Beogradske opštinske novine

Год. XIII.

— 80 —

Број 19.

7. Они над којима је стециште отворено доевршетка; 8. Они, који су под старатељством; 9. Они, којима устав (посдедња тачка 48 ог члана) забра-

в>ује бирати.

Сваки бирач може бити изабран за народног посданика, ако има још и ових ггогодаба (чл. 22 зак. изборног). 1., Да је навршио 30 година: 2., Да илаћа годишњ© преко 30 д. у име непосредне порезе, и 3. Да не спада у изузете чл. 48. устава земаљског.

Избор ће се вршити у здању онштинеког еуда ( чј . 26. зак, изб.) Глаеање ће отночети у 8 чаеова пре подне и трајати Бепрекидно до заласка сунца* (чл. 27. и 33 изб. зак.), И тада ће бирачки одбор, ма да сви бирачи ниеу дошли и гласали, по чл. 33. поменутог закона решиги и огласити, да је изборна скупшгина евршена. Сваки бирач може само лично даги свој глас (чл. 20. изб. зак).

Суда општине београдске 21. Априла 1885. г. АБр. 2505.

секретар, Урош Кузманови^

заступкик: председ, оигпт. београдске/ члан суда, М П. Живадиновић

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ванредни састанак 25 Априла 1895 год.

Председавао застушшк председника члан суда г. Мих. И. Живадиновић, од одборника били су г. г. Др. Ник. XНмколић, Љуб. Ковачевић, Љуб. Марковик, Благоје Милошевић, М. Милашиновић, Го чаков Миловановић, Жнвко Кувмановић, Сергије Станко. ић, Никола Бошковић , Софроније Јовановић, Јанаћ Констандиновић, Ђорђе Димитријевић,"Сп. X. Р.стић Шокорап, Младен Николић, Стеван П. Поповић, Вел. Антић. Мил. Ж Маривковић, Ср. Ј. Стојковић, С Ђ. Јорговић, Зах К. 3 Поиовић, Ј. Безуха. I. Прочитан је записник одборских оддука седницс држане 24 априла 1895 год. и иримљен је без измена.

П. Заступник иредссдника општине извештава одбор, да је управа вар. Београда саопштида општини, да је установа истражних судија укинута и да, према томе није потребно, да се узима стан за канцеларије београдског истражног судије, него да трсба само стан за благајницу управину.

По саслушању овога и, по ношвном прегЈседу свих понуда, о-дбор је решио: да се решење одборско; од 20. Апрпла 1895 год. АБр. 2578 н 2.510 односно уаимања под закуп куће масе Марка 0. Марковића и комн. аадржи од иавршења. Да се за канцеларије благајнице управе вар. Београда узме под закуп кућа Ленке жене Николе Настовића у Јевремовој ул. Бр. 7. коју је нонудио кварт дорћолски актом АБр, 2450. аа месечну кирију од сто двадесет дин. у сребру нод обичним ногодбама под којима су и остали закупи закључени Ш. По прочитању протокола лицит. АБр, 2444 држане за издавање под закуп месарских плацева на великом тргу, одбор је решио: да се месарски плацеви на великђм тргу иададу под закуи од првог маја 1895 год. на за једну годину дана под прописаним погодбама АБр. 2270 а по цени и то:

Па горн.ој страни: месарски плац први Милану Поповићу за хиљаду три стотине иедесет динара годишње; други Николи Тасићу за хиљаду и петнајст динарагод.; трећи Мвки Константиновићу за хиљаду ето и један динар и десет нара годиш ње; четврти Николи Тасићу за хиљаду и три стотине динара годишње; иети Пери С. Јовановићу за хиљаду и тридесет динара и десет пара годишње; шести Костн: Панђели за хиљаду три стотине псдесет динара и десет пара годишње; седми Јанаћку Стевановићу за хиљаду три стотинв' иедесет дииара и двадесет пара годишње; осми Кости Панђели за хиљаду седамдесет дин. и двадесет пара годишње; девети, Кости П. Буковићу за хиљаду пет стотина и четрдесет динара и десет нара год.: десети; Кости Панђели за хиљаду две стотине тридесет динара и десет пара год.; једанејсти Богоју Грујићу за хиљаду дв,е стотине и четрдесет динара и четрдссет кара годишње; дванести Мики Констан гиновићу за хиљаду динара и десет пара годишње;

СРПСКИ УСТДНИЦИ ПРОТИБУ ТУРАКА У Б Е 3 И а народнм сшш»ми од 1459—1814. год. историј ска расправа У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ.

(Академијски Савет Вел. Школе наградио арвом видовданском наградом оашт. београдске).

Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју". Карамзин.

Стојан Јлнкавић је уредио у Дааиацији један иук од 10 чега, а 7. Новеибра цреда сенат иад њии уираву Нзколи сину њего вом. Јанковићу оста ираво да у њему но ставља чаонике до иуковпика — ноча т, коју је ретко ко имао у то време^ 1 ). У зииу 1687 г. Морлаци нису мировали, већ су нанадали и иленили Турке; у једнои инглегу спале Островац и задобију огромну пљачку( 2 ). Па и Турци нису мировали, већ наиисле да заузиу Сењ који су нрошле године изгубили, па у тој на нери иаша босавски у почетку аирига оп сади га са 16 000 људа. Град се јувачки бранио. Нзему полете у поиоћ ђенерал Корнаро и ирослављени витез ваш Стојан Јанковић са 14.000 људи и 22. априла појаве се пред градом. Турци на то дигну опсаду и побегну . али Јанковић у бегству многе погуби( 3 ). Исте године из Ат

(НАСТАВАК) Исто тако су и Сењска ускоци исиали у Лику, освојили Нови, више од стотину Турака поеекли околину опљеаили и вратили се с великом пљачком.

баније нападве на Р и с а њ Солииае=наша. Али кад дознаде да 500 Срба из Котора иду граду у помоћ, он одступв^ 1 ). После одбране Сења Корнаро се упут«. на КастелНово и опседне га» Опсађе аима пође у помоћ паша ир Анхивара са 1.500—2.000 , људа но њега причекају Црногорци( 8 ) и Пераштани и потуку га. Оисађени су ое храбро бранвди, али кад један бомба зап дли н>'Хов маглцин, ји овојом ексалозијои уништи 200 људи и на чини продор од 30 корака, Морл«ц>4 јури ше на иродор и заузиу три важае иозициј|'. Турц! се преилаше и предаду под условои да слободно иду у Албанвју По паду Кастел-Нова скуне се Морлацч из Задра, Спљета, Тгац-а. Једно оделење упути се иреко Неретве у турске покраане; убрзо нарасте Н8 4 000 људи ч доире до на дан путовањч од Беогрсда, па зедобивша огроИ'

(^) ПетроаиИ Б. Љ. Мемас за 1861, стр. 208 ( 8 ) 1Ле Гге1\у1Н§е ТћеИпаћте. е48. 8. 43 ( 3 ) На истом месту, стр. 43-44. 8"т 1с 1 к 1 а 8 Т: 1 >ује81о§. 081 81ау0иЈје I, к1г. 122 —123. Н а ш т е г т; Ј: Оеасћ, а. оат. КеЈсћев, Б. III. 8. 797.

I 1 ) Г)1е Гге1уШ§е ТћеНпаћте е!а. 8. 44. (') Д. МарковиК вели; „Ови (Црног) васједну у кланцима код Каменог, па кад отуд наиђе Топал-паша, који је из Босне и Херцеговине водио 4.000 л>уди да одбије посаду од Повога Црногорди ударе на Турке и таво га разбију, да јс и сам Тонал-паша једва жив са својом главом одатле изадро. Турци су ту изгубили 7 барјака и триста људи". (.Истор. Цр Горе. П. стр. 8<5. Н. библ. С; 171 )