Безуха, Дим. Милојенић, I. Прочитани су записници одборских одлука седници држана 9. и 15. Марта о. год. и примљених су без измена. II. Председник надзорне комисије за осветљење и трамвај, одговарајући на интернелацију одборника г. Спасе X. Ристића Шокорца, учињену у седници одборској од 9. Мар. 1895 год. АБр. 1778 изјавио је, да у додатку уговора, закљученог из-међу општине и трамвајског друштва 1893 год. под АБр. 6774 стоји, да новластичар може на-

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРЛКА У В Е 3 И (I ир« СЕОШ1ТУБИИУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИТ и П. М. СПАСИЋ. ■{Жкадемијски Савет ЈВел. ЛПколе наградио ирвом видовданском наградом оишт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју". Караизик. (НАСТАВАК) По сирти очевој Стојан постане сердар и особито се одлигеовао у бојевима, али у једној жестокој битци буде заробљее. Турци га, рад веаиког јуваштва које ту показа, пошљу Султаву на дар, он га лепо приии а ожени. ,,У сужаљству пробавио је 14

плаћивати но нет пара од путника на прузи од савског пристаништа до хотел „Српске Крунс," ј и обратно и по пет пара од хотел Срп. Круне до Св. Савског дома и обратно, а за вожњу на прузи кроз Душанову улицу ка друму за ново гробље по десет пара с тим, да та пруга почиње од Св. Сивског дома. 11о саслушању овога одбор је на предлог г. Николе Д. Стевановића, рвшио: да се одржи у снази додатак уговору од 1893. год. АВр. 6774. и да према томе другатзо има наплаћивати за вожњу од Савског пристаништа до „Српске Круне," и обратно по пет пара и од Српске Круне до Св. Савског дома и обратно по пет пара а да пруга кроз Душанову улицу почиње од Св. Савеког дома па да траје до друма за ног.о гробље и да се за вожњу по истој наплаћује десет пара. Питање о измештају станице код парног купатила да се повери надзорној комисији на проучавање и извештај. III. Председннк комисије за осветлење и трамвај извештава одбор, да концесионар за осветлење актом својнм ТОБр. 45 тражи да се ослободп казне, изречене за делимично прекидање осветљења, иошто је то бмо услед олујнне елементар ног случаја; да је метереолошка станица у својнм нзвештајима означила,' да је тадањи ветар доиста био олујинаида је комиеија мњења,дасе концесионар ослободи казне нзречене нод бр. 7 и 8. По саслушању овога одбор је решио: да сс концесионар за електрично осветљење ослободи казне изречене под бр. 7 и 8 због тога, што је осветљење ирекидано услед олујине — елементарне непогоде. IV. / Председник комисије за осветљење и трамвај износи одбору на решење акт концесионара за осветлење, у коме он оспорава право општини да од месечне цене за улично осветљење одбија на име казне за неуредно осветљавање велећи, да има суд да реши, да ли је осветљавање неуредно и да ли треба да се за исто казни. месеци, док му једном дође згода те утече из Стамбола оставив Ајкуиу и 2 нејака сивчића. Ови Стојанови синови звали су се Кулен-ага и Бешир-ага, од којих нотекоше данашњи Кулевовићи в Беширевићи, који цризнају се Стојаиова колена, и у којих се увек броји јунака до дана данашњега; на не само што се не одричу свога ста ринског племена, него се њиме управ диче. и називају се сродници Јанковвћа с којима се не ретко дописују и дарове им шал.у. Сгојан повративши се у доиовину иостиве „на]жешћи противник Турака ' Год. 1669. особито се одликовао у четовању побивши у више прилика Турке, и нарочито нод Удбином, где у боју иогуби агу Велајића са 90 Турака заробивши богат нлен. За ово јуначоо држиње буде 19 иарта 1670 г. ваименован од сената за витеза св. Марка и обдарен златиои колајнои а 24. јуна 1680. постане главнии иоглакарои Котора са 25 дуката месечне илате('). У овом достојанству учинио је Мљечићима велике услуге. Сувременик ЈанкаМчтровића//етар СмиљаниК родои из Лике, може се у ратовању

На истом месту, стр. 208.

По прочитању тога акта АБр. 1508 одбор е / пиио: да општина беогрздска и даље одбија зд месечне цене уличног осветлења на име казне за неуредно осветљавање као што је и до сада рађено. V. Председник општине подноси одбору на решење питање о измени подвозне цене на трамвајским пругама ношто је одбор донео одлуку своју по интерпелацији одборника г. Спасе X. Рисгића Шокорца АБр. 1778. По ирочитању тих акта одбор је решио: да цене вожње иа свима пругама трамвајским остану исте, као гато је до сада било сем пруге од теразија до Топчидера која се дели на три дела и то: од теразија до сењака; од сењака до цареве ћауприје а од цареве ћуприје до Топчидера. За вожњу на сваком овом делу да ее наплаћује по десет пара динарских, за два дела по двадесет пара а за сва три дела по тридесет пара. VI. Поводем интернелације одборника г. Ж. Кузмановића АБр. 1780, правозаступник општине и члан суда госн. Михаило II. Живадиновић под носи иисмен реФерат, да Илија Половина дугује општини по разним основима свега 3009 динара и да је ово општинско нримање потпуно осигурано покретношћу дужника која се покретноот налази на чувању код надзорника општинскнх добара. Одбор је аримио к знању: овај извегатај општинског правозаступника, задовољивши се истим. VII. Одборник г. Никола Бошковић саопштава да пре неки дан ниједна електрична еијалица преко целе ноћи није светлила у улицама: балканској. пиварској, топџијској и министарској. Председник је ун\авио: да ћс ову неуредност доставити надзорној комисији на поступак.

с Турцчма изједнмчити с Јанком. Он се још 1647. преселио са 4 сина: Матои, Филипои, Јованом, и Илијом у Далмацију. Као хараи баша мочанеки разби у Бу1гчвици једнои 600 Турака, а тако исто и у Плавњу са 180 људн иотуче Турке погубив и самога Селим агу. Ни најзнатнија му је иобеда, када је са 700 својих нотукао 2000 Турака, који се беху сиустили из Лике да пале „равне Киторе' 1 . Том приликом зароби 2 бар|ака, 250 коња и 50 Турака. Одатле је гонио Турке ли Ливва и Гламоча а на Грахову их срашно потуче. У овии похо дима нарочиш му се одликовао син Илија за што буде нагриђен са 650 дук. год. плате 1652 г. а 1653. сенат му поклоии кућу у Задру^ 1 ), За овии одликовао се брат му Јован, а нарочито син му Смољан који 1664 постане сердаром а код Ст. Градишке (Брибира) страшно иотуче Турке, где их зароби на 30 са Асан агои Црвчићеи. ОдЈ 2 ' За смрт Илије Смил.анића Качик вели ; Погибеник нам на гласу делија Цо имену СмиљаниК Идија На Вучјакл испод Велибита. Погуби га Марков ћ Радојица, Кога три крат вади нз галвје, А четврто е нанених вјешалах. Јер погибе свога поочима. —