Beogradske opštinske novine

Број 28.

- 113 -

Год. ХШ.

да их општина новчано нотио^огне приликом дочека њивдвих другова из осталих српских крајева. По прочитању те молбе АБр 3547 одбор је решио: да се из касе општинске а из партије буџетом одређене за непредвиђене трошкове изда молиодима, овогодишњим матурантима пет стотина динара на име трошкова за дочек њихових другова из осталих крајева српских. УП. На предлог суда општинског АБр. 3350 одбор је решио: да се Емилији удовицн покојног Милана Нетровића бившег дугогодигањег онштинског чиновника и његовој неудатој ћерци Даници издаје из општинске касе на име издржавања свакој по тридесет динара месечно. Ово издржавање почеће од 1 Јуна о. г. и трајаће до преудаје односно удаје или смрти њихове. ХШ. По прочитању молбе СоФије удове Игњата Србова бив. артиљ, канетана АБр. 3667, која ужива од државе српске пензију и којом молн, да јој ошнтина београдска поред тога одреди и из своје касе издржавање, одбор је решио: да се молитељица одбије од тражења. IX. По прочитању молбе Хрисгине Грујић овд. удове АБр. 3349, да јој онштина повиси месечно издржавање, пошто јој је најстарији син болсстан и неспособан рад, одбор је одлучио: да се овај предмет одложи до прве седнице за овом. X. У свезп са одлуком својом од 8. јуна 1895, год. АБр. 3661, одбор је решио: да се из општинске касе а из партије 1 буџетом одређене на лечење овд. сиротиње подели једна хиљада динара оним сиротим невољницима, што по савету лекара требају

да иду у бању ради лечења. Потпора ова. да се даде ономе лицу, за које комисија, састављена од лекара и одборника општинских, каже, да по стању здравља и имовном заслужује исту. Сваки онај, који ову потпору добије, биће дужан да донесе уверење од бањске управе, да је био на лењењу. XI. Иредседник износи одбору на решење молбу Дим. Ћирковића овд. трг. којом моли да му се откупе оне зграде на зел. Венцу, које је он подигао док је био закупац те нијаце. и да му се за досадању употробу плати кирија. По прочигању те молбе АВр. 6103)94 и мишљења општин. правозастунника АБр 797 и 3664)95: Одбор је после поименичног гласања са 19 гласова протпв 1. решио: да се молилац Димитрије Ћирковић одбије од тражења усвајајући у свему мишлење општинског правозаступника, да молилац у основи нема права на оно што тражи. Ако није платио закупну цену, колико је по уговору дужан био да плати, да се иста од њега у најкраћем року наплаги. ХП. По прочитању извештаја грађев, одељења ГБр. 438 о томе, на који начин би со могла осигурати обала дунавска, одбор је решио: да грађевинско одељење према поднетом извештају приступи одмах предходним радовима за осгиурање дунавске обале и да направиплан и предрачун за овај посао. СВЕЧАНИ САСТАНАК дрксан на Видов-дан 1895 год Председавао иредседник г. Мих М. Богикевић, од одборника били су г. г. Др. Иикола X. Николић, М. Николић Схеван Ш1оиовић, Мил. Ж- Маринковић, Го,»чаков Мвдовановић, Благоје Милошевић, Љуб. Ковачевић, Ср Ј. Стојковић, С. Ђ .ЈорговиК Спасо X. Р. Шокорац, Ј осиф С Ј овановић, Сава Иетровић. I. Одборник г. Љуба Ковачевић подно си нисмени предлог како да се објасни решење одбора оп-

да продавци на трамвајској станици на Теразијама, никако немогу бити на тротоару пред чекаоницом, већ на противној страни и то у колико неће саобраћају сметати. П. По прочитању акта управе вароши Београда и њених одељака АБр. 3450, 3429 и 3477, који,ма се траже уверења у владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјпвио: да су доброг владања и доброг имовног стања: Јулка жена Јована Ђуковића трговца, и Петар Зарић трговац; да му је Сима Бастојевић келнер непознат. III. По прочитањој молби Љубомира А. Станоје:вића глумца СБр. 9453 и Босиљке жене Арсе .Илића СБр, 9113, којима траже уверења о свом породичном односу, — Одбор је изјавио мишљме да се молиоцима може дати тражено уверење о њиховом породичном односу на основи исказа потписаних сведока. IV. На молбу Ђоке Јовановића, чиновника опшгинске трошарине, а према мишљењу управе трошаринске АБр. 3448 одбор је решио: одобрава се Ђоки Јовановићу тридесет дана осуства ради лечења с тим, да му се исто има рачунати од дана кад га стане употребљавати. V. По прочитању протокола лицитације ГБр. 943 држане за мазање патоса у ново нодигнутим школским зградама дунавској и палилулској, одбор је решио: да се премазивање патоса у ново подигнутим школским зградама палилулској и дунавској уступи Јовану Роту фарбару по прописаним погодбама, а по укупној цени од девет стотина деведесет девет динара и педесет пара. VI. Председник износи одбору на решсње молбу свршених матураната из Београда, којом моле, Иа иобројмо часом зле и добре стране по наш народ од ове сеобе. 1. Због ње је уништен цевтар вајкадашњег становања народа Срнског, јер је Стара СрбиЈа готово онустеда, пошто Је се наЈВрђенвји део становнишгва раселио; 2. У тој сеоби силан је народ пропао а што је остало и избегло, то је осаромашило; 3. Земља је српскл ооустела, шго твр^и и и наш летоивсац, крствв ову сеобу о аустењем сра. земиљо; Картага није победила при судару с Рииом, јер би човештво имало веће користи. Ну овде није погођена иаралела међу парадоксима. — А да би пак аа сеобу онра^дао Арсенија Ш. он износи, да је сеоба било и раниЈе, али пропушта Факат, да те сеобе нису билл велике, већ омање и делимичне. За тим вели •• ,,нристајање Срба уз ће'арево оружје био ја спонтани израз тешке жеље ва ослобо^ељел •сд Турака, а никако посао његових ађитација". Ми на ово немамо шта да кажемо, већ да се иозовемо на прокламације и на она преговарања Арсенијева с I ћесарским војводама, као и на оно ласкаво писмо Леополда I, упућево на н>. Писац иде и даље, па вели: „да су Срби својим сеобама дали могућности, да се слиби Турска сила^?!?/ и да се унапред задржава ;.. да су о^сутно у два маха одржали хабзбуршку монархију (да је од турсие силе и да не жалимо, јер би ту било у питању Хришћанство, већ од других 1рабл>иви» ХришћанаЈ". Да узвикује : ,,Све су то ку.иурна дела(!), еа кс јих не *огу бити (Срби) постидни пред судом светеке историје!" (Народ. Дневник" за 1890 г. бр. 16Ј. 8а Арсенија Ш. Чарнојевића вели, да је „један од највећих личности у нашем народу", због заузимања за цркву и народ (Народ. Дневник за 1890. г. бр. 17.) — Много је природније ивношење карактера Арсенија Ш. како то чини г. С-ћ у 55 броју „Бргшика" за 18У2 г. где се труди, да одбије до еада нанете увреда Арсенију Ш, и етара се се, да га престави у што депшој боји.

4. Ова сеоба иослужида је као углед свима иознвјим мањим и већим сеобама и била саблгжњ1*в нример к за оне, који и даље осташе на својим огњиштима; 5. Осгављева земља н: сељена је страним Србима вротивним ед«:мектом; 6. Т^рни су свим страшно раздрижсни, те су немвлице гонили зааостале Србе на свом месту; 7. Сриска црква је пострадала и била нредмет гоњења, јерјесеоба взвршена вницијатввом њених архкјереЈа; 8. У новој отаџбиви Срби су гоњени и злостављани, вера им унижавша, што их је каЈзад нагнало на даљу сеобу , у којој их је — раснлинув се — нестало! Но доста с тим црним набрајањем, вређамо на добру страну сеобе. Једина добра страна ове ееобе, како се нама чини, јесте ојачање српскога живља, који се рааије врееелио у земље круне Угарске, коме је иретила опасност да га нестане. П1то се Чарнојевића тиче, мо рамо га осудити, што је напустио огњиште својих иредака и што се ночергашио, као и за то, што је новеровао лукавим обећањима Леонилда I. И ов, као иоглавица сриске цркве, која је била тврда стева, коју је народ наш у страшвој бури при грдијо, на њој се чврсто држао. док су му сс таласи изнад славе склапали, требао је да с народом шдржи ту бригу на свом

огњишту, а ве д& бежи у туђину и да се тамо потуца. Его због т га он мора бати вечно осуђивлн. Ну над човека с великом иогрешкама има и светлих страна. Чарнојевићу мора св»ко ко изближе промотри његов веуморви рад на утврђ«гњу српске цркве и уређењу н*шег народа у Уг*рсаој, да нризна ону силву преданост, нарочито цркви и иостојани рад ва васпостављању онога, што је народу српеком обећано у царским повељама. У томе је тако далеко ишао, да је чак изазвао аодозрење^) на бечком двору, што јуначки брањаше веру и народност сраску, аодражавашв у Србама јединство, без умора и за себе не маре&и, труђаше се у тешка времена за добро својега итада, што му служи на ч&ст .( 2 ј (НАСГВНКЕ СЕ)

(') За доказ томе види представку двор. војн. већа, које сумњајући на патријарха, да не шурује с мађарским незадовољницима (ма да је саромах патрвјарх ранијс послаа позивницу бунтовничку у Беч). нредлаже цару, да га задржи у Бечу (Глсн 07, 181 — 183 — А кардинал Колонић, Фанатички језуита, чак му прети, што он етаје на пут насилном поунијаћавању Срба [Гласр. БХ11, 168—170]. -| Мајков А. [Даничић Т>.]. Историја Српског варода г стр. 120.