Beogradske opštinske novine

Год. XIII.

- 144 —

Врој 33.

Чл. 14. На предлог управе овог завода одбор олштине града Београда бира конкурсом: управника, благајника и магационара овог завода. Он му и плату одређује и повишава опет на предлог управног одбора овог завода. Чл. 15. Једанпут изабрата ова три лица не могу се мењати никако без њиховог нристанка и без њихове кривице, коју треба да констатује надлежна власт по тужби одбора општинског. Чл. 16. Благајник и магационар полажу кауцију, колику им управа овог завода одреди и рукују имовином под својом материјалном одговорношћу и под надзором управника и управног одбора. Делокруг њиховог рада прописује управа овог завода. Чл. 17. Управник при ступању на дужност полаже заклетву пред одбором општинским у присуству председника онштине, а остали чиновници овог завода пред управником који о томе извештава одбор општине града Београда. Чл. 18. За управника овог завода бираће се лице које је свршило факултет овде или на страни, који има најмање 30 год. старости и који је српски поданик. Он је у исто време и заступник завода. За благајника и магационара бирају се лица која морају да буду српски поданици и београдски грађани. Чл. 19. Ако у току од шест месеци буде оштећен завод више од 100 динара уследрђаве процене заложених предмета, штету ову надокнађују заводу процениоци, а извршује управник завода пошто управни одбор извиди и иађе да су они криви. Против ове одлуке управине нема места жалбп. Чл. 21. У одсуству или на слачај болести благајника или магационара заступаће их по један члан управног одбора овог завода а управника један члан ошнтинског суда или један одборник. Ко ће заступати благајника или магационара решава управни одбор а за управника решава одбор општине града Београда. Чл. 22. Само управнику одређује плату одбор општински а осталим чиновницима управа овог завода. Чл. 23. Уредба ова ступа у живот пошто је одбор општине града Београда усвоји и надлежна власт потврди.

СУДУ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ Комисијско извешће

Комисија одређена актом АБр. 7716. за избор земљишта у Савамалском кварту за подизање основне школе учтиво подноси овај извештај. Комисија је у првој седници својој решила: да је потребно за ову школу нај мање 5.000 м " и у општинским новинама расписала стечај. Понуђено је на то осам имања:

сЗ К К Р< Ф

м со

кО 'М

Рн М сЗ м" н ч ч сб сЗ М сЗ О

© Н м о сЗ

1=3

: А

сЗ

М

со

М К

Рч ВД

СО

н

сЗ М М

м

Рн м

о М

сЗ М"

Ч

м

м

сЗ

сЗ

(=3

М"

сЗ М М

М И 1>>

К о § М

сЗ № о

к

сЗ К о

н к сЗ

ч сЗ 3

©

сЗ

м

Рн

д

«

о

©

о

сЗ

М

О

г4^

о

Рч сЗ 3 а к м о к "5? Рн сЗ

н РЧ о

г4Д а м о к *с? Н в м о

сЗ Н м •< сз г+О 4

гД м м о м к "с?

г43 0 м о рц о сЗ М © о >-5 сЗ гЛ 4

К о и: о М сЗ м о к

-М м рр о к м сЗ со м м и: м сЗ П &

сЗ М о 3 сЗ М

гМ м м о § рр о М

о о М сЗ Р-( с5 « к м Рн

со

10

Известил лц-реФерент Ј.Јелисавчић

Председник комисије Н. X. Тома

чданови : Дим. Гаврилови!., Зах. Е. 3. Попови^, Стеван Д. Попови!, Спаоо X. Ристиб-Шокорац.

Тражену величину [имају само имања под Бр- 2 и 8. Сва су остала имања мала. Имања ПОД 2. неподесна су: 1). врло су коеа 2). у доњем су делу јако прекинута потпорним зидом испод којега врло мало места остаје. 3). Цело је земљигате на клизавој ул. 4;. Пошто према закону школа мора бити најмање 7 метара од улице удаљена, то би се зграда морала уз само брдо постројити. Имање под 8) лежи равно, но има ту незгоду, да му је фронт према дубини кратак. Оно лежи између других имања тако да једна монументална зграда на овом месту нема никаквог значаја. Према томе комисија је мишљења да не треба ни једно имање куповати. У место тога комисији је част предложити, да се школа иодигне на општинском земљишту на бари и то на једној од оних парцела које леже између садањег насипа од железнице до саве и улице, која ће водити од железнице ка Параносовом хану. Обе парцеле престављају повргаину од 25580 м не рачунајући у то повргаину нових улица. На тој повргаини која одговара половини калемегдана има довољно места, да се на првој парцели подигне леп парк и у средини парка основна школа. Друга парцела (мања), која мери преко

9.000 м - довољна би била за житви трг; та је повргаина већа од садање велике пијаце. За насипање тих гаирина потребно је око 70,000 к м - земље гато би когатало 70,000 дин. Ако се иста толика сума утроши за насипање и дренирање баре с друге стране друма осугаиле би се све баругатине и тако би се здравствено стање целе савске стране побољшало. Техничке тешкоће за зидање школе на предложеном земљишту неће бити веће, но на плацевима у савамалској улици. Према томе неће ни цена гаколе на овоме месту бити много већа но на другоме у тој улици. Ако кв. м. земљпшта рачунамо само са 10 десет динара (а процене су до сада увек двоструку* и троструку цену показале) онда ове иарцеле представљају вредност од 255.800 дин. У самој ствари иак издата сума за насипање покрива издатак и за откопавање улица у вароши, и ако се та сума од 140.000 дин. урачуна за откопавање, онда насипање фактички некошта ништа. На против насипањем и регулисањем баре општина добија, од приватних сопственика, који морају да изађу на линију, за земљиште које или се уступа и које износи 5.000 м> најмање 50.000 динара. Насипањем баре без сумње исушиће се једно кужно место и претворити у најздравије у савамалском кварту. Са здравственог гледишта много је боље подићи школу на нредложеном земљишту, разуме се погато се бара сасвим на спе и осугаи, из ових разлога: 1. ТТТто је тај плац на отвореној гаирини и довољно велики (25.580 м> ), да се може леп велики парк на њему подићи. 2. ТТТто има све хигијенске услове за зидање школе; т. ј. да се прозори свих учионица могу југо-истоку, југо-западу и северо-истоку окренути. 3. ТТТто се зграда не мора на толико спратова дизати као тамо где је оскудица у плацу. 4. ТТТто има довољно места поред школе, да се може пространо игралигате и зграда за гимнастику подићи. 5. ТТТто има канала и тако највише могућности да се у школи купатило за децу подигне и вода у нужнике спроведе. 11. Марта 1895 год. Београд. ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ : Др. Д. Т. Николајевиб с. р. М. АнтоновиБ архитект с. р. Рака С. Мутавџиб врши дужиост управника грађ. одељења с. р. М. П. Живадиновиб члан суда с. р. Јеротије П. Миливојевиб одборник с. р. Драгутин Топлица уиравитељ с. р. Ст. Ј. НиколиБ, уирав. И. Вр. шкода с. р. Милан Ж. Маринкови! одборник с. р. Стеван Поповиб одборник с. р. Миливоје Остоји^ члан кварта с. р. Одбор је општински у седници својој од 25. Маја 1895 год. АБр. 1664. решио. Да се овај извештај у свему прими и да се школа за савамалски крај сагради